мини|250п|Ранохришћанска фреска Исуса. Фунерарна уметност хришћанских катакомби Велики празници се по Типику деле на три трупе: Господњи, Богородичини и Празници великих Светих. Господњи и Богородичини се обједињују заједничким називом „Дванаест празника“, због тога што их укупно има дванаест, девет непокретних и три покретна:
Непокретни празници Крштење Господње (Богојављење) — 6. јануар, Сретење Господње — 2. фебруар, Благовести Пресветој Богородици — 25. март, Преображење Господње — 6. август, Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина) — 15. август. Рођење Пресвете Богородице (Мала Госпојина) — 8. септембар, Воздвижење часног Крста Господњег (Воздвижење часног Крста) — 14. септембар, Ваведење Пресвете Богородице у храм — 21. новембар, Рождество Христово (Божић) — 25. децембар.
Покретни празници Улазак Господњи у Јерусалим (Цвети), који се празнује у недељу пре Васкрса, Вазнесење Господње — четрдесети дан после Васкрса и Педесетница или Силазак Духа светога (Духови, Тројице), педесети дан после Васкрса.
Дванаест празника можемо по садржају подијелити на 7 Господњих и 4 Богородичина. Сретење Господње је истовремено и Господњи и Богородичин.
Празници великих Светих Међу велике празнике са бденијем спадају још и празници у част светих. То су: Рођење Светог Јована Крститеља — 24. јун, Свети првоврховни апостоли Петар и Павле — 29. јун. Усековање главе Светог Јована Крститеља — 29. август,
Обрезање Господње и спомен Светог Василија Великога који се славе истог дана, 1. јануар, припадају исто по богослужењу великим празницима.
Напомена Сви датуми су дати по Јулијанском календару.
Види још Исус Христос Књиге Новог завета
Референце
Категорија:Празници Категорија:Хришћански празници