Цистолит (гр. -{kystis}- — мехур, циста и -{lithos}- — камен-{Биологический энциклопедический словарь: ЦИСТОЛИТ}-, Приступљено 30. 4. 2013.) је гроздасти израштај који се среће код неких биљних епидермалних ћелија.
Карактеристике Цистолит је гроздастог облика. Чине га дршка и гроздасто тело, које је елипсоидног облика и са брадавичастим испупчењима. По пореклу цистолити су локална центрипетална задебљања ћелијског зида и чине их целулоза и пектин. Дршка садржи силицијум, а гроздасто тело калцијум-карбонат. Уколико се сирћетном киселином одстрани калцијум-карбонат, цистолит ће имати слојевит изглед са радијално распоређеним каналима, који се завршавају испупчењима и понекад се гранају.Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд. Цистолити могу бити видљиви као тачкице или различито обликоване „ознаке“, посебно на пресованом, сувом лишћу.-{Encyclopedia Britannica: Science & Technology: cystolith}-, Приступљено 30. 4. 2013.
Улога Могуће је да представљају заштиту од биљоједа. Према неким ауторима, цистолити представљају изоловане масе апопласта, које имају улогу складишта за неорганске соли, пре свега калцијум-карбоната.-{Wendy M. Watt, Clare K. Morrell, David L. Smith and Martin W. Steer}- (1987) -{Cystolith Development and Structure in Pilea cadierei (Urticaceae)}-. -{Annals of Botany}- 60: 71-84.
Примери Код фикуса се цистолити налазе у крупним ћелијама литоцистима и појединачни су, док су код врсте -{Momordica charantia}- груписани.
Референце
Спољашње везе Микрографија
Категорија:Ботаника Категорија:Цитологија