Litijum-nitrid je jedinjenje litijuma i azota koje ima formulu -{Li3N}-. To je jedini stabilni nitrid alkalnih metala. To je supstanca u čvrstom stanju, crvene je ili purpurne boje i ima visoku tačku topljenja.
-{Li3N}- ima neuobičajenu kristalnu strukturu koja se sastoji od dva tipa slojeva, jedan sloj se sastoji od -{Li2N-}- i sadrži 6-koordinatne -{Li}- centre a drugi sloj se sastoji samo od katjona litijuma. Litijum-nitrid u čvrstom stanju je brzi provodnik jon i ima najveću provodnost od bilo kojih neorganskih litijumovih soli. Proučavan je kao čvrsti elektrolit i kao materijal za anodu za upotrebu u baterijama. Može biti formiran direktnom reakcijom između elemenata sagorijevanjem metala litijuma u čistom azotu u gasovitom stanju ili reakcijom gasa azota s litijumom koji je rastvoren u tečnom natrijumu. Drugim metodom dobija se čistiji proizvod. Litijum-nitrid reaguje burno s vodom i dobija se amonijak: -{Li3N (s) + 3 H2O (l) → 3 LiOH (aq) + NH3 (g)}-
Na ovaj način reaguju i drugi nitridi alkalnih i zemnoalkalnih metala zbog jake baznosti nitrida. Hipotetički nitridni jon -{N3−}- bi bio jaka Bronstedova baza i superbaza i jača je baza od hidridnog jona -{H-}- tako da deprotonizuje i sam vodonik: -{Li3N (s) + 2 H2 (g) → LiNH2 (s) + 2 LiH (s)}-
Vršena su istraživanja za korištenje litijum-nitrida kao medija za skladištenja vodonika pošto se gornja reakcija odvija u suprotnom smjeru na 270°C. Pri tome je postignuta apsorpcija vodonika u iznosu od 11,5% težine.
Kada je litijum izložen na vazduhu formira se mala količina litijum-nitrida (zajedno s litijum-oksidom, litijum-hidroksidom i litijum-karbonatom).
Reference
Literatura
Категорија:Nitridi Категорија:Једињења литијума