Не мешати са Душан Цветковић

Душан Дуца Ђ. Цветковић (Ниш, 29. јануар 1892 — Ниш, 18. април 1978) био је српски глумац, оперски певач, редитељ, драмски писац и управник позоришта.

Биографија Родио се у нишкој занатлијској породици, изучио обућарски и фотографски занат и 1908. постао члан „Абрашевића“. Учествовао је у Балканском рату одакле се вратио рањен. У нишкој Војној болници срео свог првог учитеља глуме Косту Делинија који га је, по оздрављењу, примио у своју позоришну трупу Повлашћено позориште „Јоаким Вујић“, у којој је Дуца први пут наступио 6. јула 1912. године у представи „Капетаново дете“. У току Првог светског рата са српском војском прелази преко Албаније, 1916. је на опоравку у Африци, где наредне године почиње да игра у Српском војничком позоришту у Бизерти па све до почетка пробоја Солунског фронта. У представама је играо махом женске улоге (између осталог и Коштану). Наступао је се Душаном Раденковићем, Душаном Животићем и Александром Златковићем, под управом другог учитеља Димитрија Гинића.

У Ниш се вратио 7. августа 1919. године као носилац Албанске споменице и ступио у Повлашћено путујуће позориште „Трифковић“ Симе Бунића чије је седиште било у Нишу. Истовремено играо је и у Народном позоришту у Скопљу, где је завршио курс глуме код редитеља Александра Верешчагина. Од 1924-1925. је у Народном казалишту у Сплиту, 1926-1927. године водио је, као управник, редитељ и глумац, полупрофесионално позориште у Штипу, 1927–1928. је краће време у позориштима у Битољу и Лесковцу, 1928–1929. у добро организованој Малој комедији Милоша Рајчевића – Чврге , 1931–1933. у Народном позоришту Моравске бановине у Нишу, 1934–1937. у Народном позоришту Врбаске бановине у Бањалуци, од августа 1937. године је в.д. управника Позоришта моравске бановине у Нишу, а касније Народног позоришта у Нишу, где је остао и играо као глумац све до 1952. године, када је пензионисан. После пензионисања и даље је наступао у мањим улогама у овом позоришту све до 1971. године. Умро је у Нишу 1978. год у 86. години.

Уметнички рад мини|Спомен обележје композирору песме Нишка Бања топла вода Душану Цветковићу у Нишкој Бањи. Народно позориште у Нишу Душану Цветковићу је приредило прославу значајних јубилеја – 17. маја 1953. године – „40 година уметничког рада ветерана нишке сцене“ и 17. новембра 1974. године – „60 година уметничког рада“. Још у млађим годинама, па и после пензионисања певао је пријатнмим високим, топлим тенором у оперетама и комадима с певањем и играњем, у солистичким извођењима на разним приредбама, у позоришту и на Радио-Београду. Снима и у Берлину. Артистичка агенција Krampf га ангажује за варијетеје и игра по целој међуратној Југославији.

У Нишу, поред глуме, бави се режијом и писањем. Пише драме, али и песме („Ој Нишаво“, „Нишка Бања топла вода“, „Мори Туто“, „Јорданке мори“ и др.) и комаде („Јованча мераклија“, „Пламен Топлице“, „Врањчани се суде“, „Врањанци на Јадрану“ и др.).

Играо је и у филмовима.

Улоге Као глумац свој зенит остварио је у старијем добу и истакао се у карактерним и комичним улогама, а нарочито у изванредном тумачењу локалних ликова са свим типичностима карактера, навика и говора у комадима из Ниша, Лесковца и Врања. Остале су упамћене његове улоге: Стеван Драгић (Сеоски лола), Глиша (На поселу), Гвозден (Девојачка клетва), Максим (Ђидо), Целестин (Мамзел Нитуш), Ферл Бачи (Кнегиња чардаша), Вун Чи (Гејша), Ивко (Ивкова слава), Хаџи-Замфир (Зона Замфирова), Ибиш-ага (у истоименом комаду С. Сремца, у драматизацији Радивоја Динуловића), Јеротије Пантић (Сумњиво лице), Јеромонах Теофилакт (Растко Немањић), Цар Лазар (Бој на Косову), Никодим, игуман (Краљева јесен), Кир Јања и Кир Дима (Кир Јања), Тартиф (Тартиф Молијера) и многе друге. Све његове улоге одисале су природном игром, животним реализмом и тачним изворним говором.

Драме и позоришни комади Написао је 57 позоришних комада, углавном шаљивих, са ликовима из јужне Србије, с обзиром на то да је изванредно познавао изворни нишки, лесковачки и врашски говор. (У загради је стављено место у коме је комад изведен).

Драматизације дела Стевана Сремца Ибиш-ага, Ивкова слава Чича-Јордан. Литература

Синиша Јанић, Боривоје С. Стојковић: Нишко позориште 1887-1944, Театрон, 30/31/32, Београд, 1980; Рајко Радојковић: Нишко позориште 1944 - 1987, Музеј позоришне уметности, Београд, 1988; Петар Волк: Позоришни живот у Србији 1944/1986, Београд, 1990. Петар Волк: Писци српског театра 1935 -1994, Београд, 1995, Предраг Нешовић: Великан театра – Душан Ђ. Цветковић, Српски југ, 1, Ниш, 2004, 151 – 170; Предраг Нешовић: Душан Ђ. Цветковић Чика-Дуца, Драма, 35, Београд, 2011, 66 - 69

Спољашње везе

Дискографија Душана Цветковића на сајту Discogs

Категорија:Рођени 1892. Категорија:Умрли 1978. Категорија:Глумци из Ниша Категорија:Српски глумци Категорија:Српски драматурзи Категорија:Југословенски глумци Категорија:Носиоци Албанске споменице Категорија:Глумци Народног позоришта у Нишу