мини|Штокавски поддијалекти
Буњевачки говор (познат и као буњевачки језик) је назив за говор, односно језик Буњеваца у Бачкој. Базиран је на икавском изговору штокавског наречја. Буњевачки је четврти службени језик града Суботице.URL=http://www.subotica.rs/index/page/lg/sr/id/14268 У Суботици на буњевачком излазе Буњевачке новине, док Радио-телевизија Војводине емитује део свог програма и на буњевачком.
Историја Прва школа на буњевачком отворена је у Сомбору 1717. године, а потом су школе отворене и у Бачу (1734), Гари (1735), Бођанима (1741) и Суботици (1752). Године 1745, град Суботица добија свој статут написан на буњевачком,Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима (Зборник радова), Матица српска, Нови Сад. (2008). стр. 19. док је 1850. буњевачки озваничен и у службеној употреби у Суботици. Угарским законом из 1868. године, немађарским народима су била загарантована права у школству, али је у пракси буњевачка настава била потискивана наставом на мађарском језику.
Демографија Према попису из 1910. године, 33.247 грађана Суботице се изјаснило да им је буњевачки матерњи језик. Током постојања Југославије, говорници буњевачког су, у резултатима пописа, сврставани у говорнике српскохрватског језика.
У резултатима пописа из 2002. године у Србији приказани су само говорници већих језика, док су грађани који су се изјаснили да им је матерњи језик буњевачки, сврстани у категорију „остали језици“.
У резултатима пописа из 2011. године, 6.835 становника Србије се изјаснило да им је матерњи језик буњевачки.http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf (страна 16)
Оспоравања буњевачког Национални савет Буњеваца у Србији је 2004. године од просветних власти АП Војводине затражио да се у основне школе уведе наставни предмет "Буњевачки говор с елементима националне културе".http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 139) 2005. године је Педагошки завод Војводине одобрио план и програм овог наставног предмета.http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 140) Овоме се успротивио Демократски савез Хрвата у Војводини и објављено је "отворено писмо" у којем се тражи да власти "престану потицати подјеле хрватске етничке заједнице у Војводини, укључујући ту и потпору подјели јединственога књижевнога језика којим се служи хрватски народ свагдје у свијету". У поменутом писму је такође наведено да "Буњевци, осим у Србији, живе и у Мађарској, Хрватској и Босни и Херцеговини те да се њихова припадност хрватскому народу у питање доводи само у Србији", да "Буњевци говоре новоштокавско-икавским дијалектом, који је опћенито најраширенији хрватски дијалект и на којем се темељио хрватски књижевни језик у XVIII стољећу", као и да је "књижевност бачких Буњеваца од својих почетака интегрални дио хрватске књижевности и да је њезин језик по свему (графији, правопису, лексику, морфолошким и синтактичким обиљежјима те најфреквентнијим начинима стилизације) хрватски".
Након ових политичких реакција, Покрајински секретаријат за образовање и културу је суспендовао одлуку Педагошког завода Војводине и затражио мишљење од САНУ и ВАНУ о буњевачком језику.http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 140-141) У одговору који је стигао од САНУ, а који је потписао академик Зоран Ковачевић, наведено је да САНУ сматра да "буњевачкој националној мањини треба омогућити изучавање матерњег, односно буњевачког језика са елементима националне културе у институцијама предшколског, основног и средњег образовања и васпитања, што је у складу са законским прописима".http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 141) Међутим, од ВАНУ је, са потписом академика Јулијана Тамаша стигао одговор да ВАНУ сматра "како је усмену и писану језичку традицију Буњеваца као регионалне заједнице најбоље описивати неутралним називом ‘говор’, чиме би се избегла политизација статуса термина и појмова типа ‘национални језик’ и ‘дијалекат’".
Након консултација Покрајинског секретаријата за образовање и културу са Националним саветом Буњеваца, донета је компромисна одлука да се у наставу уведе предмет "Буњевачки говор с елементима националне културе", како би се избегла употреба термина "језик".http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 142)
Види још Буњевци Јужнословенски језици Српскохрватски језик Српски језик Хрватски језик Статут Суботице из 1745.
Референце
Литература
Спољашње везе Буњевачки језик „Буњевачке новине“ - новине на буњевачком језику
Категорија:Српскохрватски језик Категорија:Српски језик Категорија:Буњевци у Србији Категорија:Српскохрватски дијалекти