Тобут је насељено мјесто у општини Лопаре, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 1.146 становника. Историја Антика Најстарији пронађени трагови живота на простору Тобута потичу из периода антике, тј. владавине Римског царства на овом подручју. На локалитету "Миса" случајно је пронађена остава са 1400 комада римског сребрног новца из првог и другог вијека наше ере, међу којима су били заступљени новчићи римских царева Домицијана, Нерве, Трајана, Хадријана, Антонина Пија, Луција Вера и других. Остава се данас чува у Музеју источне Босне у Тузли. На истом локалитету је пронађена и римска бронзана статуета.
Средњи вијек Због постојања великог броја средњовјековних споменика (мраморја, стећака), можемо закључити да је село било насељено и у том периоду. Стећци су лоцирани на неколико локалитета, а то су: брдо Свјетлица (на тромеђи села Вукосавци, Лабуцка и Тобут), у засеоку Шакотићи код "Бијелића гробља", на Тријешници према Пељавама, и др. На брдима "Мрамор" и "Удригово" такође постоје микротопоними "маџарско гробље", који је само још један синоним за стећке. Најприсутнији мотиви на тобутским стећцима су: крст, спирала и мач, а неколицина садржи и тешко читљиве натписе.
Нови вијек Тобут под овим именом се помиње први пут још 1458. године. Сваки освајач у та давна времена је вршио и различиту политичку и територијалну подјелу и постављао своју власт, па је данас доста тешко утврдити коме је у које вријеме Тобут и припадао. Тако се зна да је у току владавине Турака, на овим просторима, Тобут припадао нахији Завршје. Административном подјелом Аустроугарске, Тобут је припадао општини Прибој, котар (а касније срез) Зворник. Становништво Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 1.424 становника.
Референце
Види још Општина Лопаре Стећци у Тобуту
Категорија:Насељена места у Лопарима Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини