Дуги марш је назив за стратешко повлачење које је извршила кинеска Црвена армија, како би избегла офанзиву надирућих војних снага Куоминтанга. Ово је заправо уопштени назив за више маршева које је извршило неколико комунистичких герилских армија на југу током повлачења на север и запад Кине. Најпознатији од тих маршева био је онај из провинције Ђангси, започет у октобру 1934. године. Тамо је Прва фронтална армија Кинеске Совјетске Републике била под тешким ударом снажније војске Чанг Кај Шека. Како би избегла потпуно уништење, армија је под командом Мао Цедунга и Џоу Енлај извршила велико полукружно повлачење према северу Кине у укупној дужини од 12.500 km и у трајању преко 370 дана. Маршрута је ишла преко неких од најнепроходнијих региона западне Кине, да би после тога ишла северно све до провинције Шанси, а дуж њега су пробијене четвороструке блокаде Чанг Кај Шековог Куоминтанга.
Дуги марш је у кинеској историји остао упамћен као један легендарних подвига кинеских комунистичких герилаца. У маршу је учествовало 130.000 бораца, од којих је преживело само 10% њих. Преживели су сматрани херојима, те је велик део њих чинио владајућу гарнитуру након 1949. године. Остатак је страдао од исцрпљености, болести, те сталних сукоба с локалним војсковођама. Маово вођење армије током Дугог марша осигурало му је велику популарност унутар Комунистичке партије Кине.
Временска линија 1920-1934 23. јул 1921: основана Комунистичка партија Кине. 1928: Основана је Црвена армија КПК, концентрисана у Ђијансију и Фуђијану. 7. новембар 1931: Совјет Ђангси су основали Мао Цедунг и Џу Де у главном граду Чуићину, као први члан Кинеске Совјетске Републике. Децембар 1931: Џоу Енлај стиже у Чуићин, замењујући Маоа на месту политичког комесара Црвене армије. Октобар 1932: На Нингду конференцији, већина вођа Црвене армије критикује Маову тактику. Мао је деградиран на статус фигуре. 1933: Бо Гу и Ото Браун долазе из СССР-а, реорганизују Црвену армију и преузимају контролу над партијским пословима. Четири узастопне кампање окруживања од стране националиста су поражене. 25. септембар 1933: Пета кампања окруживања почиње, Бо и Браун су на крају поражени у октобру 1934. 10. октобар 1934: Прва Црвена армија, која се састоји од 130.000 војника и цивила предвођених Боом и Брауном, почиње Дуги марш, полазећи из Јудуа у Ђангсију. 25. децембар–3. новембар 1934: Прва армија се бори против националиста у бици код реке Сјанг.
1935. 15–17. јануар: руководство Боа и Брауна је осуђено на Цуенји конференцији. Џоу постаје најмоћнија личност у Партији, а Мао постаје Џоуов помоћник. Март: Четврта Црвена армија под Џанг Гуотаоа полази из своје базе на граници Сечуан–Шанси. 29. април–8. мај: Прва армија прелази реку Ђинша, горњи део Јангцеа. 22. мај: Црвена армија формира савез с народом Ји. 29. мај: Прва армија заузима мост Лудинг. Јун–јул: Прва и Четврта армија се састају код Маогонга. Мао и Џанг се не слажу око стратегије и снаге се на крају раздвајају. Јул: Прва армија прелази планину Јулунсјуешан. Август: Прва армија прелази мочвару Цојге. 16. септембар: Прва армија прелази превој Лацикоу. 19. октобар: Прва армија стиже у Јанан, завршавајући њихов Дуги марш. Новембар: Мао је именован за председника Војне комисије. 19. новембар: Друга Црвена армија под командом Хе Лонга почиње своје повлачење у Јанан, марширајући западно од Хубеја. Истог дана, Четврта Црвена армија је поражена од националистичких снага на пролазу Баиџанг у Сечуану.
1936. 9. октобар: Четврта Црвена армија се састаје са Првом у Хуинингу, Гансу. 22. октобар: Друга Црвена армија се сусреће са елементима Прве у Ђангтајбаоу, Гансу. Овим се завршава Дуги марш за све снаге.
Позадина Црвена армија 1934. Прва Црвена армија под командом Бо Гуа и Ота Брауна формирана је из 1., 3. и 5. армијског корпуса у јужном Ђангсију. Када је неколико јединица формирало Четврту Црвену армију под Џанг Гуотаом у граничном подручју Сечуан-Шанси, још није постојао стандардни систем именовања, што је делимично допринело ограниченој централној контроли КПК над одвојеним енклавама под контролом комуниста. Након што су ове прве две снаге организоване, Друга Црвена армија је формирана у источном Гуиџоуу уједињењем 2. армијског корпуса под Сјао Кеом са 6. армијским корпусом под Хе Лонгом. Трећу Црвену армију је накратко водио Хе у области која се простире на граници Хунан-Хубеј, али њен пораз 1932. довео је до њеног спајања са 6. армијским корпусом у октобру 1934. године. Ове три армије ће задржати своје историјске ознаке до формирања Другог уједињеног фронта са националном револуционарном армијом током Другог кинеско-јапанског рата, који је номинално интегрисао комунистичке снаге у НРА, формирајући Армију Осме руте и Нову Четврту армију.
Грађански рат
Комунистичку партију Кине је 1921. основао Чен Дусју уз совјетску подршку. КПК је у почетку сарађивала са националистичким Куоминтангом, који је основао револуционарни републиканац Сун Јат Сен. Међутим, након неочекиване Сунове смрти у марту 1925. године, борба за моћ унутар КМТ-а довела је до промене ауторитета партије на Чанг Кај Шека, чије су снаге Северне експедиције успеле да преузму контролу над великим деловима Кине од локалних господара рата и успоставе уједињене владе у Нанкингу у априлу 1927. године. За разлику од других националистичких вођа, попут Ванг Ђингвеја, Чанг се противио идеји о наставку сарадње са КПК. Почетни период сарадње на уједињењу Кине и окончању неравноправних уговора распао се у априлу 1927. када је Чанг Кај Шек кренуо против комуниста. Неуспешне урбане побуне (у Нанчангу, Вухану и Гуангџоуу) и потискивање КПК у Шангају и другим градовима одвеле су многе присталице странке у рурална упоришта као што је Совјет Ђангси, који је организовао Мао Цедунг. До 1928. године, дезертери и дезертерске јединице Куоминтанга, допуњене сељацима из комунистичких сеоских совјета, формирале су Кинеску радничко-сељачку Црвену армију. Идеолошка конфронтација између КПК и КМТ убрзо је еволуирала у прву фазу кинеског грађанског рата.
Совјет Ђангси
Након успостављања Совјета Ђангси, Маов статус унутар Партије је опао. Године 1930, Мао је тврдио да је потребно елиминисати наводне КМТ шпијуне и антибољшевике који су деловали унутар Совјета и започео идеолошку кампању која је укључивала мучења, како би елиминисао своје непријатеље. Кампања се наставила до краја 1931. године, током које је убијено око 70.000 људи чиме се бројност Црвене армије смаљила са 40.000 на мање од 10.000 бораца. Де факто вођа партије у то време, Џоу Енлај, првобитно је подржавао Маове чистке као неопходне за елиминисање КМТ шпијуна. Након што је Џоу стигао у Ђангси у децембру 1931, критиковао је Маове кампање због тога што су биле усмерене више против антимаоиста него легитимних претњи Партији, за општу бесмисленост кампање и за широко распрострањену употребу тортуре за извлачење признања. Током 1932. године, након Џоуових напора да оконча Маове идеолошке прогоне, кампање су се постепено стишале.
У децембру 1931. Џоу је заменио Мао Цедунга на месту секретара Армије Првог фронта и политичког комесара Црвене армије. Љу Боченг, Лин Бјао и Пенг Дехуај критиковали су Маову тактику на Нингду конференцији у августу 1932. године.Whitson, William W. and Huang, Chen-hsia. The Chinese High Command: A History of Communist Military Politics, 1927–71. New York: Praeger, 1973. pp. 57–58 Највиши лидери који су подржавали Маоа 1932. били су Џоу Енлај, који је постао разочаран стратешким вођством других виших лидера у Партији, и Маов стари друг, Џу Де. Џоуова подршка није била довољна, и Мао је деградиран у фигуру у совјетској влади, све док касније, током Дугог марша, није повратио своју позицију.
Чангове кампање окруживања Почетком 1933. Бо Гу је стигао у Ђианси са Коминтерниним саветником Отом Брауном и преузео контролу над партијским пословима. Џоу је у то време, очигледно уз снажну подршку партијских и војних колега, реорганизовао и стандардизовао Црвену армију. Под Џоуом, Боом и Брауном, Црвена армија је победила четири напада националистичких трупа Чанг Кај Шека.Wilson, 51.
Чангову пету кампању било је много теже обуздати. Септембра 1933. Национална револуционарна армија под вођством Чанг Кај Шека је на крају потпуно опколила Ђангси, уз савете и тактичку помоћ његовог немачког саветника Ханса фон Секта.Vercamer, Arvo. The German Military Mission to China: 1927–1938 . (Retrieved November 23, 2006) Чангове снаге су успоставиле утврђени периметар, а Ђангси је био опкољен у покушају да Чанг уништи комунистичке снаге заробљене унутра. У јулу 1934, вође Партије, којом је доминирало „Двадесет осам бољшевика“, милитантне групе коју су у Москви формирали Ванг Минг и Бо Гу, истерали су Маоа из Политбироа КПК у Чуићинуи накратко га ставили у кућни притвор. Маоа је заменио Џоу Енлај као вођа војне комисије.
У августу 1934. године, када је Црвена армија исцрпљена због дуготрајног сукоба, шпијун Мо Сјонг, кога је Џоу Енлај поставио у штаб КМТ војске у Нанчангу, донео је вести да Чанг Кај Шек припрема велику офанзиву против комуниста. Комунистичко руководство одлучило је на стратешко повлачење како би се прегруписало са другим комунистичким јединицама и избегло уништење. Првобитни план је био да се повеже са Другом Црвеном армијом којом је командовао Хе Лонг, за коју се сматрало да се налази у Хубеју на западу и северу. Комуникација између подељених група Црвене армије била је поремећена походом Куоминтанга. Током планирања евакуације Ђангсија, Прва Црвена армија није била свесна да се ове друге комунистичке снаге такође повлаче на запад.
Дуги марш Пробој из Ђангсија Пошто подручје централне базе није могло бити одржано, Стални комитет је именовао Боа (одговорног за политику), Брауна (одговорног за војну стратегију) и Џоуа (одговорног за спровођење војног планирања) да организују евакуацију. Пошто је непријатељ био близу, Џоу, задужен за логистику, своје планове је правио у потпуној тајности. Није обелодањено ко и када треба да оде: чак су и виши лидери тек у последњим тренуцима били обавештени о кретању војске. Није познато који су критеријуми коришћени да би се одредило ко ће остати, а ко отићи, али је остављено 16.000 војника и неки од најистакнутијих команданата комуниста у то време (укључујући Сјанг Јинг, Чен Ји, Тан Џенлина и Ћу Ћубаја). да формирају позадину, да одврате главне снаге националистичких трупа од уочавања и спречавања општег повлачења.
Прве покрете за заштиту од повлачења предузеле су снаге које је предводио Фанг Џимин, пробијајући КМТ линије у јуну 1934. Иако су Фанг Џиминове трупе убрзо уништене, ови покрети су изненадили Куоминтанг, који је у то време био бројчано надмоћнији од комуниста. не очекујући напад на њихов утврђени периметар.
Рани покрети трупа су заправо били диверзија да би се омогућило повлачење важнијих вођа из Ђангсија. Дана 16. октобра 1934. године, снаге од око 130.000 војника и цивила под Бо Гуом и Отом Брауном напале су линију положаја Куоминтанга код Јудуа. Више од 86.000 војника, 11.000 административног особља и хиљаде цивилних носача је заправо завршило пробој; преостали, углавном рањени или болесни војници, наставили су да се боре у одлагању акције након што су главне снаге отишле, а затим су се разишли по селима.Mao Zedong, On Tactics...: Note 26 retrieved 2007-02-17 Неколико истакнутих чланова кинеског Совјета који су остали заробљени су и погубљени од стране Куоминтанга након пада Руиђина у новембру 1934, укључујући Ку Киубаја и најмлађег брата Мао Цедунга, Мао Цетана.