Витомир Милетић Витата (познат и као Witata) рођен у селу Шљивно,код Бање Луке, 17. јануара 1967. српски је песник и сликар. Од 1969. године живи у Петроварадину.
Књижевни рад
Хаику поезију пише од 1993. године, а од 1994. године објављује песме у бројним књижевним часописима у Србији и иностранству. Његови радови објављивани су у часописима као што су Летопис Матице српске, Хаику писмо, Хаику момент, Златна греда и другим.
Песме су му превођене на енглески, немачки, руски, француски, јапански, италијански, мађарски, пољски, бугарски и румунски језик. Поред хаику поезије, пише и хаибуне, ренге, танке и хаиге.
Заступљен је у више међународних и домаћих антологија хаику поезије, међу којима су:
Haiku World Red Moon The London–Gunma Anthology Wild Flowers Небојша Симин — Хаику несташна песма Шапат океана Сенке кестенова Дубока светлост Чуваркућа
Од 2002. године уређује рубрику „Представљамо хаику песнике” у енигматском часопису Мини пирамида, као и хаику рубрике у часописима Супер сканди и Мега сканди.
Коаутор је књига ренга поезије Гле, невреме! (1997) и Лица пријатеља (1998), као и више заједничких хаику збирки и антологија.
Објавио је ауторску збирку хаику поезије Када се земља лепи за стопала (1998).
Збирка Шести путник објављена је 2021. године.
Био је члан Светске хаику асоцијације (WHA) из Токија, као и Хаику клуба „Александар Нејгебауер” из Новог Сада.
Један је од оснивача Путујућег хаику друштва из Новог Сада и члан Друштва књижевника Војводине.
Награде и признања
Хаику поезија
Добитник је више међународних и домаћих награда за хаику поезију, међу којима су:
Courage Award на VI Ito-En Haiku Contest (1996) Друга награда на 5. Kusamakura Haiku Contest (2000) Прва награда на II HIA Haiku Contest (2000) Grand Prix на IV Annual Mainichi Haiku Contest – International Section (2000)
Од домаћих признања издвајају се:
Прва награда на VII југословенском фестивалу хаику поезије у Оџацима (1994) Прва награда на конкурсу часописа Лотос у Ваљеву (2001) Трећа награда на 27. Фестивалу хаику поезије у Оџацима (2016) Похвала на 31. Хаику фестивалу у Оџацима (2020)
Сликарство
Бави се сликарством, мејл-артом, документарном фотографијом, моби-артом и дигиталном уметношћу.
Први пут је излагао 1985. године на новосадској уметничкој сцени. Изучавао је сликарство у атељеу Јована Бикицког и похађао школу цртања и акварела у Музеју Војводине.
Учествовао је на више од 40 колективних изложби и приредио 13 самосталних изложби. Био је члан уметничке групе WE-ART.
Учесник је више међународних Мејл-арт пројеката, а приредио је и перформанс „Испирање злата”.
Избор изложби
17. Новосадски салон (1988) „Уметност за уметност” у Сремским Карловцима (1989) 20. Новосадски салон (1991) 22. Новосадски салон (1993) „Изложба акварела” у оквиру манифестације Ноћ музеја (2011) Сликарска колонија „Ивонфест” у Сомбору (2013) 25. Сремскокарловачки новогодишњи ликовни салон (2023)
Самосталне изложбе
Прве слике (1985) Прве слике – други део (1986) Снови једног дечака (1990) Кретање Светлост Уметност – MOBIART (2013) Педесет корака (2013) Кретање светлости – Моби арт (2015)
Награде за сликарство
Награда пунолетства града Новог Сада за сликарство (1988) Похвала на 25. Сремскокарловачком новогодишњем ликовном салону (2023)
Референце
Категорија:Рођени 1967. Категорија:Књижевници из Бање Луке Категорија:Српски песници Категорија:Српски сликари Категорија:Писци хаику поезије Категорија:Уметници из Бање Луке