Каџаран () је град и општина у Јерменији, у Сјуникском марзу. Удаљен је 356 км од Јеревана, 25 км од Капана (административног центра марза) и 50 км северно од границе са Ираном.
Према подацима статистичког завода Јерменије у граду је 2010. живело 8.498 становника.
У околини су веома богата налазишта бакра и молибдена а сам град је познат по великом комбинату који се бави прерадом ових руда.
Географија Град и општина Каџаран се налазе у југозападном делу јерменског марза Сјуника, смештени у долини реке Вохчи и окружен обронцима Зангезурских и Мегринских планина. Лежи на прелазу између два екосистема на надморској висини између 1.750 m (у долини реке) до 2.100 m. Западно од града налази се и највиши врх Зангезурских планина Капуџух (висок 3.905 м). Подручје се одликује веома јаком ерозијом.
Клима је планинска, а годишњи просек температуре је 6,9 °C. Апсолутни температурни максимум износи 33,5 °C а минимум -18,5 °C. Годишње се у просеку излучи око 600—705 мм падавина, највише у мају и јуну. Просечна влажност ваздуха је 69%, а највлажнији месец је мај са влажношћу од 74%.
Историја Подручје око данашњег града је било стално насељено још у периоду 3. и 2. миленија пре нове ере, а сведоци тих првобитних насеља су бројни пагански храмови који су пронађени у овој области а који датирају из најјранијих времена. У овој области метал се обрађује од бронзаног доба.
Први већи рудници бакра отворени су 1890. и радили су до 1910. године. Совјетски геолози су током тридесетих година 20. века бројним истраживањима терена утврдили постојање великих залиха бакра у овом подручју због чега је 1952. отворена велика фабрика за прераду руда бакра и молибдена. Убрзо су око рудника и саме фабрике никле бројне радничке кућице које су се убрзо претвориле у право насеље. Каџаран, који је име вероватно добио по истоименом селу које је смештено у овој области, статус града је добио 1958. године и данас је један од седам градских центара у Сјунику.
Демографија Према подацима националне статистичке службе Јерменије за 2010. годину, у Каџарану је живело 8.498 становника.-{"Marzes of the Republic of Armenia and Yerevan City in Figures, 2010". National Statistical Service of the Republic of Armenia (ARMSTAT).}- Већину популације овог младог града чине имигранти из Капана и Карабаха, јерменске националности.
Привреда Привредну основу самог града, али и целог региона чини експлоатација и прерада руде. Планинско подручје око града је веома богато рудама бакра и молибдена, а прва истраживања рудних ресурса овог подручја започела су 1931. године. Експлоатација је започела 1952. године. Руда која се вади у овдашњим рудницима углавном садржи високе проценте молибдена, халкопирита, пирита и магнетита. Од споредних елемената вреди поменути злато, сребро, ренијум, селен и бизмут. Постоје и изразито богате наслаге бакарне руде. У Каџаранском руднику налази се 87% целокупних залиха бакарне руде у региону и 8% целокупних залиха молибдена.
Руда се обрађује у фабрикама које се налазе у самом граду а послују у саставау Зангезурског комбината за бакар и молибден. У фабрици је у 2002. обрађено преко 8 милиона тона руде, што је око 95% планираних вредности. Већина готових производа се извози. У фабрици је запослено нешто мање од 4.000 људи. Један део руде се у сировом стању превози на обраду у комбинате у Јеревану и Алавердију.
У економском погледу за град је веома важна чињеница да од 2008. кроз њега пролази гасовод који главни град Јереван снабдева природним гасом из Ирана.
Види још Сјуник Референце
Спољашње везе
Профил на сајту -{World Gazetteer}-
Категорија:Градови у Јерменији Категорија:Википројект географија/Насеља у Јерменији