Palmitinska kiselina, ili heksadekanska kiselina u -{IUPAC}- nomenklaturi, je jedna od najrasprostranjenijih zasićenih masnih kiselina nađenih u životinjama i biljkama. Njena molekulska formula je -{CH3(CH2)14COOH}-. Kao što proističe iz imena, ona je glavna komponenta ulja dobijenog iz palmi (palmino ulje, ulje palmine koštice i kokosovo ulje). Reč palmitinska potiče od reči, sa značenjem srž palme.
Palmitinsku kiselinu je otkrio Edmond Fremi 1840. kao proizvod saponifikacije palminog ulja. Maslac, sir, mleko i meso takođe sadrže ovu masnu kiselinu. Palmitatima se nazivaju soli ili estri palmitinske kiseline. Palmitinski anjon se može detektovati na neutralnim -{pH}- vrednostima.
Hidrogenacija palmitinske kiseline daje cetil alkohol.
Biohemija
Palmitinska kiselina je prva masna kiselina proizvedena tokom lipogeneze (sinteze masnih kiselina) i iz nje se nastaju duže masne kiseline. Palmitat formira negativnu povratnu spregu sa acetil-CoA karboksilazom (-{ACC}-) koja je odgovorna za konvertovanje acetil--{CoA}- u malonil--{CoA}- koji se koristi za dodavanje na rastući acil lanac, čime sprečava dalje formiranje palmitata. U biologiji se neki proteini modifikuju dodavanjem palmitoil grupe u procesu palmitoilacije. Palmitoilacija je važna za membransku lokalizaciju mnogih proteina.
Napalm
Derivati palmitinske kiseline su bili korišćeni u kombinaciji sa naftom tokom Drugog svetskog rata za proizvodnju napalma (aluminijum naftenat i aluminijum palmitat).
Vidi još Retinil palmitat Palmitoilacija
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Категорија:Масне киселине Категорија:Палмитати Категорија:Палмино уље