Гордана Гордић (Београд, 9. фебруар 1939 — Београд, 1. јул 2022) била је српски историчар уметности. Она је радила на откривању и представљању београдског културног наслеђа.
Биографија Основну школу и гимназију завршила је у Београду, a дипломирала је на групи за историју уметности Филозофског факултета у Београду (1962). Одмах по завршетку студија запослила се у Заводу за заштиту споменика културе града Београда где је радила на пословима евиденције и истраживања архитектонских објеката на подручју града Београда (истражено и евидентирано три хиљаде објеката), валоризације архитектонских објеката и њиховог проглашења за културно добро (сто објеката), истраживања и валоризације просторно културно историјских целина за проглашење за културно добро или претходну заштиту за Кнез Михаилову улицу, Косанчићев венац, Скадарлију, Копитареву градину, Топчидер, Сењак, Дедиње, Неимар, израде историјских, стилских и архитектонских анализа архитектонских објеката за детаљне урбанистичке планове (две стотине), израде конзерваторских услова за споменике културе и објекте који уживају претходну заштиту (три стотине) и промоције културне баштине у земљи (широм Југославије, а затим Србије и Црне Горе) и иностранству (Париз, Праг, Москва, Санкт Петербург, Нижњи Новгород, Јарославље, Пловдив, Варшава, Цирих, Берн, Лион, Рим, Софија, Алма – Ата, Беч, Солун).
Била је стални сарадник културних рубрика Политике, Политике експрес, Вечерњих новости, Политикиног забавника, часописа Дуга, Илустрована политика и Стари град.
Преминула је 1. јула 2022. године.Odlazak Gordane Gordić („Политика“, 5. јул 2022)
Награде Добитник је следећих награда: За заштиту културног наслеђа, награда Друштва конзерватора Србије, 1997; За трајни допринос култури главног града, Златни беочуг културно просветне заједнице Београда, 2001; Награда Руске академије архитектуре и Друштва архитеката Русије, 2000. године, за изложбу и каталог „Руски архитекти у Београду“; Награде, признања, повеље и плакете Скупштине града Београда, Урбанистичког завода, Туристичке организације Београда, Дечјег културног центра и др. Диплому чувара културне баштине, Министарства културе и информисања поводом обележавања Дана европске баштине 2011. године; Захвалницу града Београда – градска управа, за популаризацију наслеђа у оквиру манифестације „Дани Европске баштине“ 2012. године;
Библиографија Архитектонско наслеђе града Београда I, каталог архитектонских објеката на подручју града Београда 1690-1914, ЗЗЗСКГБ, Саопштења, св.6, Београд, 1966; Биографије у: Српска архитектура 1900-1970, МСУ, Београд, 1972; Топчидерска основна школа 1885-1985 (са сарадницима), Београд, 1985; Поздрав из Београда - разгледнице из збирке др. Сергија Димитријевића (заједно са С. Димитријевићем), Београд, 1986; Урбани елементи, Београд 1986. године Кућа Мате Јовановића, Београд, 1987; Кнез Михаилова улица јуче, данас, сутра, Београд, 1988; Кнез Михаилова кроз објектив, Београд, 1988; Избор (заједно са О. Латинчић) у: М. Костић, Успон Београда I, Послови и дани трговаца, привредника и банкара у Београду XIX и XX века, Београд. 1994; Париз-Београд (споменици, куће, улице, тргови...) сведочанства и перспективе (заједно са В. Павловић Лончарски), Београд, 1994; Кнез Михаилова улица, Београд, 1995; Културно-историјски споменици Београда у: Кроз Србију и Црну гору, Београд, 1995; Праг-Београд архитектонске споне (заједно са В. Павловић Лончарски), Београд, 1996; Знамените грађевине XIX века у Београду, Наслеђе I, Београд, 1997; Руски архитекти у Београду (заједно са В. Павловић Лончарски), Београд, 1998; Мост краља Александра, Београд, 1998; Палата Народне банке, Наслеђе II, Београд, 1999; -{Knez Mihailova Street in: Restoration and Rehabilitation of historic buildings and towns 18th-20th century in the Balkans}-, Солун, 1999; Приређивање, коментари и објашњења (заједно са М. Радојчић, М. Чавић и М. Ковачевић) у : М. Костић, Успон Београда II, Београд, 2000; Архитекта Константин А. Јовановић (заједно са Вером Павловић Лончарски), Београд, 2001; Дом Народне скупштине (заједно са М. Поповићем), Наслеђе III, Београд, 2001; Фасаде Лиона и Београда са краја XIX века (заједно са Мишелом Розом), Лион, 2002; Београд 1867. (заједно са Вером Павловић Лончарски), Београд, 2003; Дани европске баштине, Архитектонска баштина Београда, Београд, 2003; Нови двор, Београд, 2004; Стари двор, Београд, 2005; Дворови на Теразијама некад и сад, Београд, 2005; Знамените грађевине и ентеријери Београда, Београд, 2006; Зграда палате Владе републике Србије, Београд, 2006; Дом Јеврема Грујића, Београд, 2007; Украси на београдским фасадама, Београд, 2007; Зграда Класне лутрије, Београд, 2008; Пут високог школства – Два века Велике школе, Београд, 2008; Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа, Београд и Тршић, 2009; Архитектонске споне, Београд – Рим, 2009; Монографија Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа, Београд, 2010; Aрхитекта Николај Петрович Краснов, Београд, 2011; Фотомонографија о архитектонским делима арх. Николаја Петровича Краснова, Београд, 2012; Даривање и задужбинарство(у оквиру дана Европске баштине), Краљево, 2012;
Референце Публикације Завода за заштиту споменика културе Београда Архива новина Глас јавности Портал АрхиНет - Недеља руског градитељства у Београду Архива Научно стручног часописа Наслеђе
Види још Списак споменика културе од изузетног значаја Списак просторних културно-историјских целина од изузетног значаја Културна баштина Списак српских историчара Николај Краснов
Референце
Спољашње везе Завод за заштиту споменика културе града Београда Споменици Србије (Споменици културе, Историјске целине, Археолошка налазишта...) Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Културна добра од изузетног значаја Скупштина града Београда Туристичка организација Београда
Категорија:Рођени 1939. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Историчари из Београда