Милош Тимотијевић (Београд, 9. март 1975) српски је глумац.
Његова глумачка каријера почела је 1995. године, епизодном улогом у серији Крај династије Обреновић. Тимотијевић је наставио да игра у споредним улогама у различитим форматима — од популарне серије Срећни људи, где је остао познат као телохранитељ Пабло, и серије Горе—доле, преко филмова Стршљен и Седам и по, до серије Породично благо. Постепени успон на телевизији и филму потврђивао је честим ангажманом у пројектима страних продукција, попут филма У земљи крви и меда Анђелине Џоли. Филм Влажност донео му је фестивалску публику широм Европе, и награду за најбољег глумца на ФЕСТ−у 2016. године. Милош је истовремено играо и у неколико београдских позоришта, између осталих, у представама Мирис кише на Балкану, Расправа са Ернестом Че Геваром, Режим љубави, Сцене из брачног живота, Зоран Ђинђић и другима.
Улога потпоручника Васиљевића у Војној академији, као и улога Војина Ђукића у серији Сенке над Балканом, пружиле су му шансу за касније пројекте, попут ТВ серија Александар од Југославије, Породица, Певачица и Мочвара, па почетком 20−их његова каријера доживљава експанзију. Регионалну популарност остварио је као корумпирани полицајац Ступар у серији Јужни ветар, и као инспектор Петрит Коци у српско—британској серији Беса.
Тимотијевић живи у Београду, где је 1999. године дипломирао на Факултету драмских уметности.
Приватни живот Милошева мајка радила је као саобраћајни техничар, а његов отац познати је београдски фотограф, Драган Тимотијевић „Белмондо”. Милош каже да је, захваљујући оцу, детињство провео окружен камерама и моделима и модним пистама. Јована Јоксимовић је у једном од интервјуа које је радила са Тимотијевићем, признала да је њен први едиторијал, са којим је аплицирала на БК телевизији, радио управо његов отац.
Фотографија глумца коју је направио његов отац, Драган Тимотијевић „Белмондо”|thumb|200p У интервјуу за један магазин глумац је рекао да је одрастао у селу, код бабе и деде, пошто су му родитељи радили. Волео је домаће телевизијске серије Приче из радионице и Приче из Непричаве са Миленом Дравић и Зораном Радмиловићем. Додаје да је одрастао и у згради Политике, па је због очевог посла упознат и са новинарским и фоторепортерским еснафом. Када је дошло време да пође у школу, родитељи су га вратили у Београд. Отац га је са шест година одвео на Радио Београд, у групу Мике Алексића. Тимотијевић истиче да је то искуство било на неки начин припрема за глумачки позив, као и да је Алексић био садистички строг. Упркос томе, желео је да буде шустер, вајар или сликар, а касније је помишљао и да се бави социјалним радом, због чега је чак био уписао Факултет политичких наука.
Милош Тимотијевић уписао је Факултет драмских уметности из другог покушаја — први пут безуспешно 1992, да би из другог пута дипломирао 1999. године, у класи професора Миленка Маричића. Са Чедомиром Јовановићем ишао је на предавања из драматургије.
У пролеће 2020. Тимотијевић је изјавио да се путем друштвених мрежа свакодневно сусреће са стотинама претећих и погрдних порука. До непријатности је дошло због сцене у једанаестој епизоди серије Јужни ветар, у којој се његов лик, Ступар, љуби са другим мушкарцем. Тимотијевић је изразио забринутост што једном делу српског друштва не смета што је Ступар корумпиран и што се афирмативно гледа на криминал као стил живота, док им с друге стране смета што је Ступар геј.
Каријера
1994—2010: Рани радови Готово првих двадесет година своје глумачке каријере, Милош Тимотијевић је играо у споредним улогама. Најпознатија међу њима била је улога Пабла, телохранитеља Озрена Солдатовића у популарној ТВ серији Срећни људи 1995. године. Упркос мањку текста, Милош је добио пажњу гледалаца захваљујући сцени са Секом Саблић (у серији секретарица Маријана). Ране улоге опасних момака оставиле су печат који ће се видети и касније у његовом опусу. Глумац је једном приликом изјавио да је главну улогу чекао 20 година.
Прве улоге добио је у телевизијском филму Симпатија и антипатија 1993. године, где је играо Михаила Обреновића, као и у филму Жеља звана трамвај, са Ружицом Сокић и Иваном Бекјаревим. Мање улоге одиграо је у ТВ серијама Крај династије Обреновић (његов телевизијски деби), Горе—доле и Породично благо. Без обзира на краћу минутажу на екрану, Тимотијевић је био препознатљиво ТВ лице деведесетих. Играо је и у филмовима Стршљен, Лавиринт, Седам и по и Четврти човек. После 2000. године појавио се и у серијама Лисице, Вратиће се роде, Горки плодови и Бела лађа.
Без обзира на величину улоге, Тимотијевић је показивао знатну посвећеност. Цела његова улога у филму Стршљен била је на албанском, који он не говори. За улогу билдера Тадије у филму Седам и по одлучио је да до снимања готово свакодневно интензивно вежба. На тај начин је успео да за 27 дана своју мишићну масу увећа до оног степена који је својствен бодибилдингу.
Поред домаћих, Милош је до 2010. године играо и у два филма стране продукције — италијанском Крсташи и француском трилеру Људски зверињак.
2010—2017: Глумачко сазревање Тимотијевић је 2010. године био изузетно упослен на различитим телевизијским пројектима. Играо је епизодне улоге у серијама Куку, Васа, Грех њене мајке, Село гори, а баба се чешља, Сва та равница и Жене са Дедиња. Већ наредне године стигла је улога у контроверзном трилеру У земљи крви и меда (ориг. назив -{In the Land of Blood and Honey}-). Филм који је у Србији наишао на мешовите реакције режирала је Анђелина Џоли, која је Милошеву улогу преправљала више пута. Тимотијевић, који о сарадњи са филмском звездом не жели да говори, изабран је на кастингу између педесет глумаца.
Ово је тек био почетак Милошевог рада на филмовима стране продукције. Глумац је једном приликом изјавио да га Холивуд не занима, али да би врло радо играо у европским филмовима. До 2020. године Тимотијевић је добио улоге у америчком Чернобиљски дневници, српско—хрватско—немачком Најлепша је моја земља, америчком биоскопском хиту Новембарски човек, српско—холандском Небо изнад нас, британском Упркос снегу, индијском Интелигенција, хрватском Комик санс, као и у америчкој серији Предстража и британској Последњи пантери.
Серија Војна академија из 2012. године важна је као прекретница у каријери Милоша Тимотијевића јер му је управо у њој поверена једна од главних улога. Глумац који је до тада углавном играо споредне или епизодне улоге, тумачио је у Војној академији лик пуковника Видоја, кога је наставио да игра и у филмовима који су снимани као наставци серијала. До 2020. године Тимотијевић је глумио и у серијама Равна гора, Чизмаши, Сумњива лица и Истине и лажи.
Касније је изјавио да није подржао поруку коју је слала Равна гора, а која је, по његовом мишљењу, тежила својеврсној ревизији историје.
Прва главна улога Прву главну улогу у каријери Милош Тимотијевић је добио 2016. године у филму Влажност, српско—грчко—холандске продукције. Ова драма прати наизглед савршен живот успешног средовечног Београђанина. Када га жена остави без објашњења и оде без трага, његов луксузни дом на Врачару нарушен је из темеља, а Петар се труди да по сваку цену прикрије њен одлазак и у јавности сачува слику савршеног живота и брака. Овај редитељски деби Николе Љуце био је приказиван на фестивалима широм света: у Вилњусу, у Северној Македонији, у Уругвају, на Филмском фестивалу у Сарајеву, на Филмском фестивалу у Берлину, у Амстердаму и на Филмском фестивалу у Кану. Тимотијевић је на београдском ФЕСТ−у добио награду за најбољег глумца 2016. године, уз похвалу његовог „модерног и минималистичког глумачког израза којим је дочарао сложеност лика.” Српска секција Међународне федерације филмских критичара (ФИПРЕСЦИ) такође је Милошу доделила награду за најбољег глумца. Филм је освојио још и награду за најбољи филм на ФЕСТ−у, као и награду за најбољи филм на Фестивалу европског филма у Скопљу.
Поред Милоша, у филму играју још и Тамара Крцуновић и Славен Дошло. Узевши улоге у обзир, Крцуновићева често игра Милошеву партнерку на филму, телевизији и у позоришту. Према мишљењу критичара са Берлинског филмског фестивала, којима је пуштен Влажност, тандем Тимотијевић—Крцуновић створио је „редак драгуљ европске кинематографије.”
2017—2020: Комерцијални успех Милош је 2017. године добио улогу јавног тужиоца Војина Ђукића у серији Сенке над Балканом Драгана Бјелогрлића, касније награђеном Златном антеном за најбољу ТВ серију. Глумац је открио да је Војинов лик конзервативца који, упркос систему, жели друштвене промене на боље, био дорађиван упоредо са снимањем, будући да су неке његове карактеристике биле чудне и Бјелогрлићу и њему самом. Прва сезона остварила је истовремено велики комерцијални успех и побрала одличне рецензије филмских критичара, те самим тим и потврдила Милошев пут ка више материјала и главних улога.
Управо 2018. године стигла је улога Ступара у филму Јужни Ветар. Он је корумпирани инспектор, и како Милош каже „лисица, човек који је спрега између државе и полиције, и полиције и криминала”. Милош као Војин Ђукић у „Сенкама над Балканом” (аутор Александар Летић)|thumb|200п Тимотијевић додаје и да га је било занимљиво играти јер је био одлично написан, те и да узоре није морао да тражи у филмовима и на телевизији, јер их има и у стварном животу. Казао је о свом омраженом лику и да је „љубав једина светла тачка у његовом животу. Из филма је наредне године настала истоимена серија, која је за кратко време обезбедила рекордан број гледалаца. Серија је емитована у пролеће 2020. године, а РТС је упркос пиратерији забележио гледаност од више од два милиона гледалаца по епизоди.
Тимотијевић је играо још и у петом филму Војне академије, у филмовима Пси умиру сами и Екипа, као и у српско—британској серији Беса. У Беси тумачи лик инспектора Петрита Коција — главног човека Интерпола за Западни Балкан. Он је самотњак, предан послу, добар детектив, и глумац истиче да га је играо са задовољством, иако је текст учио на три језика. Серија је награђена Златном антеном за најбољу српску серију 2019. године. Исте године глумац се појавио и у споту за песму -{Cafe}- Лене Ковачевић. Ово није био први пут да се Тимотијевић опробао у другој делатности. Само годину дана пре прошетао се модном пистом на ревији „Мартини Весто” Бошка Јаковљевића.
2021—данас Глумац је наредну декаду започео радно. Пандемија вируса корона условила је рад позоришта, те су се и Милошеве представе Режим љубави и Сцене из брачног живота давале тек повремено, када би то дозволиле превентивне здравствене мере. Глумац је током 2020. ипак увелико снимао три телевизијске серије, чије је емитовање најављено 2021. године. Прва серија је Александар од Југославије, у режији Здравка Шотре, која приказује период од уласка краља Александра I Карађорђевића у ослобођени Београд, па све до његовог убиства у Марсељу. У овој историјској драми, рађеној према мотивима истоименог романа Вука Драшковића, Тимотијевић је у улози принца Ђорђа П. Карађорђевића. Други пројекат је минисерија Породица, која прати живот Слободана Милошевића и Мирјане Марковић неколико дана пре његовог хапшења. Милош је и овде одиграо историјску личност — Богољуба Бјелицу, политичара и блиског сарадника тадашњег југословенског председника. Напослетку, реализовао је и главну улогу у криминалистичкој мистерији Певачица, са Милицом Павловић у насловној улози, која се делимично ослања на мотиве нерешене мистерије у вези са убиством поп−фолк певачице Јелене Марјановић. Поред тога, глумац је на свом инстаграм профилу поделио и да је започето снимање друге сезоне серије Беса.