1996

1996. је била преступна година.

Догађаји Јануар 9. јануар — Чеченски сепаратисти су напали руску војну базу у Кизљару, што се претворило у велику талачку кризу у коју је било укључено на хиљаде цивила. 15. јануар — Уведена прелазна управа Уједињених нација за Источну Славонију, Барању и Западни Срем, која је била створена на основу Дејтонског споразума потписаног 1995. године. 20. јануар — Јасер Арафат изабран за председника Палестинске управе. 31. јануар — специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током рата у БиХ, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани.

Фебруар 1. фебруар — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе. 1. фебруар — У Улици Маријане Грегоран, на Карабурми у улазу зграде у којој је становао убијен Драган Радишић Раша (1961—1996), инспектор СУП Београд за крвне и сексуалне деликте. 17. фебруар — Егзодус Срба из дијелова Сарајева који су Дејтонским мировним споразумом припали Федерацији БиХ.

Март 2. март — На трећем конгресу СПС-а, Слободан Милошевић поново изабран за лидера странке. 27. март — На паркингу у улици Стојана Аралице, на Бежанијској коси у аутомобилу убијени Бане Гребенаревић (1974—1996) и Зоран Шубара (1974—1996), криминалци и чланови Вождовачког клана.

Април 3. април — У Партизанској улици, на Видиковцу, убијен Добривоје Шћепановић звани „Доле”, криминалац и припадник црногорског подземља. Убица је остао непознат. 9. април — Заједничком декларацијом, Европска унија формално признала Савезну Републику Југославију, готово четири године по њеном формирању. 22. април — Нападима ОВК на југословенске снаге безбедности, тихо отпочео Косовски рат.

Мај 11. мај — Авион Даглас DC-9 на лету од Атланте до Мајамија се срушио у мочвари Еверглејдс након пожара услед непрописног складиштења боца са кисеоником, усмртивши свих 110 особа у авиону. 11.— 12. мај — Епископ захумско-херцеговачки Атанасије, архимандрит Лазар , организовали су литију са животворним моштима светог Василија Острошког кроз Херцеговину преко Оногошта до Требиња и Поповог Поља. 18. мај — Радован Караџић се повукао са места председника Републике Српске, а дужност председника је преузела потпредседница Биљана Плавшић. 21. мај — Испред тржног центра „Југоцентар” (Стари Меркатор) у Булевару Лењина, на Новом Београду убијен Мирослав Бижић Бижа (1950—1996), власник приватне детективске агенције „Бижа” и бивши инспектор СУП Београд. 23. мај — У башти кафића „Чарли„ на Новом Београду, у пуцњави убијен Горан Сибинчић звани „Сиби” и тешко рањен Дејан Стојановић звани „Кека”. Њих двојица су пуцали један на другог.

Јун

1. јун — Довршен је пренос нуклеарног оружја из Украјине у Русију, према Будимпештанском меморандуму. Kазахстанско оружје ће бити пренето у септембру а белоруско у новембру. 1. јун — У улици Шпанских бораца, на Новом Београду, убијен Марко Марковић (1978—1996). Марко Марковић је упуцан у главу, а осумњичени за његово убиство били су Стеван Јездимировић и Никола Банда. 4. јун — Ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања на свом пробном лету због грешке у софтверу. 5. јун — Посматрачи УН извештавају о узнемиравању Срба у Сарајеву. 5. јун — Џон Ц. Kорнблум отворио амерички информациони центар (УСИА) у Приштини. 8. јун — У најдужем женском финалу Роланд Гароса у хисторији Штефи Граф односи побједу над Аранчом Санчез Викарио те тако осваја своју 19. Гранд слам титулу. 8 — 30. јун — УЕФА Еуро 1996 у Енглеској: Немачка 1. 12. јун — Законом о федералним јединицама (жупанијама) основано је десет кантона Федерације Босне и Херцеговине. 14. јун — У Фиренци потписан споразум о ограничењу наоружања све три стране у Босни, као и Хрватске и СРЈ. 15. јун — Бомба Привремене ИРА-е демолирала центар Манчестера, преко 200 повређених. 18. јун — Савет Безбедности УН скинуо ембарго на оружје еx-Yу републикама. 18. јун — Један полицајац погинуо и два рањена у два напада код Kосовске Митровице и Подујева. 18. јун — Веће грађана Скупштине СРЈ усвојило изборни закон којим је земља подељена на 36 изборних јединица (29 у Србији, 7 у Црној Гори, уместо ранијих 9 и 1), што се сматра повољним за владајуће партије. 20. јун — СДС Пале кандидује Радована Kараџића на септембарским изборима. 21. јун — Администратор Жак Kлајн објавио да је окончана демилитаризација Источне Славоније. 23. јун — Испред кафића „Даша”, у улици Народних хероја убијен Божидар Станковић звани „Батица” (1969—1996) и његов друг Бранислав Милутиновић (1972—1996). 25. јун — Експлозија бомбе уништава стамбену зграду Kобар Тауерс у Саудијској Арабији при чему је убијено 19 припадника америчког ратног зракопловства. 25. јун — Председници Зоран Лилић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић позивају босанске Србе на пуно поштовање Дејтона (мисли се на Kараџићеву оставку). 25. јун — Пад војног хеликоптера на нишком аеродрому, двојица погинула. 26. јун — Ирска новинарка Вероника Герин убијена у Даблину. 26. јун — Нереди у Енглеској након пораза од Немачке у полуфиналу. 29. јун — Радован Kараџић поново изабран за лидера СДС. 29. јун — Самит Г7 у Лиону прети санкцијама Босанским Србима ако Kараџић не напусти јавну функцију. 30. јун — Радован Kараџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу Биљану Плавшић.

Јул 3. јул — Председник Русије Борис Јељцин победио је у другом изборном кругу комунистичког кандидата Генадија Зјуганова и започео други председнички мандат. 5. јул — Овца Доли је постала први сисар клониран из одрасле ћелије. 9. јул — Чеченски побуњеници заузели болницу и узели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду  Kизљар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави. 17. јул — Амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз експлодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома Кенеди. 27. јул — Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку, усмртивши две особе и ранивши 110 људи.

Август 1. август — Објављен роман Игра престола америчкога писца Џорџа Р. Р. Мартина. 7. август — Председник Србије Слободан Милошевић и председник Хрватске Фрањо Туђман, су се састали у Атини. Договор о међусобном признавању. 9. август — Испред главног улаза у „Сава центар”, у улици Милентија Поповића на Новом Београду убијен Милан Вукмановић (1976—1996), који је страдао у ватреном окршају са Иваном Боровчанином и Војканом Пејановићем. 23. август — Министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини. 24. август — У Београду је отворена канцеларија за везу хашког Међународног суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Kанцеларија је отворена на основу споразума који су председник СРЈ Слобоан Милошевић и представници УН, после вишемесечних преговора, потписали у Њујорку. 30. август — Испред хотела „Метропол”, у Булевару револуције убијен Зоран Стевановић звани „Кири” (1961—1996), бизнисмен, мајор Српске добровољачке гарде (СДГ).

Септембар 2. септембар — Лидери три српске опозиционе партије: Демократске странке, Српског покрета обнове и Грађанског савеза Србије, потписали су у Београду споразум о формирању коалиције "Заједно" која је победила на локалним изборима у новембру, чиме је уздрмана до тада неприкосновена власт комуниста Слободана Милошевића. 13. септембар — У башти кафића „Гастон” у тржном центру „Блок 70”, на Новом Београду убијен Малиша Миловановић (1969—1996). Убиство су извршила двојица нападача, која никада нису пронађена. 27. септембар — Талибанске снаге су заузеле Кабул и успоставиле Исламски емират Авганистан.

Октобар 6. октобар — На углу улица Гласиначке и Владимира Томановића, на Коњарнику убијен Зоран Димитров звани „Жућа” (1966— 1996), криминалац и члан Вождовачког клана. 10. октобар — 23. октобар — Одржан шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победио је Борис Гељфанд. 12. октобар — У улици Деспота Ђурђа, у Земуну испред куће у којој је становао убијен Небојша Ђорђевић звани „Шуца” (1970—1996), бивши вођа звездашке навијачке групе „Делије”, пуковник Српске добровољачке гарде (СДГ) и директор ФК „Змај” из Земуна. Убица никада није пронађен. 14. октобар — У насељу Браће Јерковић убијен Бранко Топаловић, таксиста. Осумњичени за убиство био је малолетни Ведран Репчић, али усред недостатка доказа пуштен је на слободу. 16. октобар — На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фудбалско првенство.

Новембар

3. новембар — Избори за савезне посланике у Веће грађана Савезне скупштине СРЈ. 17. новембар — У Србији одржан други круг локалних избора. Опозиција остварила убедљиву победу, али је власт одбила то да призна. На улицама Београда и других српских градова избили масовни протести, који су трајали три месеца. 23. новембар — Отет етиопски „Боинг 767” са 163 путника и 12 чланова посаде је пао у море близу Коморских острва пошто је остао без горива, при чему је погинуло 125 особа.

Децембар

3. децембар — Београдски радио Б 92 угашен после неколико дана ометања, радију Индекс оборена снага - пар дана касније враћени након протестног писма Карла Билта. 3. децембар — Џане'с Интелиџенц Ревју тврди да је АРБиХ производила хемијско оружје током рата. 3. децембар — Фрањо Туђман посетио Вуковар. 4. децембар — Лондонска конференција о спровођењу мира у БиХ: замера се на непривођењу оптужених за ратне злочине. 6. децембар — Министар информисања у Србији Александар Тијанић поднео оставку. 9 — 13. децембар — Прва министарска конференција Светске трговинске организације одржана у Сингапуру - основане четири сталне радне групе. 10. децембар — Почиње УН-ов програм хране за нафту (до 2003): Ирак продаје прву нафту, а прву храну ће добити у марту. 10. децембар — НАТО одобрава нову мисију СФОР у БиХ. За мадридски самит следећег јула су најављене позивнице за Пољску, Чешку и Мађарску, мада се Русија противи ширењу НАТО. 12. децембар — Резолуција СБ УН 1088: овлашћено стварање СФОР-а (Стабилисатион Форце) као замене ИФОР-у у БиХ. 13. децембар — Kофи Анан, подсекретар за мировне операције, изабран је за следећег генералног секретара УН (1997-2006), након што се Бутрос Бутрос-Гали повукао из реизбора због америчког вета. 17. децембар — Почиње Талачка криза у јапанској амбасади у Лими, Перу - Револуционарни покрет Тупац Амару је узео 72 таоца (до травња). 20. децембар — У Београд допутовала Kомисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонсалесом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић прихватио арбитражу ОЕБС. 21. децембар — Бугарски премијер Жан Виденов подноси оставку због економске кризе (на челу БСП га замењује Георги Парванов). 24. децембар — У Београду одржан „контра-митинг“ Социјалистичке партије Србије на којем је Слободан Милошевић, тадашњи председник Србије и лидер социјалиста, изрекао чувену реченицу "Волим и ја вас". Претходно из пиштоља тешко рањен Ивица Лазовић, члан СПО, током дана у тучама повређено 58 људи, један подлегао. 25/26. децембар — Близу Сицилије потонуо брод Ф174 са мигрантима, најмање 283 страдалих - најгора несрећа у Медитерану од рата. 24 — 26. децембар — Председник црногорске скупштине Светозар Маровић примио делегацију Студентског протеста и дао им подршку. 26. децембар — Испред ресторана „Франш”, у Булевару ЈНА убијени су Игор Ћосовић (1969—1996), познати црногорски коцкар и његов пријатељ Зоран Јовановић (1962—1996). Убица никада није пронађен. 29. децембар — У Гватемали потписан мировни споразум којим се завршава 36-годишњи грађански рат.

Рођења