Национални парк Шар-планина се налази на деловима општина Штрпце, Призрен, Сува Река и Качаник на Косову и Метохији.

Оснивање и улога очувања Основан је 1986. године и површина националног парка је 22.805 -{ha}-. Национални парк је основан ради очувања: различитих облика глацијалног (циркови, морене глацијална језера и др.), периглацијалног (снежанички циркови, клизећи блокови, микрооблици тундра мозаика са дробинама и др.), крашког и флувијалног рељефа; хидролошких објеката и појава (речни токови, извори, потоци, тресаве и језера); шумских и високопланинских вегетација и њихових станишта (заједнице мунике, молике, кривуља, тресаве и високе зелени и др.); станишта и популације дивље флоре (хајдучица краља Александра, Николићев пуцавац, борнмилера, шарпланински каранфил и др.) и фауне, посебно богате фауне дневних лептира, птица (сиви соко, велики тетреб, јаребица камењарка, прдавац, балканска ушата шева), сисара (снежна и динарска волухарица, мрки медвед, вук, дивокоза и др.); предела са низом карактеристичних обележја; бројних објеката културне баштине који потичу из средњовековне српске државе (манастири Св. Арханђела, Св. Петра Коришког, Св. Богородице и цркве Св. Николе, Св. Петке, Св. Ђорђа и др.) и заштите и очувања спомен обележја.

Строги природни резервати у парку „Русеница” представља прибежиште ретке и угрожене дивљачи у нашој земљи – риса и заштићен је као посебан резерват 1950. године; „Попово прасе” је резерват чисте састојине ендемичног бора мунике и заштићен је 1960. године. Стабла мунике су ниска, често са горње стране оштећена, подмладак врло редак, скоро без икакве друге приземне вегетације; „Ошљак” је резерват чисте састојине ендемичног бора мунике у доњем делу, а стене и камењари ближе врху Ошљака. Како је тај део Ошљака експониран више западу, то се у пролеће у њему окупљају велики тетребови а резерват насељавају и јаребице, камењарке и лештарке. Као посебан резерват заштићен је 1960. године; „Голем бор” је потпуно чиста муникова састојина и као посебан резерват заштићен је 1960. године.

Флора и фауна мини|Шарпланинци Шар-планина, која се као моћна баријера издиже изнад косовско-метохијске котлине, је висока и маркантна планина са око 70 врхова висине преко 2.000 m и са преко 30 врхова изнад 2.500 m (највиши врх је Титов врх у Македонији са 2.747 -{m}-).

На Шар-планини живи 1.800 биљних врста. Међу њима, 175 је строго заштићених и 268 заштићених. У Црвеној књизи флоре Србије су 24 врсте, на списку Европске црвене листе угрожених животињских и биљних врста (-{European Red List of Globally Threatened Animals and Plants 1991}-) је 25 врста, и на списку Светске црвене листе угрожених биљака (-{IUCN Red List of Threatened Plants, 1997}-) је 31 врста.

Истовремено, Шар-планина па и сам Национални парк, представља једно од фаунистички најбогатијих подручја Србије и Европе. У Националном парку живи 147 врста дневних лептира (50,86% балканске фауне дневних лептира и 77% врста Србије), 31 врста водоземаца и гмизаваца (или 69% српске херпетофауне), 159 врста птица (а среће се и преко 200 врста), и 32 врсте сисара, од тога 30 врста глобално угрожених и 17 врста које су природне реткости.

Споменици културе мини|Планине недалеко од Брода Поред тога што је овај национални парк по свом природном богатству једна од врућих тачака биолошке разноврсности Европе, он је изузетно драгоцен и као колевка српске духовности, државности и историје.

На овом подручју се налази 45 објеката културне баштине, а међу њима се истиче 14 категорисаних културних добара од изузетног значаја изграђених у периоду од 12. до 16. века.

Ту су испосница и манастир Св. Петра Коришког из XIII века, црква Св. Петке из 14. века, црква Св. Богородице Огидитрије из XIV века, манастир Св. Тројице из 15. века, остаци Душановог града и манастирског комплекса Св. Архангели из 14. века надомак Призрена, и други споменици културе од највећег националног значаја.

Међународни значај мини|Велико Јажиначко језеро мини|Кобилица Национални парк „Шар-планина” налази се на Листи међународно значајних подручја за биљке као ИПА подручје (-{Important Plant Areas -IPA, Planta Europa, Plantlife}-, 2005); Због великог присуства ретких и угрожених врста птица, Шар-планина је уврштена у Листу најважнијих подручја птица у Европи (-{GRIMMETT & JONES}- 1989). Такође, подручје српског дела Шар-планине се налази на Листи међународно значајних подручја за птице као ИБА подручје (-{Important Bird Аreas - IBA, BirdLife Conservation, BirdLife International}-, 1999); Подручје Националног парка „Шар-планина” је идентификовано као Емералд подручје под именом „Шар-планина”, део мреже подручја (-{Emerald Network of Areas of Special Conservation Interest - АsCI}-) значајних са становишта примене Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска конвенција) у Србији, са ознаком RS0000008; Национални парк „Шар-планина” налази се на Националној листи једног од 10 потенцијалних резервата биосфере (-{Biosphere Reserve}-) у оквиру УНЕСКО програма „Човек и биосфера” (-{UNESCO - Man and Biosphaere}-), и налази се на прелиминарној листи од пет потенцијалних добара која би требало да буду номинована за упис у UNESCO листу добара светске баштине на основу Конвенције о заштити светске културне и природне баштине (-{World Heritage Convention}-); Налази се на Прелиминарној националној листи као једно од 65 потенцијалних Рамсарских подручја у Србији.

Решење - акт о оснивању Закон о националним парковима ПР број 122, ступа на снагу 14. октобра 2015. године. Службени гласник РС 84/ 2015 од 06. 10. 2015. године. Галерија

Види још Шар-планина Национални парк Национални паркови Србије

Референце

Спољашње везе Информације о НП Шар-планина Шар-планина Министарство пољопривреде: Договорено веће залагање за Национални парк Шар-планина („Блиц”, 8. децембар 2015) Тихо нестала Шар-планина („Политика”, 7. новембар 2016) Трезор Европе („Политика”, 30. јул 2017) Живот и стандарди: Национални парк „Шар-планина” (РТС, 24. октобар 2017) на сајту Јутјуб

Ш Категорија:Објекти геонаслеђа Србије Категорија:Географија Штрпца Категорија:Географија Призрена Категорија:Географија Суве Реке Категорија:Географија Качаника Категорија:Шар планина