Мајсор (кн. ಮೈಸೂರು) је град у Индији у држави Карнатака. Према незваничним резултатима пописа 2011. у граду је живело 887.446 становника. Град се налази у подножју Чамуди брда на око 145 км југозападно од Бангалора. Мајсор градска корпорација одговорна је за грађанску управу града, који је такође седиште округа Мисоре.
Мајсор је била престоница Краљевине Мајсор, скоро шест векова, од 1339. до 1956. године. Краљевином је владала династија Вадијар, са кратким прекидима током шездесетих и седамдесетих година 18. века, када су на власти били Хајдар Али и Типу Султан. Династија Вадијар била је покровитељ уметности и културе, док су султан Типу и Хидер Али такође значајно допринели културном и економском расту града и државе садњом стабала шљива, уводењем свиле у регион, а учествовали су и у Англо-мисорским ратовима против Британаца. Због улагања у уметност и културу, Мајсор је уједно и престоница културе Карнатке.
Град је познат по својим грађевинама, највише палатама, укључујући и Мајсор палату, али и по свечаностима које се одржавају током фестивала Дасара када град прима много туриста из целог света. Постоји велики број брендова који носе име овог града, козметиике, хране, обуће и одеће. Мајсор је такође познат по својој посебној разноврсности биљке јасмина. Туризам је главна индустрија поред традиционалних индустрија. Међуградски јавни превоз Мајсора укључује железницу, аутобусе и авионе.
Историјат
Име Мајсор скраћено је од Махишуруа што значи пребивалиште на јужноиндијском језику канада. Уобичајена именица Машиша на санскрт језику означава бивола, али се у овом случају односи на истоименог демона који је, према хиндуистичкој митологији, владао древним деловима Краљевина Мајсор. Убила га је богиња Чамундесари чији се храм налази изнад брда Чамуди по којем је и добио име. У децембру 2005. године Влада Карнатаке објавила је намеру да промени назив града на енглеском језику у Мисуру. Ово је одобрила индијска Влада у октобру 2014. године и Мисоре је 1. новембра 2014. преименована (заједно са још дванаест других градова) у „Мисуру”.
Место на коме се сада налази палата Мајсор било је село по имену Прагере, почетком 16. века. Мајсор тврђава саграђена је 1524. године, а саградио ју је Џарамаја Вадијар III. Од 16. века име Махишуру се обично користило за означавање града. Краљевина Мајсор којим је управљала династија Вадијар у почетку је била вазална држава Виџајанагарског царства. Пардом Виџајанагарског царства након битке код Таликоте 1524. године, Краљевина Мајсур је постепено стицала независност, а у доба краљаНарасараја Вадијара постала је суверена држава. Серингапатам близу Мајсора био је главни град краљевства од 1610. године. У 17. веку је дошло до ширења територије државе, а под династијом Вадијар, краљевство се значајно проширило нка југу, заузело делове Карнатке и делове Тамил Надуа.
Краљевина је достигла врхунац моћи и доминације у другој половини 18. века под владарима Хидером Алијем и њеховим сином Типуом. Поједини делови града и грађевине су срушени како би се уклониле заоставштине династије Вадијар. За то време, Мајсор краљевство је дошло у сукоб са Марата царством, Британском империјом и Низамом што је довело до четири англо-мисорских ратова, где је Мајсор победио у прва два, а изгубио у трећем и четвртом. Након смрти Типуа у четвртом англо-мисорским рату 1799. године, главни град краљевства постао је Серингапатама, а краљевстово су Британци поделили њихових савезницима у четвртом рату. Краљевина Мајсор је након тога претворена у кнежевску државу под суверинитетом Велике Британије. Бивши владари династије Вадијар постављени су на функцију марионетских монаха. Британској администрацији локално је помогао Диван, главни министар. Мајсор је изгубио статус административног центра краљевства 1831. године, када је британски комесар преселио главни град у Бангалор. Стекао је тај статус 1881. године и остао је главни град кнежевске државе Мајсор у оквиру Британског индијског царства све док Индија није постала независна 1947. године.
Општина Мајсор основана је 1888. године, а град је подељен на осам одељења. Године 1897. након појаве бубонске куге умрло је готово пола становника града. Оснивањем Градског одбора за унапређење града 1903. године, Мајсор је постао један од првих градова у Азији који је започео планирани развој града. Демонстрације и састанци одржани су у граду у току покрета Кут Индија и других фаза индијског покрета за независност. Након индијске независности, Мајсор је остао део државе Мајсор, данас познате као Карнатака. Тадашњи краљ имао је све повластице као и краљеви током независности и бирао је државне гувернере. Након смрти краља у септембру 1974. године. Након тога Мајсор је постао туристички центар. Међу догађајима који су се одиграли у Мајсору и који су правили националне наслове били су пожар у телевизијском студију који је 1989. однео 62 живота, као и изненадне смрти многих животиња у зоолошком врту Мајсор.
Географија
Мајсор има надморску висину од 770 метара, а распрострањен је на површини од 128,42 км². Налази се у подножју брда Чамунди у јужном делу Карнатке. Мајсор је најјужнији град Карнатака и суседни је град држава Керала и Тамил Наду на југу, а окружени су државним градовима Мадикери, Чамраджнагар и Мандија. Људи у Мајсору и његовој околини углавном се служе јужноиндијским језиком канада. У граду се налази неколико језера као што су Кукарахали, Карањи и Лингамбдухи. У 2001. години, укупна употреба земљишта у граду Мисоре износила је 39,9% , на 16,1% су путеви, 13,74% паркови и отворени пристори, 13,48% су индустријски објекти, 8,96% јавна имовина, 3,02% комерцијална имовина, 2,27% земљишта су пољопривредна, а 2,02% отпада на воде. Град се налази на две реке, Кавери која тече северно од града и Кабини, која је притока Каверије и тече јужним делом града.
Мајсор има тропску саванску климу. Лета трају од марта до јуна, сезона монсуна су од јула до новембра, док зима траје од децембра до фебруара. Највиша температура забележена у граду била је 39,4 °C 4. априла 1917. године, а најнижа 7,7 °C, 16. јануара 2012. године. Просечна количина падавина у граду износи 898,6 мм.
Администрација
Градском управом града управља Мајсор корпорација, која је основана као општина 1888. године, а претворена је у корпорацију 1977. Надгледање инжењерских радова, здравља, санитарне заштите, водоснабдевања, администрације и опорезивања врши корпорација. Градоначелнику помажу повереници и чланови савета. Град је подељен на 65 одељења, а чланове савета бирају грађани Мисоре сваких пет година. Чланови савета, заузврат, бирају градоначелника. Годишњи буџет Корпорације за 2011–2012. Годину био је 426,96 круна (59,86 милиона америчких долара).
Међу 63 града обухваћена националном мисијом за обнову града „Цавахарлала Нехру”, Мајсор корпорација проглашена је другом најбољом градском општинском корпорацијом и добила је награду „Нагара Ратна”, 2011. године. Растом града, њим је почео да управља и урбани сектор на чијем је челу комесар. Његове активности укључују развој нових распореда и путева, планирање града и откуп земљишта.{ Један од главних пројеката МУДА-е је стварање спољне обилазнице како би се олакшао застој у саобраћају. Грађани Мајсора критиковали су неспособност градских власти да спречи окупирање земљишта и да почне правична расподела земљишта међу станонвицима града. Корпорација за снабдевање електричном енергијом одговорна је за снабдевање електричном енергијом града.
Питка вода за Мајсор долази из река Кавери и Кабини. Град је добио свој први водовод када је пројекат Белагола започет 1896. године. Град добија 42,5 милиона галона воде дневно. У граду повремено нестаје воде углавном током летњих месеци, од марта до јуна и у годинама када је мање падавина. Град има подземни одводни систем од 1904. године. Цела канализација из града исушује се у четири долине: Кесаре, Малалавади, Далаваи и Белаватха. У вежби коју је спровело Министарство за урбани развој у оквиру државне градске санитарне заштите Мајсор је 2010. године проглашен за други најчишћи град у Индији, а најчешћи Карнатаке. Грађани Масура бирају четири заступника у Законодавну скупштину Карнатаке кроз изборне јединице.
Демографија и еконимија
Процењује се да Мајсор има популацију од 920.550 становника, од чега је 461.042 мушкараца и 459.508 жена, што га чини трећим најнасељенијим градом на Карнатаки. Урбана алгометрација града је 990.900 људи, мушкараца је 497.132, док је жена 496.762. Према попису становништва из 2011. године, Мајсор је био највећи нементропла град у Индији и имао је највиши основни индекс инфраструктуре од 2.846. Процењује се да је Мајсур премашио милион становника током 2017. године, што га чини метрополом. Мушкараца и жена у граду је готово подједнако, а насељености је 6.910,5 по квадратном километру.
Према попису становништва из 2001. године, 73,65% градског становништва су хиндуси, 21,92% су муслимани, 2,71% су хришћани, 1,13% су ђаинизми, а остатак припадају другим религијама. Број становника премашио је 100.000 по попису становништва из 1931. године и порастао за 20,5 процената у деценији 1991–2001. Стопа писмености града износи 86,84 процената, што је више од просека државе од 75,6 процената. У граду се најчешће говори канада језиком. Отприлике 19% становништва живи испод границе сиромаштва, а 9% живи у сламовима. Према попису становништва из 2001. године, 35,75% становништва у урбаним срединама Карнатаке су радници, а само 33,3% становништва Мајсора су радници. Припадници племена чине 15,1% становника.
Према индијском Националном бироу за евиденцију криминала, број злочина пријављених у Мајсору током 2010. године био је 3.407 (други у држави, после 32.188 места у Бангалору), што је пораст од 3.183 инцидента пријављених 2009. године. Спор између Карнатаке и Тамил Надуа око дељења воде реке Кавери често доводи до мањих препирки и демонстрација у граду.
Раст индустрије информационих технологија у Мајсору довео је до промене у демографском профилу града. Напредовање инфраструктуре и раст града је последица демографских промена, што је изазвало забринутост међу грађанима.
Туризам је главна индустрија у Мајсору. Град је 2010. привукао око 3,15 милиона туриста. Мајсор је традиционално био дом индустријама као што су ткање, резбарење, бронзани рад и производња креча и соли. Планирани индустријски раст града и државе први је пут предвиђен на економској конференцији 1911. године. То је довело до успоставе индустрије попут фабрике уља. За индустријски развој града, Одбор за развој индустријских подручја Карнатаке успоставио је четири индустријска подручја у и око Мајсора, у областима Белагола, Белавади, Хебал и Хотагали.
Раст индустрије информационих технологија у првој деценији 21. века резултирао је тиме да се град буде други највећи извозник софтвера у Карнатаки, поред Бангалоре.
Образовање и култура thumb|right|300px|upright|Каламандира Пре појаве европског система образовања у Мајсору, аграхарас (брахманска четврт) Хиндусима је пружао верско образовање, а мердесе су муслиманима пружале школовање.
Модерно образовање почело је у Мајсору када је 1833. основана бесплатна енглеска школа. Махараџин факултет основан је 1864. године. Средња школа за девојчице основана је 1881. године, а касније је преименована у Махарански женски факултет. Индустријска школа, први завод за техничко образовање у граду, основана је 1892; након тога је 1913. уследило оснивање Техничког института. Модерни систем образовања се усталио у граду, а основано је још неколико факултета, укључујући Мединциски (1924), Факултет за инжењерсрво који је најстарији у држави и Свеучилиште.