Награда Милан Ракић

Награда Милан Ракић је годишња награда Удружења књижевника Србије коју оно додељује свом члану за најбољу књигу песама објављену у прошлој години.

О награди Награду је 1938. године установила Милица Ракић, у част свог покојног мужа, песника Милана Ракића. Први добитник награде био је књижевник Бранко Ћопић за свој „досадашњи књижевни рад”, збирку раније објављених приповедака, Под Грмечом. Други и последњи добитник била је Десанка Максимовић. Жири су сачињавали Исидора Секулић, Живко Милићевић и Милан Предић. Награду је победницима уручивао политичар Милан Грол, Ракићев зет.

Награду је 1970. поново установило Удружење књижевника Србије част песника Милана Ракића, а захваљујући Милици Ракић, која је Удружењу поклонила штедну књижицу са улогом који је обезбеђивао средства за награду и основала је Фонд Милан Ракић. Награда се додељује искључиво за прво издање књиге. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

О добитнику одлучује петочлани жири. Чланови жирија у разним саставима били су: Милош Петровић, Саша Хаџи Танчић, Срба Игњатовић, Адам Пуслојић, Бојана Стојановић Пантовић, Милица Јефтимијевић Лилић, Душан Стојковић, Радомир Стојановић, Мићо Цвијетић и други. Садашњи жири ради у саставу: Петар Жебељан, Раде Вучићевић, Гордана Влаховић.

Добитници Досадашњи добитници су:

Пре 1970. године

1939 — Бранко Ћопић, за збирку приповедака Под Грмечом 1940 — Десанка Максимовић, за дотадашњи књижевни рад

Од 1970. до 1980. 1970 — Филип Давид, за књигу Записи о стварном и нестварном. 1971 — Матија Бећковић, за књигу Рече ми један чоек. 1972 — Видосав Стевановић, за књигу Нишчи. 1973 — Мирослав Максимовић, за књигу Мењачи. 1974 — Слободан Ракитић, за књигу Земља на језику. 1975 — Милутин Петровић, за књигу Промена. 1975 — Адам Пуслојић, за књигу Религија пса. 1976 — Божидар Милидраговић, за књигу Стопе. 1976 — Милан Комненић, за књигу Ти, риђокоса олујо. 1977 — Драгомир Брајковић, за књигу Крвава свадба у Брзави. 1978 — Раша Ливада, за књигу Карантин. 1979 — Милан Ненадић, за књигу Општи одар. 1980 — Мирко Магарашевић, за књигу Знаци духа поднебља. 1980 — Душко Новаковић, за књигу Подеротина на врећи.

Од 1981. до 1990. 1981 — Алек Вукадиновић, за књигу Поноћна царовања. 1981 — Радмила Лазић, за књигу Подела улога. 1982 — Љубомир Симовић, за књигу Ум за морем. 1983 — Драган Драгојловић, за књигу Станишта. 1984 — Новица Тадић, за књигу Погани језик. 1985 — Васа Павковић, за књигу Опсесија. 1986 — Слободан Зубановић, за књигу Репортер. 1987 — Ибрахим Хаџић, за књигу На стаклу записано. 1988 — Милош Комадина, за књигу Јужни крст. 1989 — Јован Христић, за књигу Старе и нове песме. 1990 — Миодраг Станисављевић, за књигу Ритмови 3. 1990 — Рајко Петров Ного, за књигу Лазарева субота.

Од 1990. до 2000. 1991 — Милован Марчетић, за књигу Без имена, без лица. 1992 — Срба Митровић, за књигу Шума која лебди. 1993 — Петар Цветковић, за књигу Песме. 1993 — Небојша Васовић, за књигу Музика роба. 1994 — Стеван Тонтић, за књигу Сарајевски рукопис. 1994 — Саша Јеленковић, за књигу Оно што остаје. 1995 — Радомир Андрић, за књигу Рујно. 1995 — Ненад Грујичић, за књигу Пуста срећа. 1996 — Светислав Мандић, за књигу Звездара и друге песме. 1996 — Драган Коларевић, за књигу О лоповима и љубави. 1997 — Љубица Милетић, за књигу Син дана 7504. 1997 — Зоран Милић, за књигу Душа и студени. 1998 — Милорад Ђурић, за књигу Лирика. 1998 — Предраг Богдановић Ци, за књигу Ходећи водом. 1999 — Александар Секулић, за књигу Словно страшило. 1999 — Вук Милатовић, за књигу Мала реторика душе. 2000 — Драгиња Урошевић, за књигу И ниње и присно. 2000 — Томислав Мијовић, за књигу Светлуцања

Од 2001. до 2010.

2001 — Добрица Ерић, за књигу Ружа ветрова. 2001 — Златко Красни, за књигу Црни Ангел. 2002 — Срба Игњатовић, за књигу Судбеник. 2002 — Верољуб Вукашиновић, за књигу Двери у липама. 2002 — Гојко Ђого, за књигу Црно руно. 2002 — Никола Цинцар Попоски, за књигу Васкрсло слово. 2003 — Вук Крњевић, за књигу Садево. 2003 — Александар Петров, за књигу Ватрар. 2003 — Ристо Василевски, за књигу Храм, ипак храм. 2004 — Радомир Стојановић, за књигу Другачији говор. 2004 — Манојле Гавриловић, за књигу Пријездина љубав. 2005 — награда није додељена / пренета је у 2006. 2006 — Милан Орлић, за књигу Град, пре него што усним.Награда „Милан Ракић“ Орлићу и Деветаку (РТВ, 19. децембар 2006), Приступљено 13. 4. 2013. 2006 — Небојша Деветак, за књигу Боре и бразготине. 2007 — Зоран Милисављевић, за књигу Кожа од речи.Двоструки „Милан Ракић“ („Данас“, 28. новембар 2007), Приступљено 13. 4. 2013. 2007 — Андреј Јелић Мариоков, за књигу Наша ствар. 2008 — Горан Ђорђевић, за књигу Сентандреја и друге песме. 2008 — Мирослав Тодоровић, за књигу Спрам расутих звезда.УКС 2008 - Награда „Милан Ракић“ Горану Ђорђевићу и Мирославу Тодоровићу , Приступљено 13. 4. 2013. 2009 — Ђоко Стојичић, за књигу Хеленски богови.Награду „Милан Ракић“ деле Бајо Луковић и Ђоко Стојичић (Вести, 23. септембар 2009), Приступљено 13. 4. 2013. 2009 — Предраг Бајо Луковић, за књигу Демон и лепота. 2010 — Обрен Ристић, за књигу Венац Творцу.Награда „Милан Ракић“ Обрену Ристићу и Слободану Стојадиновићу, Приступљено 13. 4. 2013. 2010 — Слободан Стојадиновић, за књигу Крчанов блок.

Од 2011. до 2020. 2011 — Милош Јанковић, за књигу Манастирник (награду вратио).„Књижевне новине“ на улици („Политика“, 4. децембар 2011), Приступљено 13. 4. 2013.Милош Јанковић одрекао се књижевне награде „Милан Ракић“, Приступљено 13. 4. 2013. 2011 — Драган Лакићевић, за књигу Снежни врт.Награда „Милан Ракић“ за три аутора (Б92 - Танјуг, 21. новембар 2011), Приступљено 13. 4. 2013. 2011 — Зорица Арсић Мандарић, за књигу Чиније звезданог пиринч. 2012 — Милоје Дончић, за књигу Копљарница.Хашки трибунал залужио гнушање („Политика“, 16. децембар 2012) 2013 — Ђорђе Николић, за књигу Ви нисте од овога света.Српском песнику из Чикага награда „Милан Ракић“ (РТС, 28. новембар 2013) 2014 — Милан Лукић, за књигу Body & Copper. 2014 — Ђорђе Д. Сибиновић, за књигу Хиљаду карактера. 2015 — Иванка Вања Радмановић, за књигу Рајски кавез. 2015 — Милисав Миленковић, за књигу Одисеј се није вратио.Иванки Радмановић и Милисаву Миленковићу награда „Милан Ракић” (Блиц, 11. јануар 2016) 2016 — Зоран Хр. Радисављевић, за књигу Света трешња.Уручена награда Милан Ракић (1. фебруар 2017) 2017 — Веселин Мишнић , за књигу Пустињске песме.Песници су изолована бића („Политика”, 10. март 2018) 2018 — Весна В. Радовић, за књигу На чају код Љиље Брик. 2019 — Зоран М. Мандић, за књигу Одбрана избора. 2020 — Зоран Богнар, за књигу Србијо, могу ли да будем твој син.

Од 2021. 2021 — Момчило Бакрач, за књигу Сравњено с небом. 2022 — Дејан Богојевић, за књигу Суве сенке расту. 2023 — Горан Лабудовић Шарло, за књигу Друштвено књиговодство.

Референце

Милан Ракић Категорија:Удружење књижевника Србије * Категорија:Милан Ракић