мини|Добри пастир, рана хришћанска уметност, 300. г.
Прича о изгубљеној овци је једна од најпознатијих Исусових прича. Прича говори о пастиру којем се једна овца изгубила и он оставља све остале да би је нашао. Ова прича је утицала на представу о Исусу као добром пастиру.
Прича је забележена у канонским јеванђељима по Матеју (18:12–14) и Луки (15:3–7), као и у неканонском јеванђељу по Томи (изрека 107). У јеванђељу по Луки се налази уз још две сличне приче о губитку и искупљењу, причи о изгубљеном новчићу и причи о изгубљеном сину, које Исус приповеда након што га свештеници оптужују за дружење са „грешницима“.Richard N. Longenecker, The Challenge of Jesus' Parables, Eerdmans.
Прича По Матеју
Јеванђеље по Матеју преноси следећу Исусову причу:
По Луки
Јеванђеље по Луки наводи следеће Исусове речи:
По Томи
Јеванђеље по Томи бележи следећу верзију приче:
Тумачења
Ова приповетка дели заједничку тематику са још две сличне приче о губитку и проналажењу: с причом о изгубљеном новчићу и причом о изгубљеном сину. Изгубљена овца или новчић представљају изгубљено људско биће. У овој аналогији Исус је пастир, чиме се поистовећује са сликом Бога као пастира који тражи изгубљену овцу у Језекиљу 34:11–16.
Џоел Грин сматра да ова поређења првенствено говоре о Богу и циљ им је да покажу „природу божанског одговора на повратак изгубљеног.“Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans. Радост пастира представља Божју радост, која је у супротности са прекором верских вођа којима је намењена ова беседа.
Референце
Категорија:Исусове приче