Сједињене Америчке Државе — скраћено САД ( — скраћено ), понекад кратко Сједињене Државе — СД ( — ) или само Америка (), држава је у Северној Америци. САД су савезна република која се састоји од 50 држава и федералног округа (Вашингтон). На копну се граниче са Канадом на северу и Мексиком на југу. САД су трећа држава по површини и броју становника. Главни финансијски центар и најнасељенији град је Њујорк.
Подручје САД је насељено људима откада су Палеоиндијанци мигрирали преко Беринговог копненог моста пре више од 12.000 година. Почевши од 1607. године, британска колонизација је довела до оснивања Тринаест колонија. Интензивни развој пољопривреде убрзо је довео до атлантске трговине робљем. Сукоби са британском круном око опорезивања и политичког представљања довели су до Америчке револуције, Декларације о независности (4. јул 1776) и коначне победе у рату за независност (1775—1783). Држава је почела да се шири по Северној Америци, обухватајући велики део континента крајем 1840-их. Дугогодишња подела око ропства довела је до сецесије јужних Конфедеративних Држава Америке, које је поразила Унија током Америчког грађанског рата (1861—1865), док је ропство укинуто после рата. До 1900. САД су се успоставиле као велика сила, поставши највећа светска економија. Након напада на Перл Харбор у децембру 1941, придружиле су се Савезницима током Другог светског рата, чијом последицом су САД и Совјетски Савез постале две суперсиле. Овим је почела њихова борба за идеолошку доминацију и међународни утицај у хладном рату. Након распада Совјетског Савеза и краја хладног рата 1991, САД су постале једина светска суперсила, уз значајан геополитички утицај на глобалном нивоу.
САД су једна од најразвијенијих држава, а рангирају се међу највишим у свету по међународним мерилима прихода, богатства, економске конкурентности, продуктивности, иновација, људских права и образовања. Имају највећи средњи приход по глави становника од било које немикродржаве и поседују далеко највећи износ богатства од било које друге земље. Привреда САД је номинално највећа, која чини преко четвртине глобалног БДП-а. САД су оснивачи Уједињених нација (УН), Светске банке, Међународног монетарног фонда, Организације америчких држава, НАТО и стална чланица Савета безбедности УН.
Етимологија Немачки картограф Мартин Валдземилер је 1507. године направио карту света на којој је земље западне хемисфере назвао Америка, у част италијанског истраживача и картографа Америга Веспучија (). Први документовани доказ фразе „Сједињене Америчке Државе” је у облику писма од 2. јануара 1776. године, које је написао Стивен Мојлан ађутанту Џорџа Вашингтона и генералу Континенталне војске, пуковнику Џозефу Риду. Мојлан је изразио жељу да оде „са пуним и обимним овлашћењима Сједињених Америчких Држава Шпанији” како би затражио помоћ током Револуционарног рата. Прва позната публикација фразе „Сједињене Америчке Државе” била је у анонимном есеју у новинама Вилијамсбурга, -{The Virginia Gazette}-, дана 6. априла 1776. године.
Други нацрт Уговора о конфедерацији, који је припремио Џон Дикинсон и завршио најкасније до 17. јула 1776. године, прогласио је „Име ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”. Коначна верзија Уговора послата је државама на ратификацију крајем 1777. године и садржала је реченицу „Стил ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”. Томас Џеферсон је у јуну 1776. године написао фразу „Сједињене америчке државе” свим великим словима у наслову његовог „првобитном грубом нацрту” Декларације независности. Овај нацрт документа се није појавио у јавности све до 21. јуна 1776. године и није јасно да ли је написан пре или након што је Дикинсон употребио тај термин у свом нацрту Уговора о конфедерацији 17. јуна.
Краћи облик „Сједињене Државе” је такође стандардан. Остали уобичајени облици су „САД”, „СД” и „Америка”. „Колумбија”, назив који је кориштен у поезији и прози с краја 18. века, потиче од Кристифора Колумба, а јавља се у називу Округа Колумбија.
На енглеском језику, фраза „Сједињене Државе” првобитно је била у множини, описујући скуп независних држава — нпр. „Сједињене Државе су”. Облик у једнини — „Сједињене Државе је” — постао популаран након завршетака Америчког грађанског рата. Облик у једнини је сада стандардан, док се облик у множини задржао у идиому „ове Сједињене Државе”.G. H. Emerson, The Universalist Quarterly and General Review, (Jan. 1891), pp. 49, quoted in
Држављанин САД је „Американац”.
Географија
мини|Топографска карта САД
Сједињене Америчке Државе су трећа држава по величини, иза Русије и Канаде. Аљаска, коју од САД раздваја Канада, највећа је држава САД са површином од 1.717.856,2. Хаваји, који се простиру на архипелагу у средњем Тихом океану, захватају површину од 28.311. Насељене територије Порторико, Америчка Самоа, Гвам, Северна Маријанска Острва и Америчка Девичанска Острва заједно заузимају површину од 23.789.
Апалачке и Адирондак планине раздвајају источну обалу од Великих језера на подручју Средњег запада. Речни систем Мисисипија, четврти речни систем по дужини на свету, тече претежно у правцу север—југ кроз средиште земље. На западу се протеже равна и плодна прерија Велике равнице, која је на југоистоку прекинута планинама.
Стеновите планине, западно од Великих равница, простиру се од севера ка југу широм земље, достижући врхунац на преко 4.300 у Колораду. На западу се налазе стеновити Велики басен и неколико пустиња. У северозападном углу Аризоне, уз реку Колорадо, налази се Велики кањон, који је популарна туристичка дестинација позната по својој огромној величини и замршеном, шареноликом пејзажу.
Сијера Невада и Каскадске планине се налазе близу обале Тихог океана. Најнижа и највиша тачка САД налазе се у Калифорнији, на удаљености од око 135 једна од друге. На надморској висини од 6.190,5, Денали на Аљасци је највиши врх у САД и на читавом континенту. Активни вулкани су уобичајени широм острва Аљаске, а Хаваји се састоје од вулканских острва. Супервулкан иза Националног парка Јелоустоун у Стеновитим планинама, Јелоустонска калдера, највећа је вулканска креација на континенту. Године 2021. САД су имале 8% глобалних трајних ливада и пашњака, као и 10% обрадиве земље.
Клима мини|САД према Кепеновој класификацији климе
Са својом великом површином и географском разноликошћу, САД имају већину климатских типова. Источно од 100. меридијана, клима се креће од влажне континенталне на северу до влажне суптропске на југу. Западне Велике равнице имају степску климу. Многа планинска подручја запада имају планинску климу. Клима је пустињска на југозападу, средоземна у приобалној Калифорнији и океанска у приобалном Орегону, Вашингтону и јужној Аљасци. Већина Аљаске има субполарну или поларну климу. Хаваји, јужни врх Флориде имају тропску климу.
Државе које се граниче са Мексичким заливом су склоне ураганима, а већина светских торнада се јавља управо у САД, углавном у Алеји торнада. У САД се јавља више екстремних временских инцидената са великим утицајем него у било којој другој држави. Екстремно време постало је чешће у САД у 21. веку, са три пута већим бројем пријављених топлотних таласа него 1960-их. На југозападу су суше постале све веће. Региони који се сматрају најатрактивнијим за становништво су најугроженији.
Биодиверзитет мини|Белоглави орао, национална птица САД
САД су једна од 17 мегаразноврсних држава које садрже велики број ендемских врста: око 17.000 врста васкуларних биљака јавља се у копненом делу САД, а преко 1.800 врста скривеносеменица налази се на Хавајима, од којих се неколико налази на копненом делу САД. Сједињене Америчке Државе су дом за 428 врста сисара, 784 птице, 311 гмизаваца, 295 водоземаца и око 91.000 врста инсеката.
Постоје 63 национална парка и стотине других паркова, шума и дивљих подручја којима управљају на федералном нивоу. Око 28% земљишта у држави је у јавном власништву и под федералном управом, првенствено на западу. Већина овог земљишта је заштићена, мада је део закупљен за комерцијалну употребу, а мање од једног процента се користи у војне сврхе.
Еколошка питања у САД чине необновљиви ресурси и нуклеарна енергија, загађење ваздуха и воде, биолошка разноврсност, дефорестација, као и климатке промене.. Агенција за заштиту животне средине је савезна агенција задужена за решавање већине питања везаних за животну средину.
Историја
Амерички староседеоци и досељавање Европљана мини|лево|Мејфлауерски договор који су начинили пуритански досељеници, донео демократске облике управљања у Нови свет Територија данашњих САД је хиљадама година била насељена бројним староседелачким народима, који су доселили из Азије пре између 40.000 и 12.000 година. Неке културе, као што је претколумбовска Мисисипи култура, су развиле напредну пољопривреду, грађевинарство и друштва на нивоу државе. Након што су европски истраживачи и трговци направили прве контакте са америчким староседеоцима, више милиона староседелаца је умрло од епидемије увозних болести, као што су мале богиње. Доласком и насељавањем Европљана од 16. века започело се расељавање Индијанаца. Први шпански истраживачи искрцали су се на Флориду 1513. године. Прво стално насеља Европљана подигли су Шпанци у Сент Огастину на Флориди 1565. године. Шпанија је оснивала насеобине и у Калифорнији и Њу Мексику, док су француске насеобине настале дуж реке Мисисипи.
Енглеске насеобине дуж атлантске обале су далеко најважнија у обликовању историје Сједињених Држава. Колонија Вирџинија је настала 1607. оснивањем насеобина Попам и Џејмстаун и пуританске колоније Плимут 1620. Око 100.000 пуританаца је дошло у Нову Енглеску, посебно у Колонију Масачусетског залива. Британци су настанили Мериленд 1634. и Пенсилванију 1681. године. Територија обе Каролине је била препуштена британском племству. Холандски колонисти су се насељавали на територији модерне државе Њујорк почевши од 1614. Њихову колонију Нову Низоземску (Њујорк, Њу Џерзи и Делавер) је преотела Енглеска 1664, али је јак холандски утицај опстао генерацијама северно од Њујорка дуж реке Хадсон. Многи нови досељеници, посебно на Југу, су били дужничке слуге — око две трећине свих досељеника у Вирџинију између 1630. и 1680. На прелазу у 18. век, афрички робови су постали примарни извор радне снаге у многим областима.
мини|Колумбија, национална алегорија САД
Поделом Каролине 1729. и и колонизацијом Џорџије 1732. основано је 13 британских колонија које ће касније постати Сједињене Америчке Државе. Све колоније су имале локалне самоуправе са изборима отвореним за већину слободних људи, док су растућа приврженост старинским правима Енглеза и осећај самоуправе стимулисали подршку републиканизму. Све колоније су легализовале трговину афричким робљем. Због високог наталитета, ниске стопе смртности и стабилног досељавања, популација колонија је брзо расла. Покрет хришћанске обнове током 1730-их и 1740-их, познат под називом Велико буђење подстакло је интересовање за религију и верске слободе.
Сукобљавање француских и британских интереса довело је до низа ратова који су врхунац имали у Француском и индијском рату (1756—1763) који је окончан победом Велике Британије. Британске снаге су преотеле Нову Француску од Француске, али франкофоно становништво Нове Француске је остало политички изоловано од јужних колонија. Британска победа над Французима 1763. осигурала је Британији политичку управу над 13 колонија. Неугрожене од Француза и Индијанаца, колоније су постајале све мање зависне од матичне земље. Не рачунајући америчке староседеоце, који су били расељени, тих 13 колонија имало популацију од 2,6 милиона становника 1770, што је око једна трећина становништва Велике Британије. Скоро једна петина оних који су живели у ономе што ће постати Сједињене Државе су били црни робови.