Рани радови Херкула Поароа (издат 1974) је збирка од 18 кратких криминалистичких прича Агате Кристи са Херкулом Поароом у главној улози. Књига је продата за 2,25 фунти. Иако су се све приче из књиге појавиле у различитим збиркама у САД-у, књига се такође појавила тамо 1974. године под мало измењеним називом Рани случајеви Херкула Поароа у издању које је достигло цену од 6,95 долара.

У овој збирци, Кристијева описује неке од случајева из почетка каријере Херкула Поароа пре него што је постао међународно познати детектив. Све приче су првобитно биле издаване у раздобљу између 1923. и 1935. године.

Радња

Афера на Победничком балу Главни инспектор Џап је затражио од Херкула Поароа да помогне Скотланд јарду како би се разрешили чудни догађаји, који су се догодили на последњем Победничком балу. Група од шест људи, на челу са младим виконтом Кроншоом, присуствовали одевени у костиму старих италијанских комедијаша. Лорд Кроншо је био Арлекин; његов ујак, Јустас Белтејн, и госпођа Малаби били су Пункинело и Пунчинела; Господин и госпођа Дејвидсон су били Пјеро и Пјерета, а госпођица Коко Кортни, за коју се причало да је била верена за лорда Кронша је била Коломбина. Од самог почетка вечери, видело се да нешто није у реду јер Кроншо и госпоица Кортни нису у добрим односима. Она је касније плакала и замолила Криса Дејвидсона да је отпрати до стана у Челсију. Када су они отишли један Кроншоов пријатељ приметио је на балкону како гледа бал и позвао га да им се придружи. Кроншо је кренуо са балкона да им се придружи, али је нестао. Пронађен је 10 минута касније на поду једна споредне просторије прободен кроз срце ножем, а тело му је било неким чудом укочено. Коко Кортни пронађена је у свом кревету мртва због прекомерне количине кокаина. Током истраге која је уследила откривеноје да је она била зависница. Поаро је почео да истражује и открио је да су сви знали да је Кроншо био лудачки противник дроге, Белтејнов костим имао наборе и таласе и да постоје завесе у просторији где је леш пронађен. Он је уредио окупљање људи укључених у случај у свом стану где је одржао предавање пред црним платном у вези шест костима, али је онда открио да их је у ствари било пет. Под Пјеретовим костимом био је и Харлекинов. Дејвидсон је устао и опсовао Поароа, али га је Џап брзо ухапсио.

Поаро је открио да је снага којом је нож заривен Кроншу значила да је мушкарац одговоран за злочин. Укоченост тела значила је да је био мртав већ неко време, а не убијен у раздобљу од 10 минута између којих је виђен на балкону па пронађен на поду што је значило да је онај ко је виђен као Харлекин био неко други. Белтејн није могао бити јер је његов костим био сложен да би се брзо пресвукао. Дејвидсон је убио Кронша раније, сакрио тело иза завесе, а потом отпратио Кортнијеву кући где ју је снадбео прекомерном количином дроге. Није остао тамо као што је рекао него се одмах вратио. ЊЕгова побуда била је да се не открије да је он снабдевао Кортнијеву дрогом, а Кроншо је био на трагу да га открије.

Пустоловина Клепамске куварице Поароа не занима истрага неких случајева који су се појавили у новинама на које је Хејстингс покушао да му скрене пажњу. Међу њима је био и банкарски службеник (господин Дејвис) нестао са 50 хиљада у обвезницама, човек склон самоубиству и нестала дактилографкиња. Онда је добио случај када га је посетила госпођа Тод која је чврсто одлучила да јој он пронађе несталу куварицу. Изазван, он је са мало хумора одлучио да избегне расправу и преузме наизглед баналан случај. Средовечна Елајза Дан отишла је са посла из куће Тодових у Клепаму прекјуче без давања отказа и од тада се није јављала послодавки, сем што је послала да јој преузму ковчег тог дана.

Кад је разговарао са служавком из куће, Поаро је сазнао да је ковчег био већ спакован што је значило да је Елајза испланирала да оде иако је одлазак био нагао. Остали станари куће су господин Тод који ради у граду и њихов подстанар Симпсон који ради у истој штедионици као и Дејвис. Иако га је занимала та случајност, Поаро није могао да нађе везу између угледног штедионичарског службеника и нестале кућне помоћнице. Поаро је објавио оглас у новинама да тражи Елајзу па је неколико дана касније успео да је пронађе када је она дошла код њега и рекла му да је наследила кућу у Карлајлу и приход од 300 фунти годишње, али да је морала да прихвати понуду и одмах да отказ. О том наследству ју је обавестио човек који ју је зауставио на улици док се враћал код тодових једне вечери и који је наводно долазио да је види. Новац је наследила од другарице покојне баке која је живела у Аустралији и удала се за богаташа. Елајза је одмах отишла возом на север и пар дана касније добила своје ствари из Клепама, мада су биле умотане у папир, а не послате у ковчегу за који је мислила да га је узела госпођа Тод за казну.

Поаро је пожурио назад у Клепам са Хејстингсом и објаснио му ствари уз пут. Симпсон је знао шта је његов колега из штедионице Дејвис смислио па га је убио због обвезница па му је требао ковчег да сакрије тело што је значило да треба да склони Елајзу са пута. Симпсон ју је прерушен зауставио на улици. Кад су стигли у Клепам, Симпсон је већ нестао, али су га пронашли на броду који је требало да крене за САД. Ковчег са Дејвисовим телом пронађен је у Глазгову на железничкој испостави. Поаро је схватио да је веза између нестале кућне помоћнице и убиства један од његових најзанимљивијих случајева па је урамио признаницу господина Тода да га подсећа на то

Корнволска загонетка Поаро је примио посету од госпође Пенгели, средовечне жене која се боји да је супруг зубар трује. После сваког оброка јој није добро, али њен лекар је убеђен да пати од акутног гастритиса. Она и супруг живе у Полгарвиту, омањем трговачком граду у Корнволу. Она нема никаквих доказа за своје наводе сем да јој није добро кад год јој је супруг код куће, а викендом кад није ту њој је добро, а боца пестицида је полу-празна. Нема никаквих новчаних побуда које би указивале зашто би господин Пенгели покушао да убије своју супругу, али она сумња да је он вара са младом помоћницом. Трећа станарка куће је њена сестричина Фреда Стентон, али се она посвађала са госпођом Пенгели недељу дана раније па се одселила из куће након осам дана боравка тамо. Госпођа Пенгели не зна шта је узрок свађе, али је рекла да јој је господин Раднор рекао да пусти Фреду да се охлади. Раднор је описао као "обичан пријатељ" и "јако пријатан младић".

Поаро и Хејстингс су отпутовали у Корнвол сутрадан и потресли су се кад су сазнали да је госпођа Пенгели умрла пола сата раније. Поаро је разговарао са покојнициним лекаром који је у почетку порицао да нешто није било у реду, али се онда изненадио када је сазнао да је она била у Лондону да посети детектива. Последњу су пре одласка из Корнвола посетили сестричину госпође Пенгели. Упознали су Фреду Стентон и Џејкоба Раднора и открили да се пар верио и да је свађа између Фреде и тетке била због тога што је старија жена била опчињена много млађим Раднором. Стање је постало такво да Фреда није имала куд него да се одсели.

Поаро и Хејстингс су се вратили у Лондон, али су успели да испрате објаве у новинама о гласинама које су се прошириле због којих је тело госпође Пенгели ископано, а трагови арсена пронађени. Ње удовац је ухапшен и оптужен за убиство. После присуствовања судском претресу, Поаро је позвао Раднора у свој стан где му је дао да потпише писано признање. Он је смислио да се отараси Пенгелијевих тако што би њу отворао, а њега пустио на вешала како би његова супруга Фреда наследила њихов новац. Госпођа Пенгели постала је опчињена Раднором за шта се он побринуо удварајући јој се док јој је у исто време убацио црв сумње да је супруг трује. Поаро му је обећао 24 часа предности ако потпише признање пре него што га преда полицији и преварио га је да мисли како му стан надзиру. Раднор је потписао и одјурио напоље. Поаро је признао Хејстингсу да није имао никаквих чврстих доказа о Радноровој кривици и да је варка била једини начин да се Пенгели ослободи. Сигуран је да ће Скотланд јард ухватити Раднора упркос 24-часовној предности.

Пустоловина Џонија Вејверлија Поаро је позван да истражи отмицу трогодишњег Џонија Вејверлија, сина Маркуса Вејверлија, из свог дома на имању Вејверлијевих у Сурију. Пре отмице је породица примила анонимну претњу да ће дечак бити отет ако се на плати 25000. Полицију није много занимала ствар док није примљена порука да ће дечак бити отет у 12 сати сутрадан. Тога дана, госпођа Вејверли била је благо отворана, а на јастуку господина Вејверлија била је порука "У 12". Преплашен да је неко од послуге умешан, господин Вејверли их је све отпустио сем свог дугогодишњег батлера Тредвела и верне тајнице своје супруге. У дотично време, господин Вејверли, његов син и инспектор Мекнил из Скотланд јарда били су затворени у соби док је полиција била око имања. Тачно у подне је полиција пронашла неку скитницу како се шуња имањем. Код себе је имао марамицу, хлороформ и поруку за после отмице да остави. Кад су Вејверли и инспектор изјурили напоље да виде шта се дешава, дечак је одведен колима кроз тада необезбеђену капију.Онда су чули како сат у селу откуцава 12 сати и схватили да је главни сат у кући померен 10 минута унапред. Клошар је рекао да га је Тредвел платио, али је слуга имао покриће у време за које је речено да се нашао са њим: био ја у кући са господином Вејверлијем.

Поаро је допутовао на имање Вејверлијевих где му је речено за свештеничку јаму. Тамо је нашао трагове мањег кучета, али нико није знао да постоји такво мало створење у кући. Пошто је разговарао са дадиљом детета, Тредвелом и госпођицом Колинс, Поаро је закључио истрагу. Онда је суочио господина Вејверлија са чињеницом да је отео рођеног сина како би добио новац од своје богате, али јако шкрте супруге. Тровање супруге да се склони са пута, порука на јастуку и померање сата је указивало да је све одрадио неко изнутра, а господин Вејверли је отпустио сву послугу како би обезбедио безбедност детету. Тредвел је заиста учествовао у плану и он је платио клошара. Трагов пса у свештеничкој јами били су од играчке пса којом би се дете тамо играло док не буде одведено после. Обу и рекао да је дете са својом старом дадиљом.

Дупли траг