Чарнок је археолошки локалитет који се налази на реци Црна бара у насељу Бачко Добро Поље у општини Врбас. Припада категорији споменика културе од великог значаја, уписан у централни регистар 1995. године. Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад води локални регистар. Топоним Чарнок је вероватно словенског порекла, изведен из старословенске речи „чарн” која означава црну боју, а име је добио по некадашњем водотоку Црна бара или по земљи црници којом окружење обилује. Река Црна бара која протиче кроз данашњи Врбас обилази Чарнок са северне стране. Нешто јужније од Чарнока кривуда Јегричка на чијој су десној обали, све до ушћа у Тису, расута бројна каснолатенска скордиска насеља отвореног типа.
Археолошка ископавања на овом подручју вођена су у периоду од 1984. до 1991. године. Насеље које је овде било потиче из периода касног латена. На овом простору се нализио келтски опидум, који је имао улогу трговачког центра, а затим и одбрамбену улогу.
Западно од Чарнока, 2023. године приликом радова на брзој пруги Београд—Суботица, пронађено је и истражено чак осам археолошких локалитета: пет код Врбаса и три у атару места Змајево. На овим налазиштима, смештеним дуж некадашњег водотока Црна бара, археолози су открили трагове живота који сежу од неолита и старчевачке културе, преко касноантичких некропола, па све до средњег века. мини|лево|Археолошка мапа Врбаса и Чарнок означен бројем 10 на карти
Локација налазишта На простору јужно од Врбаса у атару насеља Бачко Добро Поље, на потесу Чарнок, откривено је насеље отвореног и затвореног типа. Насеље се датује у касни латен. Насеље је било окружено бедемом елипсоидног облика. Овакав тип утврђења карактеристичан је за Подунавље у 1. веку п. н. е., а намена му је пре свега одбрамбрена. У књизи Фридриха Лоца се наводи да је пронађен кружни шанац који су имали Словени и Авари око својих утврђења и он закључује да су овај терен и касније, у 6. веку насељавали Авари и Словени (после продора Хуна).
Поред тога што је археолошки локалитет, Чарнок је и споменик природе треће категорије заштићених природних добара, значајно природно добро, због ретких биљних и животињских врста које га настањују.
Историјска позадина Доласком Келта на ова подручја у другој половини 4. века п. н. е., Чарнок постаје келтски опидум, и функционише првенствено као трговачки центар, а касније добија и одбрамбену улогу.
Од 1. века нове ере ови простори су део тзв. барбарикума који се налази наспрам Римског царства и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, народа иранског порекла, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом сеобом народа и Чарнок губећи стратешку важност бива трајно напуштен.
Насеље На локалитету је откривено насеље са утврђењем елипсоидног облика. Око насеља се налази земљани бедем и ров. Непосредно уз бедем налазе се јаме и силоси. У средишњем делу је простор за који се претпоставља да је представљао трг. Откривени су остаци неколико хоризоната настањивања. Према налазима покретног материјала одређена је припадност насеља. У питању је опидум, келтски тип земљаних утврђења. Оваква насеља карактеристична су за Подунавље и Панонску низију током 2. и 1. века п. н. е.
Изван бедема констатовано је насеље отвореног типа, са обектом који би могао бити полуземуница са ровом. Претпоставља се да је ово старије насеље.
Керамика Откривени керамички предмети сврстани су у фазу Гомолава -{IVb}- (латенска провенијенција), односно Скордисцима. Ово келтско племе је насељавало простор између Тисе и Дунава током 1. века п. н. е.
Галерија
Панорама center|мини|770px|Панорама остатака некадашње утврде
Види још Списак археолошких налазишта у Србији
Литература
Спољашње везе
Земљано утврђење "Чарнок" код Врбаса
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Историја Врбаса Категорија:Земљана утврђења и опидуми у Србији Категорија:Тумулуси у Србији Категорија:Археолошка налазишта од великог значаја у Србији Категорија:Историја Бачке