Шарл Луј Алфонс Лаверан (; Париз, 18. јун 1845 — Париз, 18. мај 1922) је био француски војни лекар војне болнице стациониране у КонстантинуConstantine на answers.com, граду на северу Алжир, који је 6. новембра 1880. први описао да је паразит из групе протозоа узрочник маларије, кога је претходно открио у крви непосредно након смрти болесника оболелог од маларије. За ово и друга открића из паразитологије Лаверан је добио Нобелову награду за физиологију или медицину 1907. Живот и дело Алфонс Лаверан је рођен у Паризу 18. јуна 1845. Као и његов отац, он је прихватио каријеру војног лекара. Године 1874, у 29 години живота именован је за професор војне медицине и епидемиологије у војномедицинској школи Вал де Грас у Паризу. Обављајући праксу у овој установи, стекао је солидно знање из патолошке анатомије. У 34 години Лаверан је био аутор књиге "Расправа о војним болестима и епидемијама" и аутор 62 научне публикација.M. Phisalix, Alphonse Laveran, sa vie, son œuvre, 1923.

Године 1878, Лаверан је своје службовање у војсци наставио у Алжиру (тада француској територији). Прво у војној болници у , затим у војној болници у Константину. Маларија је у то време била озбиљан проблем у француској војсци. Лаверан је неуморно и детаљно проучавао клиничке аспекте болести и патоанатомске промене које је маларија изазивала у организму оболелих, са циљем да идентификују узрочника болести.

По првим теоријама маларију је изазвао „лош ваздух“ () из мочвара. Међутим, након открића Луја Пастера да је већина инфективних болести изазвано микробима (бактеријама) ("теорија клице"), хипотеза о бактеријском пореклу маларије постала је све реалнија. Бројне студије, које су спроведене углавном у Италији, али и у Сједињеним државама, трагале су за инфективним агенсом у мочварном земљишту и откриле разне алге, водене протозое и бактерије као што је који је откривен у Италији.

Лаверан је користио запажања из својих претходних патоанатомских истраживања, како би пронашао узрочника маларије. Проучавајући лезије у органима и крви у две веома различите клиничке ситуације, Лаверан је утврдио да је један „стални елемент“ у облику гранула присутан у црвеним крвним зрнцима крви. Учесталост јављања ових пигментисаних гранула била је различита од случаја до случаја. Након ових студија Лаверан је закључио да су пигментисане грануле присутне у крви специфичне само за маларију. Данима је стрпљиво обављао безбројне прегледе, свеже прикупљених узорака крви, без примене технике бојења микроскопских препарата (која тада још није била у примени). мини|<center>Лаверанова оригинална илустрација, приказује различите фазе у развоју паразита маларије.<center> И коначно, откриће узрочника маларије настало је у војној болници у Константину, у раним јутарњим сатима 6. новембра 1880, након испитивање крви пацијента који је био 15 дана фебрилан. Лаверан је то откриће овако описао;

"... на ивицама пигментисаних сферних телашца, виде се филиформни елементи који се крећу великом брзином, прелазећи на суседна црвена крвна зрнаца“. Игром случаја, али и захваљујући упорности и стрпљењу, он је видео флагелат мушког гаметоцита, фазе у животном циклусу развоја маларијског паразита који се обично јавља у желуцу једна врста тропског рода комараца Анофелес - (Anopheles). Покретљивост ових елемената је одмах убедила Лаверана да је открио агенс који изазива маларију и да је тај паразит протозоа. Након поновних посматрања ових покретних елемената, Лаверан је послао два извештаја Медицинској академији у Паризу, у новембру и децембру 1880. у којима је навео да се овај "Нови паразит налази у крви више пацијената оболелих од „Марш грознице“ - ()".

Лаверанова истраживања, у почетку су углавном наилазиле на непризнавање, нарочито међу италијанским лекарима, ученицима Луја Пастера (осим код Elie Metchnikoff), који су тврдили да је узрок маларије бактерија. Касније (1884), након његовог повратка у Војномедицинску школу Вал де Грејс (), Лаверан је позвао Пастера да га посети и види под његовом микроскопом покретна тела протозоа. Пастер је одмах био убеђен (Роук, 1915). Тек између 1885—1890. теорија о паразитарном пореклу маларије је прихваћена. Након развоја методе бојења метилен плавом бојом (Ерлих, 1899), сумње више није било, и разне врсте паразита маларије су идентификоване.

Године 1884, Лаверан је напустио Алжир и вратио се у Вал де Грејс војномедицинску школу, где је био професор војне хигијене. Наставио је и даље своја истраживање маларије, како у Вал де Грејс болници тако и на простору јужне Француске и француском острву Корзици. Лаверен је у 1896. напустио војску и једно време је радио као волонтер у Пастеровом институту. Ту се посветио проучавању протозоа и инфекцијама животиња и људи (посебно проучавању трипанозомијазе).Trypanosomes et Trypanosomiases : avec 61 Fig. et 1 Planche. - Paris : Masson, 1904

За дугогодишњи рад Лаверену је додељена Нобелова награда за 1907, у знак признање за његова открића паразита маларије и његов укупни рад на проучавању протозоа као узрочника болести. Део прихода од награде Лаверан је поклонио Пастеровом заводу у Паризу за опремање лабораторије намењене изучавању тропских болести.

Лаверан је након смрти 18. маја 1922, сахрањен у () у Паризу.

Галерија

Референце

Литература

CDC profile L. Colin, Notice sur l'inspecteur L. Laveran, Paris, 1879 M. Phisalix, Alphonse Laveran, sa vie, son oeuvre, 1923 Edmond Sergent et al., La Découverte de Laveran : Constantine, 6 novembre 1880, Masson, Paris, 1929, 48 p. M. Phisalix, « Alphonse Lavéran » in Biographies médicales, n° 7 octobre 1936. Hommes et destins in Dictionnaire biographique d'outre-mer, Académie des sciences d'outre-mer, 1975. pp. 446 Histoire de la médecine aux armées, tome 2, 1984

Спољашње везе

Biography Nobelprize.org Nobel Lecture

Категорија:Рођени 1845. Категорија:Умрли 1922. Категорија:Историја медицине Категорија:Нобеловци за медицину Категорија:Француски лекари Категорија:Парижани Категорија:Француски нобеловци