-{DPPH}- је честа скраћеница за органско једињење 2,2-дифенил-1-пикрилхидразил. Представља тамни кристаласти прах кога чине стабилни слободни радикали. -{DPPH}- има две битне примене: праћење хемијских реакција слободних радикала и стандард позиције и интензитета ЕСР сигнала.
Својства и примена -{DPPH}- има неколико кристалних форми које се разликују по симетрији кристалне решетке и по тачки топљења. Комерцијални прах је мешавина фаза која се топи на око 130 °C. -{DPPH-I}- (т. т. 106 °C) је орторомбичан, -{DPPH-II}- (т. т. 137 °C) је аморфан и -{DPPH-III}- (т. т. 128–129 °C) је триклиничан.
-{DPPH}- је позната замка ("хватач", -{jez-eng|scavenger}-) за друге радикале. Стога, брзина редукције при хемијској реакцији у којој учествује -{DPPH}- представља меру радикалске природе те реакције. Због оштрог пика апсорпције на 520 nm, -{DPPH}- радикал има тамно-љубичасту боју у раствору, а постаје безбојан или жут када се редукује (неутрализује). Ово својство омогућава визуелно праћење реакције, а број радикала на почетку може се утврдити по промени апсорбанце на 520 -{nm}- или по ЕСР сигналу -{DPPH}- радикала.
500px
Зато што је хватач радикала, он је јак инхибитор полимеризације слободнорадикалског механизма. мини|500px|лево|Инхибиција полимерног ланца -{R}- -{DPPH}--ом
Као стабилан и добро карактеризован чврст извор радикала, -{DPPH}- је традиционалан и можда најпопуларнији стандард (-{g}--фактор) за позицију и интензитет ЕСР сигнала - број радикала у свеже припремљеном узорку може се одредити мерењем тежине и ЕСР фактор цепања за -{DPPH}- калибрисан на -{g}- = 2.0036. -{DPPH}- сигнал је погодан јер је обично концентрисан само у једној линији, чији интензитет се повећава линеарно са квадратним кореном микроталасне снаге у ширем опсегу. Разређена природа -{DPPH}- радикала (један неспарен електрон на 41 атом) даје релативно малу ширину спектралне линије (1.5–4.7 Гауса). Међутим, ширина линије се повећава ако молекули растварача остану у кристалу и ако су мерења рађена на високим фреквенцијама (~200 GHz), где мала g-анизотропија -{DPPH}- радикала постаје приметна.
Иако је -{DPPH}- при нормалним условима парамагнетична чврста супстанца, прелази у антиферомагнетично стање при хлађењу на изузетно ниске температуре реда 0.3 K. Овај феномен је први пут уочио Александар Михајлович Прохоров 1963. године.-{A. M. Prokhorov and V.B. Fedorov, Soviet Phys. JETP 16 (1963) 1489.}--{Aleksandr M. Prokhorov, The Nobel Prize in Physics 1964}-
Референце
Литература
Категорија:Нитробензени Категорија:Слободни радикали Категорија:Амини