Код Плинија Старијег,-{Plin. N. H. xxxvi. 24: Praxitelis filius Cephisodotus et artis heres fuit. cuius laudatum est Pergami symplegma nobile digitis corpori verius quam marmori inpressis}-, у преводу: Кефисодот, син Праксителов и наследник умећа (истог). Нарочито је хваљена његова симплегма из Пергама, која је пре остављала утисак прстију уз тело, него на мрамор. појам симплегма (од грчког σύμπλεγμα, »сплет«, »преплитање«) је употребљен приликом коментарисања Кефисодотовог сплета фигура ухваћених у руке из Пергама, за које је исти рекао да остављају утисак прстију који су се приљубили пре уз тело него уз мрамор.-{Branko Gavela, Istorija umetnosti antičke Grčke, 5. izd., Beograd 1991, pp. 255}-.
Код Марцијала је симплегма употребљена у следећем контексту:
-{Facundos mihi de libidionosis}- -{Legisti nimium, Sabelle, versus:}- -{Quales nec Dydimae sciunt puellae,}- -{Nec molles Elephantidos libelli}- -{Sunt illic Veneris novae figurae,}- -{Quaeles perditus audeat fututor:}- -{Praestent et taceant quid exoleti,}- -{Quo symplegmate quinque copulentur,}- -{Qua plures teneantur a catena,}- -{Extinctam liceat quid ad lucernam}- -{Tanti non erat, esse te disertum}-О’ Сабинче, о разузданима си ми одвећ течне читао стихове: За какве ни дидимске девојке не знају нити бесрамне Елефантидине књижице. Oнде се збивају нове љубавне игре каквих би се развратни похотљивац латио: ...
Напомене
Референце
Категорија:Грцизми