Томислав Крсмановић (Прешево, 20. јул 1936) српски је борац за људска права, писац, политиколог и економиста. Председник је Покрета за заштиту људских права Републике Србије. Писац је неколико десетина романа и монографија, као и прозних радова који су објављени у многим књижевним часописима. Објавио је стотинак стручних и научних текстова у земљи и ван ње.
Биографија
Крсмановићи, који су из околине Љубовије, дошли су у те крајеве крајем 18. века са планине Романије (где су се населили са падина Дурмитора). Један крак породице је отишао у село Ставе код Ваљева (од њих потиче Илија Бирчанин, познати српски јунак из Првог српског устанка), а други је кренуо уз Дрину. Крсмановићи су позната задужбинарска породица у Београду.
Завршио је Eкономски факултет у Београду (1963. године) и постдипломске студије из истраживања друштва и тржишта при Католичком институту за високе комерцијалне студије 1969. године у Бриселу, Белгија. Припремио докторат из политичког маркетинга „Kреирање и измена brand image државе у политичкој пропаганди“ (који није одбранио услед повратка у земљу 1971. године и прогона којима је изложен). Члан је Удружења књижевника Србије и Kњижевног друштва Раковица. Био је члан Удружења социолога Србије, Удружења истраживача тржишта Србије и представник за Србију LI Liberty International – San Francisco, сада члан.
Добитник међународних признања за људска права.др. Срђан Цветковић "Између српа и чекића, политичка репресија у Србији 1953-1985" Завод за издавање уџбеника - Службени гласник, Београд, 2011, стр. 555, при дну, реф. 630.
Покрет за заштиту људских права је на иницијативу Томислава Крсмановића започео своје активности 1. марта 1975, као Директна акција за самозаштиту,др. Срђан Цветковић "Између српа и чекића, политичка репресија у Србији 1953-1985" Завод за издавање уџбеника - Службени гласник, Београд, 2011, стр. 555. да би 30. априла 1981. године постао Акција за борбу против злоупотребе психијатрије и медицине у политичке сврхе.др. Срђан Цветковић "Између српа и чекића, политичка репресија у Србији 1953-1985" Завод за издавање уџбеника - Службени гласник, Београд, 2011, стр. 546.
Комитет за заштиту људских права основан је 26. децембра 1986. године. Из ова три неформална удружења за људска права омасовљавањем током 80-их година настао је Покрет за заштиту људских права.др. Срђан Цветковић "Између српа и чекића, политичка репресија у Србији 1953-1985" Завод за издавање уџбеника - Службени гласник, Београд, 2011, стр. 546-558.
Решењем Републичког секретаријата за правосуђе и управу број 00 34/90.07 од 2. августа 1991. године Покрет за заштиту људских права је регистрован као политичка странка у Србији, а потом и на нивоу Југославије. Учествовао је на вишестраначким изборима у Србији и Југославији од 1990. до 1997. године. Републичка изборна комисија је 19. новембра 1990. године (Решење 02 Број 013-127/90) потврдила кандидатуру Томислава Крсмановића за председника Републике који је поднео Покрет за заштиту људских права. Учествовао је на председничким изборима и као кандидат за народног посланика све до 1997. године.Председнички избори у Србији 1990 године, Под бројем 15 Томислав Крсмановић. Томислав Крсмановић "САГА О...ИЋИМА Четврти том. 1979-1992. Тајна завера Југославије против Југославије, из дана у дан. Виђено изнутра од инсајдера" , страна 1257-1265. Председнички избори у Србији. Оцена вишепартијских избора у Србији децембар 1991. годинеИзбори у СФРЈ од 1990 до 1998., страна 96. Томислав Крсмановић "САГА О...ИЋИМА Четврти том. 1979-1992. Тајна завера Југославије против Југославије, из дана у дан. Виђено изнутра од инсајдера" , Глас цркве Шабац, стране 1491-1498. Извештај о непоштовању изборних правила на децембарским изборима 1992. године
Уређивао је лист Људска права, страначко гласило Покрета за заштиту људских права, које је Решењем од 12. фебруара 2010. уписанo у Регистар удружења као невладина организација.мини|десно|Решење везано за страначко гласило "Људска права"|мини|Решење о упису у Регистар јавних гласила Решењем Секретаријата за информације Републике Србије број 632-03-70/91-01 од 08.03.1991. године је усвојен захтев оснивача Странке људских права - Покрета за заштиту људских права, за упис у Регистар јавних гласила свога страначког листа ЉУДСКА ПРАВА под бројем 1012 од 08.03.1991. године.
Нарочито се залагао против праксе злоупотребе психијатрије у политичке сврхе. Указивао је на природу друштвене контроле, привлачећи пажњу јавности на методе које неформалне власти користе за надзор грађана. Своје ставове о томе изложио је у монографији НЕФОРМАЛНИ ЦЕНТРИ МОЋИ. Мафије, криминалци (Алфа принт, Београд, 2007).
У најновије време усредсређен је на геополитичке теме и предложио је хармоничан модел суживота светских сила и мањих држава.Текстови објављени у америчком часопису Liberty International (први текст и други текст) О чему се ради са Југославијом и Америком Сага о ..ићима, Шести том 2005-2017, стране 1956-1962, Антисемитизам, кукавичје јаје подметано Србима Сага о ..ићима, Шести том 2005-2017, стране 1954-1956, Међународна политика Србије на странпутици Сага о ..ићима, Шести том 2005-2017, страна 3211.
Последњих неколико година посветио се писању романа и есеја, присутан је на страницама књижевних часописа, у књижевним зборницима, почиње да добија књижевна признања.
Живео је у политичком егзилу у Брисeлу од 1965. до 1971. и од 1973. до 1974. године. Био је запослен при Социјалистичкој партији Белгије (1970–1971). Mарта 1970. године га је конзул при Aмбасади СФРЈ у Бриселу Жарко Mилутиновић предложио за председника Удружења Југословена у Белгији, што је због презаузетости одбио, већ је прихватио само да буде члан Одбора.Потврда од 16. априла 1971. године потписана од R.Ramaekers, директор, оверена судски, и примљена од Министарства правде Србије бр.117/72 од 7. марта 1972. године (ради регулисања оствареног стажа за пензију). Mишљење о стручности од 24.9.1973, број ref.a d/jm/2287, Roger Ramaekers, secretaire general.Изјава Жарка Mилутиновића, саветника ССИП-а у Београду од 15. априла 1975. године, Томислав Крсмановић "САГА О...ИЋИМА Трећи том. 1965-1978. Роман о Бриселу. Cold war. Le quart." , Глас цркве Шабац, стране 873 и 874. Архив ССИП-а.
За време боравка у Бриселу имао је неприлике са усташко-албанским политичким подземљем.Томислав Крсмановић "САГА О...ИЋИМА Трећи том. 1965-1978. Роман о Бриселу. Cold war. Le quart." , Глас цркве Шабац, стране 69-74. Трећег марта 1971. године у Бриселу су га киднаповали припадници југословенске политичке емиграције и насилно смештили, супротно закону и медицинској етици, у Психијатријску болницу у месту Braine l’Alleud, недалеко од Ватерлоа, где је остао до 2. априла исте године. (Томислав Крсмановић - РТС)
Његов аутобиографски роман САГА О ...ИЋИМА (1940–2017) написан је у шест томова и на скоро 9.000 страна.
Поједини његови научни радови и литерарни списи преведени су на неколико светских језика.
Људска права и злоупотребa По повратку у Београд из егзила у Белгији, где је први пут боравио од септембра 1965. до јула 1971. године, успротивио се професионалној дискриминацији, због чега је изложен прогонима.
Због вербалног деликта ухапшен је 21. јуна 1975. године у Београду и насилно, по казни, смештен у психијатријску болницу.Смештај у психијатријс ку болницу. Томислав Крсмановић "САГА О...ИЋИМА Трећи том. 1965-1978. Роман о Бриселу. Cold war. Le quart." , Глас цркве Шабац, стране 939-969, и ОТПУСНА ЛИСТА П.Б. Лаза Лазаревић. Томислав Крсмановић "САГА О...ИЋИМА Четврти том. 1979-1992. Тајна завера Југославије против Југославије, из дана у дан. Виђено изнутра од инсајдера" ,Глас цркве Шабац - ПОТВРДА - стране 28,29.
Иако је у оба наврата боравио релативно кратко у психијатријским установама, тачније речено марта–априла 1971. године месец дана у психијатријској болници у Белгији, и десет дана у психијатријској болници у Београду од 21. јуна до 1. јула 1975. године, деценијама је сносио последице, био му је утиснут психијатријски жиг неурачунљивог душевног болесника. У следећим годинама због тога су га искључивали из професионалне утакмице и јавног живота, јавних наступа, оспораван је или омаловажаван без увида у његов рад и ставове.
Против њега је покренут вишедеценијски кафкијански процес, укључујући хапшења, посезања за злоупотребама психијатрије у политичке сврхе, суђења, истеривања из радног односа и друге репресалије и сметње у различитим областима живота, које су чињене политички неподобним лицима.
Решењем судије за прекршаје Општине Раковица од 1. септембра 1977. године оглашен је душевно неурачунљивим и по друштво и државу опасним непријатељем, који позива на побуну, с предлогом да на неодређено време буде интерниран у психијатријску установу затвореног типа.РЕШЕЊЕ Судије за прекршаје општине Раковица од 01.09.1977 године, П-Уп.бр. 16.13/77 о проглашавању неурачунљивим болесником, са предлогом трајног смештаја у затворену психјатријску установу. Томислав Крсмановић "САГА О...ИЋИМА Трећи том. 1965-1978. Роман о Бриселу. Cold war. Le quart." , Глас цркве Шабац, страна 1030-1031.
Судско-психијатријски одбор Mедицинског факултета у Београду 20. априла 1982. године издао је налаз да је Томислав Kрсмановић душевно урачунљив и одговоран за почињени вербални деликт.Налаз Судско-психијатријског одбора Mедицинског факултета у Београду од 20.4.1982. године да је Томислав Kрсмановић душевно здрав. Томислав Крсмановић "САГА О...ИЋИМА Четврти том. 1979-1992. Тајна завера Југославије против Југославије, из дана у дан. Виђено изнутра од инсајдера" , страна 353-357.
Решењем Вишег суда у Београду о рехабилитацији (решење бр. 82/10 од 14. децембра 2012) рехабилитован је, с правом на накнаду штете, као жртва незаконитих прогона, вербалног деликта и злоупотребе психијатрије у политичке сврхе, јер је као душевно здрав био судски проглашен за неурачунљивог душевног болесника, с правом на накнаду материјалне и нематеријалне штете.Решење Вишег суда у у Београду о рехабилитацији Рех. бр. 82/10 од 14. децембра 2012. године. Томислав Крсмановић "САГА О...ИЋИМА Шести том 2005-2017. Пијанац криве Дрине. Очекујући светлост са неких далеких звезда." , Издавач "Драган Брајковић", стране 2734-2742.
Од 2008. до 2012. године био је под опсадом Полицијске управе Београда, која је имала намеру да га на дуже време спроведе у психијатријску установу. Друго основно јавно тужилаштво (број 1322/2022) покренуло је 17. фебруара 2022. пред Центром за социјални рад Општине Раковица поступак да насилно буде смештен у психијатријску установу и лишен пословне способности због законито ПОДНЕТЕ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ОВОМ ТУЖИЛАШТВУ, 16. 12. 2021, против органа Републике Србије и НН починиоца за убиство у покушају.