Борна () је био јужнословенски кнез који је владао око 818-821. године, а који се у франачким изворима помиње као војвода Гудушчана (), односно војвода Далмације () или војвода Далмације и Либурније (). Основни изворни подаци о владавини кнеза Борне садржани су у Аналима франачког краљевства () из прве половине 9. века, као и у франачком биографском делу под насловом "Живот цара Лудвига" (), а поједини догађаји укратко су поменути и у нешто познијим Фулданским аналима ().

Поменути извори бележе да су 818. године на двор цара Лудвига Побожног пристигла посланства разних народа, међу којима су били и посланици Борне, кнеза Гудушчана (. Потом се поводом збивања из 819. и 820. године описују сукоби франачког вазала, далматинског кнеза Борне, са кнезом Људевитом Посавским, а затим се под годином 821. помиње да је Борна умро као кнез Далмације и Лубурније, кога је наследио сродник Владислав.

Поводом поменутих збивања, у историографији су изношене разне претпоставке о природи и опсегу Борнине власти у областима Далмације и Либурније, уз додатно изношење различитих ставова о идентитету Гудушчана и претпостављеним везама са Тимочанима, а предмет расправа су и спорна питања о етничком идентитету Борне и његових поданика, који се у хрватској историографији сматрају Хрватима, иако се у историјским изворима који сведоче о Борниној владавини хрватско име не помиње, већ се поменути закључак изводи из нешто каснијих сведочанства о хрватским владарима и областима, која су забележена у делима византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита (945-956).

Владавина Историјска сведочанства о Борни потичу из франачких извора, а реч је о -{Vita Hludowici imperatoris}-, -{Annales regni Francorum}-, -{Annales Sithienses}- и још неколико њихових варијација. Анали франачког краљевства називају га под 818. годином -{dux Guduscanorum}-, да би под 819. био поменут као -{dux Dalmatiae}-, а под 821. годином као -{dux Dalmatiae atque Liburniae}-.

Најстарија вест о Борни забележена је у Аналима франачког краљевства, где се под 818. годином помиње да су разна словенска посланства пристигла на двор Лудвига Побожног (814-840), а међу њима су били и изасланиви Борне, кнеза Гудушчана. На истом месту су потом поменути и Тимочани, за које се каже да су недавно раскинули савез са Бугарима. Помен Тимочана непосредно иза Гудушчана навео је поједине истраживаче на претпоставку да је Борна владао не само Гудушчанима, већ и Тимочанима, али та хипотеза није наишла на шире прихватање у стручним круговима.

Иако се у знатном делу стручне јавности сматра да је средиште Гудушчана била жупа Гацка (Гудушчани=Гачани), такву убикацију су покушали да оспоре поједини истраживачи који претпостављају да су Гудушчани били настањени знатно даље на истоку, у долини Пека, сматрајући да су име добили по античком граду Гудускум (), данашње Кучево, чији се слабо истражени остаци налазе недалеко од данашње варошице Кучева, на супротној страни Пека, при ушћу речице Кучајне.

Борна је био вазал франачког цара и са својом војском послат је да учествује у гушењу устанка Људевита Посавског. У међувремену је постао господар у кнежевини Далмацији и Либурнији. Године 818, пре избијања устанка, био је поменут само као кнез Гудушчана (), а већ идуће године, кад је водио на Купи велику битку с Људевитом, био је кнез Далмације (). У трећој години устанка (821) Борна постаје кнез Далмације и Либурније (). Из градације ових титула, може се извући закључак: да су Франци Борни, као награду и помоћ, давали све већу власт, на све већој територији, док му најзад нису дали и кнежевски положај.

Борна је умро 821. године, а за његовог наследника постављен је његов синовац Владислав.

Ратови против Људевита Када је цара Карла Великог наследио Лудвиг Побожни (814), у Посавској кнежевини владао је кнез Људевит Посавски. Како Лудвиг није имао јаку власт над својим племством, фурлански маркгроф Кадолах, проваљивао је и пустошио подручја панонских Словена. Након неуспешне жалбе цару 818. године, а на подстицај Византије, Људевит је подигао устанак против франачке власти. Иако су му се придружили Словенци и Тимочани, Борна то није учинио, зато што му је била потребна франачка заштита у односу на Византију. У сукобу с Људевитом на Купи 819, Гачани су напустили Борну, променили страну и придружили се Људевиту. Борна је извукао живу главу само захваљујући својој личној стражи. Побуну Гачана против Борне водио је Људевитов таст Драгомуж. Но, на повратку из битке, Борна је поново успео да покори Гачане и да учврсти власт. Године 820. Борна је прво послао изасланство, а онда и лично отишао франачком цару како би се договорили о будућим корацима против Људевита. Сукоби су се наставили, али Борна је умро 821. године.

Контроверзе Иако се Борна у примарним историјским изворима не помиње као хрватски владар, хрватски историчар Томислав Раукар га сматра првим хрватским кнезом чије је име записано у историјским изворима,Томислав Раукар. док неки историчари претпостављају да би Борна мога бити иста особа као кнез Порга кога помиње Константин VII Порфирогенит у свом делу De administrando imperio. Насупрот томе, у делу новије публицистике сматра се да је Борна био српски кнез.Српска историја: Заборављени српски кнез Борна

Референце

Литература

Стјепан Антољак, Извори за хисторију народа Југославије, Задар 1978. Томислав Раукар, Хрватско средњовјековље, Загреб 1997. Трпимир Мацан. , Школска књига

Спољашње везе

Хрватски краљеви, документарни филм, ХРТ

Категорија:Умрли 821. Категорија:Кнезови Категорија:Српски владари Категорија:Историја Србије у средњем веку Категорија:Српско племство