Ђуро Цвијић (Загреб, 25. март 1896 — 1938), револуционар, публицист и члан и генерални секретар Централног партијског вијећа Комунистичке партије Југославије.

Биографија Ђуро Цвијић рођен је у Загребу 25. марта 1896. године. Организовао је демонстрације и генерални протестни штрајк средњошколаца у Загребу против увођења комесаријата у Банској Хрватској, а због учешћа у атентату на комесара Цуваја 12. августа 1912. био је осуђен на три године тамнице у Сремској Митровици.Đuro Cvijić (enciklopedija Krležijana)Petar Požar, Jugosloveni žrtve staljinskih čistki (str. 47-52), Beograd, 1989. Године 1917, када је стасао за војску, послан је на Источни фронт. Већ послије десет мјесеци је отпуштен из војске, због запаљења плућа и промрзлина.Ivan Očak, Vojnik revolucije, Život i rad Vladimira Ćopića

Године 1918. се укључио у обновљени социјалистички покрет. Радио је као новинар и тајник загребачке мјесне организације. Био је један од најистакнутијих представника лијеве струје у радничком покрету Хрватске и делегат загребачке организације на Конгресу уједињења, када је изабран за члана Централног партијског вијећа Социјалистичке радничке партије (комуниста). Потом је изабран за секретара Покрајинског извршног одбора СРПЈ (к) за Хрватску и Славонију.Đuro Cvijić (Hrvatski biografski leksikon)

На Другом конгресу Комунистичке партије Југославије поновно је изабран за члана Централног партијског вијећа Комунистичке партије Југославије, а у загребачкој организацији за члана Обласног секретаријата КПЈ. Послије Обзнане био је члан иноземног комитета КПЈ у Бечу. 1921. године вратио се у земљу и дјеловао у Загребу. Учествовао је у раду Прве, Друге и Треће земаљске конференције КПЈ. На Другој земаљској конференцији поднио је реферат о организацијском, а на Трећој о националном питању.

Био је секретар Привременог руководства КПЈ од априла 1925. до Трећег конгреса 1926. године, кад је изабран за генералног секретара. Био је један од најистакнутијих представника лијеве фракције у Комунистичкој партији Југославије. Дјелатност фракција осуђена је 1928. на Четвртом конгресу КПЈ, па је Ђуро био уклоњен из партијског руководства.

Због револуционарне дјелатности више је пута хапшен. Суђено му је у Дијамантштајнову процесу,AFERA DIAMANTSTEIN а као уредник „Борбе“ осуђен је на двије и пол године робије (1930—1932). 1932. је емигрирао најприје у Беч, а затим у Москву. Од 1934. до 1938. радио је у Аграрном институту у Москви. Био је истакнути новинар и одгвоврни уредник у социјалистичкој „Слободи“, „Правди“ те часопису „Ново друштво“, а потом у комунистичкој штампи „Истини“, „Новој Истини“, „Новом свијету“ и „Борби“. Био је сарадник Руске телеграфске агенције (РОСТА) одмах по њењом оснивању, а затим и ТАСС-а. Сарађивао је у „-{Lа federation balkanique}-“ те у листу „Дунавска стража“, гласилу клуба лађара и лучких радника.

Страдао је у стаљинским чисткама у Совјетском Савезу 1938. године. Одлуком Војног колегија Врховног суда СССР од 10. октобра 1963. посмртно је рехабилитован.

Референце

Литература

Енциклопедија Југославије (књига трећа). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1984. година.

Види још Бранко Цвијић Стјепан Цвијић

Категорија:Рођени 1896. Категорија:Умрли 1938. Категорија:Загрепчани Категорија:Аустроугарски војници у Првом светском рату Категорија:Комунисти Хрватске Категорија:Комунисти Југославије Категорија:Личности радничког покрета Југославије Категорија:Чланови Централног комитета КПЈ Категорија:Југословени жртве Велике чистке