Кијанип је у грчкој митологији било име више личности.
Митологија Био је краљ Арга и син Адраста и Амфитеје (према Аполодору-{Greek Myth Index: Cyanippus}- , Приступљено 9. 4. 2013.) или Егијалеја и Комето (према Паусанији). Био је учесник тројанског рата и један од јунака скривених у дрвеном коњу. Умро је без потомства.-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- -{Greek Mythology Link: ACHAEAN LEADERS}-; -{List of ACHAEAN LEADERS}- У Тесалији се приповедало да се Фарактов син Кијанип заљубио у веома лепу девојку Леукону. Зато је од њених родитеља испросио њену руку и оженио је. Постао је велики ловац; по читав дан је јурио лавове и дивље вепрове, тако да је увече био сувише уморан да би се посветио својој младој супрузи, толико да није могао ни да разговара са њом. То ју је забринуло и она је одлучила да шпијунира Кијанипа и тако сазна каква уживања на планини заокупљају сву његову пажњу. Опасала је своју хаљину изнад колена (попут статуе Артемиде у лову) и водећи рачуна да је не примети њена слушкиња, отишла за њим у шуму. Међутим, тамо су је напали и растргли његови пси, јер је он био далеко од тог места да би то приметио. Када је пристигао, видео је шта се десило и позвао је своје пријатеље како би направили ломачу за тело његове мртве супруге. Онда је побио своје псе, а затим уз много жаљења и себи одузео живот.-{theoi.com: PARTHENIUS, LOVE STORIES 1}-; -{X. THE STORY OF LEUCONE}- Када је ова прича забележена, испод наслова је била написана реч -{ou}-, што указује да ову причу можда није написао Партеније, али да научник који ју је тако обележио, није могао да је пронађе у ранијим историјским или митолошким записима. Постоји могућност да је прича изворно Плутархова и да постоји као краћа верзија, односно пасус у делу -{Parallela Minora}- и завршава се речима -{hôs Parthenios ho poiêtês}- које указују да је одатле узета. Партеније је био радије песник него прозни писац и могуће је да је ово била тема једне његове песме. Кијанип је био и човек са Сиракузе, који се успротивио увођењу Дионисовог култа. Зато га је бог казнио; када се једне ноћи напио, силовао је своју кћерку Кијану. Она је тада успела да му стргне прстен са руке и по њему је касније схватила ко је напасник. Земљу је тада почела да пустоши куга и Аполоново пророчиште је објавило да ће то престати када се казни виновник поменутог злочина. Кијана је тада убила оца и себе.Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
Референце
Категорија:Грчка митологија Категорија:Краљеви у грчкој митологији