мини|200п|<center>Детаљ споменика Васи Чарапићу. Радета Станковић (Беч, 1905 – Београд, 1996) био је југословенски и српски вајар и универзитетски професор.
Биографија Рођен је 1905. године у Бечу. Завршио је Краљевску академију за уметност и обрт у Загребу код професора Ивана Мештровића 1933. године. Био је на студијским путовањима у Француској, Великој Британији и осталим земљама.Милош Бајић, ур. Споменици револуцији: Југославија. „СУБНОР Југославије“ Београд, „Свјетлост“ Сарајево 1968. година, XI стр. Добио је награду за споменик Скендербегу у Тирани 1939. године.
Први пут је излагао у Београду 1937. године. Учествовао је на бројним колективним изложбама у Југославији и иностранству, а самостално је излагао у Београду 1973. и 1988. године. Био је доцент на Академији ликовних уметности и затим професор на Академији примењених уметности у Београду од оснивања 1948. до одласка у пензију 1968. године.
Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.
Био је син лекара и члана намесништва др Раденка Станковића.
Стваралаштво Нека Станковићева значајнија јавна остварења су: Споменик краљу Александру, Ниш 1939. Споменик обалском раднику, Београд 1952. Споменик Жарку Зрењанину, Зрењанин 1952. Споменик Васи Чарапићу, Београд 1950. Споменик палим борцима НОБ-а, Опово 1957. Споменик Народноослободилачкој борби, Кикинда 1967. Споменик Космајском НОП одреду, Космај 1982. Споменик „Партизан на вечној стражи“ на Гробљу ослободилаца Београда, Београд 1988.
Галерија <div style="text-align:center;font-size:85%;">
Види још Спомен дом вајара Радете Станковића
Референце
Спољашње везе
Скулптуре Србије: уметници Ливница Јеремић; Вајари: Радета Станковић
Категорија:Рођени 1905. Категорија:Умрли 1996. Категорија:Бечлије Категорија:Српски вајари Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду Категорија:Срби у Бечу