Бурмази су насељено мјесто у Општини Берковићи регији Источна Херцеговина, на југу Босне и Херцеговине. Село се налази на карактеристичном кршевитом платоу на тромеђи Стоца, Љубиња и Неума. Према резултатима пописа становништва у Босни и Херцеговини из 2013. године, у насељу је пописано свега 5 становника, али по процјени их има 15-ак јер су се неки због линије демаркације пописали у столачки дио.

Након завршетка рата у БиХ и потписивања Дејтонског споразума, преко сеоског атара повучена је ентитетска линија која је предратно јединствено насеље подијелила између општине Берковићи (Република Српска) и града Столац (Федерација Босне и Херцеговине).„Расподјела насеља и промјене граница општина: Берковићи”, статистика.ба.

Историја и средњовјековни катун Бурмази Бурмази спадају у ред историјски најважнијих локалитета за проучавање средњовјековне друштвене структуре Херцеговине, будући да је по овом мјесту име носио катун Бурмази, који се у науци сматра најстаријим документованим херцеговачким катуном (влашким племеном).„Бурмази — Историјски преглед катуна”, Српска енциклопедија.

Први писани спомени о роду Бурмаза јављају се у дубровачким архивима већ 24. фебруара 1305. године, када је Велико вијеће Дубровачке републике донијело одлуку којом се члановима овог племена (de Burmaz) дозвољава слободан улазак и трговина у Дубровнику, под условом рјешавања евентуалних судских спорова пред кнезом.„Племе Бурмази: Историјски извори и етнологија”, Друштво српских родословаца „Порекло”.

Из оригиналног језгра Бурмаза временом су се, територијалним и породичним разгранавањем, издвојили и формирали други познати херцеговачки катуни попут Дермана (1314), Злокруха (1376) и Хруслава Мергеновића (1376). Историјски документи из 1419. године биљеже и свечану заклетву вјерности катунара Ненка Крајсалића из Бурмаза војводи Сандаљу Хранићу Косачи, што свједочи о постепеном процесу феудализације племена и уласку њихових старјешина у племићки систем средњовјековоне Хумске земље - Херцеговине.

Са лингвистичког аспекта, већина аутора (укључујући и историчара Марка Вега) стоји на становишту да назив племена и села вуче коријен из илирског субстрата (од ријечи burr — муж/човјек и madh — велики), што у преводу означава „великог мужа”, „јунака” или „великог човјека”, а што је била карактеристична титула за ратничке вође херцеговачких сточара који су се у каснијим вијековима словенизовали.„Поријекло презимена и племена Бурмаз”, Огорје.нет.

Административна подјела села

Бурмази (Столац) Сјеверозападни дио насеља који је након Дејтона припао Федерацији БиХ тј остао у саставу Града Стоца обухвата већи дио предратног стамбеног фонда и становништва. Према званичним и коначним резултатима Агенције за статистику Босне и Херцеговине са пописа становништва из 2013. године, у овом дијелу села живјела су 224 становника.„Град Столац — Попис 2013”, статистика.ба.

Бурмази (Берковићи) Југоисточни дио села припао је Републици Српској и административно је припојен општини Берковићи. Према званичним подацима са пописа становништва из 2013. године, у дијелу села који припада Берковићима регистровано је свега 5 становника(премда су се поједини пописали у граду Столац јер су на линији демаркације).„Општина Берковићи — Попис 2013”, статистика.ба.

Становништво

Попис 2013. (Раздвојени приказ) **Дио у Граду Столац (ФБиХ):** 224 становника (224 Хрвата, 0 Бошњака, 0 Срба) **Дио у Општини Берковићи (РС):** 5 становника (5 Срба, 0 Хрвата, 0 Бошњака) Укупно у предратним границама села: 229 становника

Референце

Види још

Општина Берковићи

Категорија:Насељена места у Берковићима Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини Категорија:Насеља подијељена међуентитетском линијом