Деме Стојаи (; Вршац, 5. јануар 1883 — Будимпешта, 22. август 1946) био је војник и дипломата који је током Другог светског рата био председник владе и министар спољних послова у Мађарској од 23. марта 1944. до 24. августа 1944.
Деме Стојаи је рођен у Вршцу као Димитрије Стојаковић, који је у то време припадао Аустроугарској. По рођењу је био Србин. Променио је своје име у мађаризовану верзију 1927. године.
Каријера
Почетак каријере Као младић је ступио у Аустроугарску војску и током учешћа у Првом светском рату напредовао до чина пуковника. После распада Аустроугарске у Првом светском рату придружио се контрареволуционарној армији Миклоша Хортија. Када је Хорти проглашен за мађарског регента, поставио је Стојаиа за војног аташеа у Берлину. На овој позицији се Стојаи налазио од 1925. до 1933. године. Од 1933. до 1935. године радио је у мађарском министарству одбране. Председник мађарске владе, Ђула Ђомбош, именовао је Стојаиа за мађарског амбасадора у Немачкој. На овој позицији Стојаи се налазио све до 1944. године. Више пута се састајао са Адолфом Хитлером, између осталог и 28. марта 1941, дан после пуча у Београду. Том приликом Хитлер му је рекао да планира да нападне Југославију и предлажући Мађарској да учествује у војној инвазији на Југославију навео да Мађарска, као и остале државе учеснице у планираном нападу, може да очекује остварење својих територијалних интереса. и да заузме онолико територије Баната колико жели. Стојаи се на самом почетку Другог светског рата залагао за што неутралнију улогу Мађарске предочавајући да је то и жеља Немачке. Касније, пре немачког почетка напада на Совјетски Савез, који је био предвидео крајем маја 1941, Стојаи је променио свој став и са своје позиције у Берлину предлагао је да Мађарска активније сарађује са Немачком како би се избегло да Румунија буде награђена за своју сарадњу територијама за које је заинтересована Мађарска.
Председник марионетске владе окупиране Мађарске После немачке окупације Мађарске, Хорти је, под притиском немачког амбасадора Едмунда Фезенмајера, предложио Стојаиа за председника владе. Немци су том приликом имали у виду пронемачке и профашистичке ставове Стојаиа. Деме Стојаи је 23. марта 1944. године постављен за министра спољних послова и за председника колаборационистичке марионетске владе Краљевине Мађарске. На кључна места у својој влади поставио је истакнуте чланове мађарске фашистичке организације Стреласти крст. Пре његовог именовања за председника Јевреји настањени у Мађарској су били дискриминисани и економски и политички, али нису били депортовани у концентрационе логоре. Стојаи је за време свог мандата помагао немачким окупаторима да почну депортовање мађарских Јевреја у концентрационе логоре, или за потребе робовске радне снаге, као и да повећају број мобилисаних мађарских војника у борби на страни Трећег рајха.
Крај каријере Порази немачке војске, протести међународне заједнице и прикључење Румуније савезничким снагама подстакли су Хортија да распусти владу Стојаиа и постави нову владу на челу са генералом Гезом Лакатошом (). Кад су Немци свргнули Хортија, Стојаи није поново постављен на дужност председника владе, а пошто је Црвена армија почела да потискује немачку војску из Мађарске у априлу 1945, Стојаи је побегао из Мађарске. Војска САД га је заробила и изручила Мађарској. У Будимпешти му је суђено за учешће у извршењу ратних злочина. Осуђен је на смрт и стрељан 22. августа 1946. у Будимпешти.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1883. Категорија:Умрли 1946. Категорија:Вршчани Категорија:Срби у Мађарској Категорија:Мађарски војници Категорија:Дипломате Мађарске Категорија:Амбасадори Мађарске Категорија:Мађарски политичари Категорија:Премијери Мађарске Категорија:Мађарски министри Категорија:Осуђени на смрт Категорија:Мађарска у Другом светском рату