Операцију Алфа извеле су здружене четничко-италијанске снаге у првој половини октобра 1942. у склопу офанзивних планова италијанске 2. армије. Овом операцијом одбачене су слабије снаге НОВЈ западно од Неретве, које су пружиле само симболичан отпор, и поново је окупиран Прозор.
Током наступања четници су извршили пљачку, уништавање села и масакр цивила. Током операције страдало је 1.019 цивила од стране четника.Антун Милетић, Владимир Дедијер, ГЕНОЦИД НАД МУСЛИМАНИМА, Свјетлост - Сарајево (1990). стр. 735–738 и 837-851
Планирање операције Операција Алфа била је део шире замишљене операције „Динара“ Овом операцијом је команда италијанске 2. армије намеравала поново овладати простором између линије Мостар - Јабланица и Книн - Босанско Грахово. У ту сврху вођени су преговори са Командом оружаних снага НДХ ради ангажовања снага. Међутим, будући да су крупне снаге НДХ биле ангажоване у операцијама вођеним од стране Немаца (Јајце I, II и III), команда НДХ сматрала је да ће бити је у стању ангажовати знатније снаге тек након 15. октобра.Извештај Више Команде оружаних снага »Словенија - Далмција« од 27. септембра 1942. Врховној Команди о ставу Главног стана Поглавника НДХ у вези са учешћем четничких снага у операцији „Динара“, ЗБОРНИК НОР-а, том XIII - италијански документи, књига 2, документ 104 Услед тога је командант италијанске 2. армије, генерал Роата, одлучио да први део плана, Операцију Алфа, изведе само уз употребу италијанских и четничких снага, док су мање снаге НДХ учествовале углавном на задацима обезбеђења.
Операција Алфа извођена је у источном делу просторије операције Динара. Њен непосредни циљ било је откањање опасности од рударске зоне Мостара и пруге Мостар - Сарајево, поновно запоседање Прозора. Прозор је био у рукама НОВЈ од 14. јула 1942, када га је заузела Трећа пролетерска бригада ликвидиравши усташки гарнизон.
Ток операције мини|десно|220п|Спаљена Дрежница октобра 1942. Операција је почела је 5. октобра 1942. ујутро снажним артиљеријским дејствима и наступањем пет нападних колона у захвату између долина Дрежанке и Раме. У време операције, на захваћеном простору налазили су се само 1, 3. и 4. батаљон Десете херцеговачке бригаде НОВЈ. Тактичка бројчана надмоћ нападача била је између 15:1 и 20:1. Напредовање је вршено систематски, уз масовну употребу артиљерије. Главнину пешадијских наступајућих колона чинили су четници из источне Херцеговине под командом Петра Баћовића. Један мањи одред под командом Баћовића учествовао је у претходној италијанској операцији Албиа у Подбиоковљу. За ову операцију извршена је додатна мобилизација, тако да су само четничке снаге у операцији, према Баћовићу, бројале 5.500 људи.Извештај Баћовића Михаиловићу од 7.10.1942, http://www.znaci.org/00001/4_14_1_174.htm
С обзиром на надмоћ нападача, Мостарски батаљон Десете херцеговачке бригаде НОВЈ, који се затекао на правцима удара, успоравао је напредовање нападача тек мањим чаркама.
У току 6. октобра извршено је прикупљање снага. Са Мостарским батаљоном успоставио је везу 1. гатачки батаљон, који је доведен из резерве, и 4. прозорски батаљон на положајима испред Прозора. Међутим, није дошло до пружања јачег отпора. На изненађење бораца и штабова батаљона, штаб бригаде наредио је да се батаљони 8. октобра у зору извуку из контакта са непријатељем и повуку према северозападу.
Одлуку за повлачење донео је Оперативни штаб 5. црногорске и 10. херцеговачке бригаде услед неповерења у борбену вредност ових батаљона. Штаб је сматрао да је постојала опасност да би ове, по оцени штаба, слабе и неувежбане јединице у јачем сукобу са надмоћним непријатељем могле доживети тешке губитке и распад. О одлуци за повлачење овај штаб је известио Врховни штаб, наводећи: Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том IV, књига 7, документ 150
Упркос изостанку отпора, наступајуће четничке снаге вршиле су терор над локалним становништвом. Према послератној евиденцији, за тих неколико дана у јабланичком крају убијено је 170, а у прозорском 849 цивила. Ови масакри праћени су паљењем села и пљачком покретне имовине.
О насталом терору мајор Петар Баћовић известио је Михаиловићев штаб депешама од 10. и 23. октобра 1942. Он наводи да је „попаљено 15 католичких села“ и „заклано преко 2.000 шокаца и муслимана. Већином усташе или комунисти“Књига примљених депеша штаба Драже Михаиловића, Архив Војноисторијског института, четнички фонд, регистарски број. 1/1, кутија 280
О масакру је известио и италијански капетан Виђак () у свом извештају начелнику Обавештајног одељења италијанског 6. армијског корпуса мајону Анђелу де Матеису од 18. октобра 1942:
Архив Војноисторијског института, архивски фонд Д. М., БХ-X-71.
Развој након окончања операције мини|Улазак партизанских јединица у Дрежницу октобра 1942. после осовинске офанзиве. Ови масакри изазвали су, поред осталог, протесте власти НДХ код италијанске команде. Упркос томе, у другoм делу операције Динара, операцији Бета, Италијани су успели поново да ангажују четничке, усташке и домобранске снаге у истој операцији. Овај пут није се радило о Баћовићевој формацији (MVAC ( снаге VI корпуса према италијанској терминологији), него о Динарској дивизији (MVAC снаге XVIII корпуса) Момчилa Ђујићa.
Баћовићев одред, у нешто мањој јачини (2.800 људи), пребачен је италијанским транспортом у Книн средином децембра 1942, под команду XVIII италијанског корпуса, према замисли генерала Роате. Ова замисао поклапала се са офанзивним плановима Михаиловића.
Референце
Литература
Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XIII (документа Италије), књига 2 (година 1942), Војноиздавачки завод, Београд Извештај Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од 27. септембра 1942. Врховној команди о ставу Главног стана поглавника НДХ у вези са учешћем четничких снага у операцији »Динара«, документ број 104, pp. 761 Депеша Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од септембра 1942. Главном стожеру домобранства НДХ о циљевима комбиноване операције »Динара« и о усклађивању деј става усташко-домобранских снага са дејствима италијанских јединица, документ број 105, pp. 763 Наређење Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од 9. октобра 1942. команданту 18. армијског корпуса за предузимање друге фазе операције »Динара« (заузимање Ливна), документ број 110, pp. 776 Записник са састанка команданта Више команде оружаних снага Словенија-Далмација« с командантима 6. и 18. армијског корпуса одржаног 12. и 13. октобра 1942. у Сплиту ради анализе операције »Динара« и других актуелних питања, документ број 111, pp. 778 Упутство Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од 16. октобра 1942. команданту 18. армијског корпуса о извођењу операције »Бета« (заузимање Ливна), документ број 113 страна 787 Обавештење Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од 18. октобра 1942. о садржају споразума с поглавником НДХ у погледу четничких формација, документ број 114, pp. 789 Упутство Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« од 31. октобра 1942. о потреби чврсте сарадње са НДХ и о односу према четничким формацијама, документ број 115, pp. 794 Извод из дневника Више команде оружаних снага »Словенија-Далмација« за октобар 1942. о спровођењу операције »Динара«, документ број 116, pp. 796
Категорија:НОБ у 1942. Категорија:Осовинске операције у Југославији Категорија:Битке Другог светског рата на југословенском ратишту Категорија:Борбе између НОВЈ и ЈВуО Категорија:Борбе између НОВЈ и Италијана Категорија:Заједничке борбе ЈВуО и Италијана Категорија:Злочини ЈВуО у Другом светском рату Категорија:Сарадња ЈВуО са НДХ