Proteinska kinaza C, takođe poznata kao PKC (), je familija enzima koji kontrolišu dejstvo drugih proteina putem fosforilacije hidroksilnih grupa serinskih i treoninskih aminokiselinskih ostataka tih proteina. PKC enzimi se aktiviraju signalima poput povećanja koncentracije diacilglicerola ili -{Ca}-2+. PKC enzimi imaju važnu ulogu u nekoliko kaskada prenosa signala.
PKC familija sadrži deset izoenzima. Oni se dele u tri potfamilije, na osnovu njihovih sekundarnih glasnika: konvencionalna (ili klasična), nova i atipična. Konvencionalni (c)PKC enzimi su izoforme α, βI, βII, i γ. Njima je za aktivaciju potreban -{Ca}-2+, diacilglicerol (DAG), i fosfolipid kao što je fosfatidilserin. Novi (n)PKC proteini su δ, ε, η, i θ izoforme, i njima je potreban DAG, ali ne -{Ca}-2+. Konvencionalni i novi PKC enzimi su aktivirani istim putem prenosa signal kao fosfolipaza C. Za razliku od njih, atipični (a)PKC enzimi (protein kinaza Mζ i ι / λ izoforme) nisu zavisni od -{Ca}-2+ i diacilglicerola. Termin „protein kinaza C“ se obično odnosi na celu familiju.
Izoenzimi Konvencionalni - potreban im je DAG, -{Ca}-2+, i fosfolipid za aktivaciju PKC-α () PKC-βI () PKC-βII PKC-γ () Novi - potreban im je DAG, ali ne -{Ca}-2+, za aktivaciju PKC-δ () PKC-ε () PKC-η () PKC-θ () Atipični PKC-ι () PKC-ζ () PK-N1 () PK-N2 ()
Vidi još Serin/treonin-specifična proteinska kinaza Prenos signala
Literatura
Spoljašnje veze
Категорија:Ћелијска сигнализација Категорија:Трансдукција сигнала Категорија:ЕЦ 2.7.11 Категорија:Протеинске киназе