Владимир Влада Радовић (Пећ, 12. мај 1901 — Пећ, 9. новембар 1986) био је српски сликар, педагог и културни радник.
Биографија Владимир Влада Радовић био је први школовани сликар на Косову и Метохији и организатор културног живота у родном граду Пећи. Основну школу завршио је у Пећи а од 1918. године похађао Државну уметничку школу у Београду. Током школовања издржавао се сам, најпре радећи у средњошколској мензи а потом као разводник у Народном позоришту у Београду. Као талентовани ученик, за своје радове, добио је награду Министарства просвете и награду из Фонда Стеве Тодоровића.
По дипломирању 1926. године, враћа се у родну Пећ и запошљава као наставник цртања у Гимназији. У Пећи 1948. године формира Средњу школу примењених уметности у којој ради све до пензионисања. Школа је током деценија изнедрила многе познате сликаре Србе и Албанце. По његовој смрти, школа носи његово име све до 1999. године.
Влада Радовић је био изузетни акварелиста, но он је свог себе улагао у културу роднога места. Између два рата основао је Градски хор у коме је и сам певао и био хоровођа. Учествовао је на бројним ликовним колонијама у Југославији и иностранству. Од прве изложбе 1926. до 1984. године више пута самостално је излагао у Пећи, Приштини, Косовској Митровици и Београду а много пута на колективним изложбама у земљи и иностранству. Године 1982. имао је ретроспективну изложбу у Галерији уметности у Приштини.
Био је члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1947. године и почасни члан Удружења примењених уметника Косова.
JPG|мини|десно|200п|Влада Радовић: Богородица Љевишка, акварел
Монографија Hivzi Muharremi: Влада Радовић, Галерија свремене уметности, Приштина, 1986.
Награде Децембарска награда Косова, 1977. Златна значка КПЗ Србије, 1977. Вукова награда, 1977. Седмојулска награда, 1981. Награда XI Пролећног салона Косова, 1984.
Литература
Павле Васић: Нове личности, Политика, 19. новембар 1968; Небих Мурићи: Предговор за каталог изложбе у Дому ЈНА у Београду, 1977; Хивзи Мухареми: Предговор у каталогу за Ретроспекивну изложбу у Галерији уметности у Приштини, април, 1982. Петар Ђуза: Чулност на сликарском пергаменту, Јединство, 17. април 1982; Даринка Јеврић: Пећ своме уметнику, Јединство, 6. октобар 1986; Слободан Марковић: Писмо руговског Прометеја, Недељна Борба, 17 – 18. март 1984, стр. 13; Хивзи Мухареми: Предговор каталогу Самосталне изложбе у Галерији уметности у Приштини, 1988; Петар Ђуза: Српски Антеј на Косову, Политика, субота 15. децембар 1990;
Категорија:Рођени 1901. Категорија:Умрли 1986. Категорија:Уметници из Пећи Категорија:Српски сликари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије