Вирје је насељено место и седиште општине у Копривничко-крижевачкој жупанији, Република Хрватска.
Историја Место је почетком 20. века Вирје је трговиште и сматрано "за највеће село Хрватске". У Вирју су 1905. године политичка општина, у срезу Ђурђевац. Ту су комунална основна школа, пошта и телеграф. Жељезничка пруга Вирје-Копривница почела је да се гради 1911. године.
Септембра 1888. године разбојници су опљачкали пошту између Вирја и Копривнице. У кеси поштанској је било 14.000 ф."Мале новине", Београд 1888.
У међуратном периоду је отворена Грађанска школа (1924). Од 1936. године носи назив: "Државна мешовита грађанска школа Ферде Русана у Вирју"."Просветни гласник", Београд 1. фебруар 1936.
Године 1893. у Вирју је покренуо лист Подравац, издавач и уредник Перослав Љубић. Био је то двонедељник за господарство, поуку и забаву. Између 1897-1903. године државна власт је због писања вршила терор над уредником и самим листом; плењен је штампарски слог на дуже време. Новине су 1905. године промениле име у "Хрватске новине", јер се лист читао по целој Хрватској. Излазио је до Другог светског рата."Београдске општинске новине", Београд 1940. уредник Перослав Љубић је 1910. године био посланички кандидат Хрватско-српске коалиције (из редова Хрватске уједињене самосталне странке) за изборни округ Новиград."Српско коло", загреб 1910. Он је 1897. године покренуо још један лист у Вирју. Радило се о двонедељнику за забаву и поуку Русанова звиезда.
Православци Срби из места су 1905. године чинили парохијску филијалу села Плавшинац, где се налазила православна црква са парохом.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
Године 1894. прилоге за подизање споменика митрополиту Стефану Стратимировићу у Карловцима, дали су месни Срби трговци: браћа Бабић, Стеван и Ђуро Авировић."Српски сион", Сремски Карловци 1894. Срби из Вирја су 1895. године купили 61 акцију Српске банке у Загребу. Милан Тишља је између два светска рата држао књижару и трговину у месту.
Шаховски клуб Вирје је 1931-1933. године био високог ранга. Истицао се победама играч Ђорђе Авировић."Правда", Београд 1931.
Југословенски краљ Александар I Карађорђевић посетио је Вирје 5. јуна 1931. године, на путу за Вараждин. Земљотрес у лето 1938. године је оштетио римокатоличку жупну цркву Св. Мартина.
До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу бивше велике општине Ђурђевац.
Становништво На попису становништва 2011. године, општина Вирје је имала 4.587 становника, од чега у самом Вирју 3.302.
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Вирје је имало 3.781 становника, следећег националног састава:
Референце
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Општина Вирје Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Копривничко-крижевачкој жупанији Категорија:Општине у Хрватској Категорија:Подравина