thumb|alt=StG 44 German assault rifle with curved magazine and wooden stock facing left|СтГ 44 је усвојио Вермахт 1944. Испаљује метак калибра 7,92×33 mm. thumb|alt=AK-47 assault rifle with curved magazine and wooden stock facing left|Тренутно најчешће коришћена аутоматска пушка на свету, заједно са својом варијантом, АКМ, АК-47 је први пут усвојила Совјетска армија 1949. године. Испаљује метак 7,62×39 mm М43. мини|десно|Амерички М4 карабин у верзији са дужом и краћом цеви
Аутоматска пушка је аутоматско оружје велике ватрене моћи, великог капацитета и мале тежине., , Musgave, Daniel D., and Thomas B. Nelson, The World's Assault Rifles, vol. II, The Goetz Company, Washington, D.C. (1967): 1 Дејствује јединачно или аутоматски. Код неких модела поред ова два начина дејства, раздвајач паљбе нуди и треће: кратким рафалом.
Аутоматска пушка данас представља уобичајено пешадијско оружје. Користи такозвану средњу пушчану муницију малог калибра и велике почетне брзине, која има веће барутно пуњење од пиштољске али мање од пушчане и митраљеске. Функционише на принципу позајмице барутних гасова. Битна одлика свих јуришних пушака је рукохват у стилу пиштоља интегрисан са обарачом, који омогућава бољу контролу оружја и већу стабилност при рафалној паљби. Карактерише је брзо измењиви оквир, ређе добош, великог капацитета, обично око 25 до 35 метака.
Оквир је најчешће испред рукохвата и механизма за окидање, мада код неких пушака може бити и иза. У том случају се ради о булпап конфигурацији. Ова конфигурација омогућава оружју да буде релативно кратко, а да при томе задржи дугу цев, што омогућава већу прецизност и почетну брзину зрна. Оквир се код ове врсте пушака налази у кундаку оружја.
Аутоматска пушка је намењена за дејства на даљинама од око 400 метара, а најбољи резултати се постижу кратким рафалима.
Јуришна пушка
Термин јуришна пушка се генерално приписује Адолфу Хитлеру, који је користио немачку реч -{Sturmgewehr}- (која се преводи као „јуришна пушка“) као нови назив за МП 43 (-{Maschinenpistole}-), касније познат као Штурмгевер 44.Firearms: The Life Story of a Technology, by Roger Pauly. Greenwood Publishing Group. 2004. page 145 & 146 M16 Rifle Case Study. Prepared for the Presidents Blue Ribbon Defense Panel. March 16, 1970. By Richard R. Hallock, Colonel U.S. Army (Retired). U.S. Army.Musgave, Daniel D., and Thomas B. Nelson, The World's Assault Rifles, vol. II, The Goetz Company, Washington, D.C. (1967)Hogg, Ivan, and John Weeks, Military Small Arms of the 20th Century, third ed., Hippocrene Books, New York (1977): 159, Савезничка пропаганда је сугерисала да је име изабрано у пропагандне сврхе, али је главна сврха била да се Штурмгевер разликује од немачких аутомата као што је МП 40.
Међутим, сугерисано је да је -{Heereswaffenamt}- одговоран за име Штурмгевехр, и да Хитлер није имао никакав допринос осим што је потписао производни налог. Штавише, Хитлер се у почетку противио идеји о новој пешадијској пушци, пошто Немачка није имала индустријски капацитет да замени 12.000.000 Карабинер 98к пушака које су већ биле у употреби, само се предомислио када је то видео из прве руке.
СтГ 44 се генерално сматра првом селективном војном пушком која је популаризовала концепт јуришне пушке. Данас се термин јуришна пушка користи да дефинише ватрено оружје које дели исте основне карактеристике као СтГ 44.. "A Brief History of the Assault Rifle". The gun's name may have been coined by Adolf Hitler. by MICHAEL SHURKIN. JUN 30, 2016
Карактеристике
Војска САД дефинише јуришне пушке као „кратко, компактно оружје селективне паљбе које испаљује метак средње снаге између митраљеза и пушака“.
AK-47
Попут Немаца, на Совјете је утицало искуство које показује да се већина борбених сукоба одвија у кругу од и да су њихови војници били стално надјачани од стране тешко наоружаних немачких трупа, посебно оних наоружаних јуришним пушкама Стурмгевер 44.. Washingtonpost.com. Retrieved on 2011-11-19.. oneworld-publications.com M16 Rifle Case Study. Prepared for the President's Blue Ribbon Defense Panel. March 16, 1970. By Richard R. Hallock, Colonel U.S. Army (Retired) "Used in quantity against the Soviets at Stalingrad, the German Sturmgewehr made a deep impression on the Russians. They copied the ballistics of the cartridge while improving the configuration and improving the weapon. They standardized the weapon in 1947 as the AK-47 rifle." Дана 15. јула 1943. године пред Народним комесаријатом оружја Совјетског Савеза демонстриран је Штурмгевер. "The history of the world-known gun started on July 15th, 1943, when a captured complex—an MP-43 gun and a cartridge—were demonstrated at a meeting of the arms committee. Chief designer Nikolay Elizarov and chief engineer Pavel Ryazanov created the Soviet "interim cartridge " within a very short period of time. The technological support was provided by Boris Syomin. After that, scientists started working on a new fire arms system for that cartridge." The History of Kalashnikov Gun. Pravda. 02.08.2003 Совјети су били толико импресионирани Штурмгевером, да су одмах почели да развијају сопствену аутоматску пушку средњег калибра, која ће заменити веома застареле пушке Мосин-Наган и пушкомитраљезе Шпагин ППш-41 који су наоружавали већину Црвене армије.. Popular Mechanics (2010-10-12). Retrieved on 2012-02-09.
thumb|Калашњиков пушке: АК-47, ОТс-14, АК-74, АН-94, АК-12 и АЕК-971 Совјети су убрзо развили метак М43 калибра 7,62×39 mm, који је први пут коришћен у полуаутоматском карабину СКС и лаком митраљезу РПД.АК-47 је финализован, усвојен и ушао у широку употребу у совјетској војсци почетком 1950-их. Његова ватрена моћ, лакоћа употребе, ниски трошкови производње и поузданост били су савршено прикладни за нове доктрине мобилног ратовања Црвене армије. Шездесетих година 20. века, Совјети су представили лаки митраљез РПК, који је и сам био оружје типа АК-47 са двоношцем, јачим пријемником и дужом, тежом цеви, који ће на крају заменити лаки митраљез РПД. На АК-47 оружју се континуирано радило и побољшавало. АКМ, АК-74 и АК-12 је дизајнирао Михаил Калашњиков, и све су биле службене пушке у Совјетском Савезу и каснијој Руској федерацији.
thumb|Кинеска аутоматска пушка Тип 56
АК-47 се нашироко испоручивао или продавао државама савезницима Совјетског Савеза, а нацрти су дељени са неколико пријатељских нација (Народна Република Кина се међу њима издваја са Типом 56). Као резултат тога, произведено је више оружја типа АК од свих осталих јуришних пушака заједно. Од 2004. године, „од процењених 500 милиона комада ватреног оружја широм света, око 100 милиона припада породици Калашњиков, од којих су три четвртине АК-47”.
Примери
АК-47 (Русија) и М16 (САД) су најпознатији примери јуришних пушака. Од других, познати су FN F2000, H&K G36, FAMAS, Steyr AUG, SIG SG 550, FN FNC, ИМИ Галил, АК-74...
У Србији Застава оружје производи више типова јуришних пушака калибра 7,62×39 -{mm}-, 5,56×45 -{mm}- и 7,62×51 -{mm}- НАТО, заснованих на предлошку АК-47. Најраспрострањенији су модели М70 и М21.
Референце
Литература
. Bantam Dell Publishing. .
Спољашње везе
Pre Sturmgewehr Assault Rifles
Категорија:Пушке Категорија:Наоружање