Балдуин I Фландријски (јул 1172 — 1205) био је латински цар (1204—1205). Био је син Балдуина V Белгијског и Маргарите Фландријске.
Четврти крсташки рат
Почетак рата Гроф Балдуин IX Фландријски био је веома јака личност у своје време, па је са одушевљењем отишао 1198. године у IV крсташки рат против Египта, али рат је тек почео 1202. године. Укупно се скупило 30.000 крсташа од којих су 4.500 били коњаници. Крсташи нису имали 85.000 сребрних марака, колико им је требало да плате превоз, па им је деведесетогодишњи слепи млетачки дужд Енрико Дандоло због мржње према Византији понудио превоз од 35.000 марака ако нападну Византију. После дугих преговора један део крсташа је пристао, док је други део тражио да се крене према Сирији. Чак и онај мали број Крсташа који су кренули из Француске за Египат окренули су се против Византије. Млетачка флота је кренула 8. октобра 1202. године на исток са крсташима.
Пад Задра и осталих градова
Иако се папа противио, крсташи су кренули ка Цариграду. Кад су стигли под Задар, становништво се уплашило и истакло барјак да би изгледало да подржавају поход, али немилосрдни Енрико Дандоло је 23. новембра опљачкао град. Почетком децембра у Задар је из средње Европе стигао византијски принц Алексије IV Анђео највећи крсташки савезник на Балканском полуострву. Уз његову помоћ крсташи су око 7. априла 1203. године освојили Дубровник и Драч са Отрантским вратима. Флота је наставила и искрцала се на острву Крф где је, љута што град Крф није хтео да се преда, пљачкала и палила док није наставила 24. маја ка острву Андрос, које су крсташи такође опљачкали и попалили. Прошавши кроз Хелеспонт искрцали су се у Абидосу.
мини|десно|Улазак крсташа у Цариград
Пад Цариграда Дана 23. јуна млетачка флота је стигла у Сан Стефано и почела да опседа Цариград. Сам византијски цар Алексије III Анђео, кад је видео да његов зет Теодор I Ласкарис безуспешно покушава да одбрани град, 17. јула је побегао у Бугарску. Ослепњени Исак II Анђео који је владао Византијом од 1185. до 1195. враћен је на престо, а 1. августа Алексије IV Анђео његов син крунисан је за његовог сувладара. Млечани којима се није напуштао Цариград, тражили су исплату од 100.000 сребрних марака за помоћ, а кад то од Алексија нису добили, наставили су опсаду. Почетком јануара 1204. године народ незадовољан Алексијем га ја задавио, а Исак је умро од страха. За цара је доведен војвода Алексије V Дука Мурзуфл. Крсташи су 13. априла освојили град, неколико дана пре тог догађаја Алексије V је побегао, а за цара је изабран Теодор, који је побегао у Никеју и ту основао државу. Уследиле су пљачке града. Балдуин је чак и подметнуо пожар који је уништио део града. Пад Цариграда донео је велике промене на Балкану.
Крунисање за цара Енрико је Балдуина као оданог вођу похода, због тога што је био јака личност, довео до титуле латинског цара, а овај је за константинопољског императора крунисан 16. маја у опљачканој Аја Софији. Балдуин се показао као веома моћан император.
мини|десно|Латинско царство и остале државе настале на рушевинама Византије после Четвртог крсташког похода, око 1204. Оснивање нових крсташких држава Крсташи су основали још неколико крсташких држава: Солунска краљевина (данашња Македонија са Солуном) Ахајску кнежевину (део Мореје) Атинско-тебанско војводство У тим државама владали су ситни француски племићи, и све те државе биле су латински вазали. Најмоћнија од њих била је Солунска краљевина, којом је владао маркгроф Бонифације Монфератски, којег је поставио Енрико јер се плашио да би могао да уништи Латинско царство, пошто се Бонифације највише надао тој титули.
Подела територија После освајања Цариграда Млечани су уграбили: Мореју, Епир, Илирик, Крит, Јонска острва, Галипоље, један део Киклада, један део Спорада, део Албаније, један део Тракије и један део Цариграда, у коме су поставили за надбискупа Тому Морозинија.
Борбе са Никејцима и Бугарима и убиство Балдуин је са крсташима напао Никејце и после победе код Појманенона, на малоазијској страни Хелеспонта у децембру 1204. године и освојио је већи део Битаније. Бугарски краљ Калојан му је у то време објавио рат. Балдуин му се супротставио и код Андријанопоља 15. априла 1205. године, и био заробљен заједно са латинским, антицарем Никеје, Лујем од Блоа. Балдуин је у Великом Трнову убијен на грозан начин.
Породично стабло
Литература
. .
Harris, Jonathan, 'Collusion with the infidel as a pretext for military action against Byzantium', in , ed. S. Lambert and H. Nicholson.
Чланци
Категорија:Рођени 1172. Категорија:Умрли 1205. Категорија:Латински цареви Категорија:Крсташи Категорија:Личности Четвртог крсташког рата