Водопади Игвасу

Водопади Игвасу (; ) су водопади који се налазе на ријеци Игвасу на граници између Бразила и Аргентине, која највећим дијелом протиче кроз Бразил. Водопади деле реку на горњи и доњи Игвасу. Река Игвасу извире близу срца града Куритибе. Већим делом свог тока река протиче кроз Бразил; међутим, већина водопада је на аргентинској страни. Испод њеног ушћа у реку Сан Антонио, река Игвасу чини границу између Аргентине и Бразила.

Легенда о водопаду Ријеч „игвасу“ (-{iguasu}-) потиче из језика Гварани. На том језику иг значи вода, а васу — велика. Један од митова народа Гварани говори о томе да је њихов бог хтио да се ожени прелијепом дјевојком Наипи, али је дјевојка побјегла са својим љубавником у кануу. Због тога је бог расцијепио ријеку створивши водопад. Тако су љубавници осуђени на вјечни пад.

Историја

Водопаде је 1541. открио шпански конкистадор Алвар Нуњез. Дана 11. новембра 2011, водопади Игвасу су изабрани за једно од Седам светских чуда природе.

Географија

Водопади се налазе на граници Бразила и Аргентине, у близини границе са Парагвајом. Састоје се од 275 слапова, високи су од 60 до 82 метара, а дугачки 2,7 километара (2700 метара). До водопада се може доћи из два главна града, од којих је један са обе стране водопада: Фоз до Игуаку у Бразилу и Пуерто Игвасу у Аргентини, као и из Сиудад дел Есте, Парагвај, на другој страни реке Парана од Фоза до Игуасу, сваки од та три града има комерцијалне аеродроме. Водопаде деле Национални парк Игуасу (Аргентина) и Национални парк Игуасу (Бразил). Два парка су 1984. и 1986. године проглашена Унесковом светском баштином.

Степенишни карактер водопада састоји се од двостепених водопада формираних од три слоја базалта. Степенице су висине 35 и 40 m (115 и 131 стопа). Стубчасте базалтне стене су део формације Сера Герал дебљине 1.000 m (3.300 стопа) унутар палеозојско-мезозојског басена Парана. Врхове ових секвенци карактерише 8–10 m (26–33 ft) веома отпорног везикуларног базалта и контакт између ових слојева контролише облик водопада. Стопе водене ерозије се процењују на 1,4—2,1 cm/годишње (0,55–0,83 in/годишње). Бројна острва дуж ивице дуге деле водопаде на многе одвојене водопаде и катаракте, висине између 60 и 82 m (197 и 269 стопа). Број ових мањих водопада варира од 150 до 300, у зависности од водостаја. Отприлике половина тока реке пада у дугачку и уску провалију звану Ђавоље грло ( на шпанском или на португалском).

Кањон Ђавољег грла је широк 80–90 m и дубок 70–80 m (230-260 стопа). Лево од овог кањона, други део реке формира 160–200 појединачних водопада, који се спајају у један фронт током фазе поплава. Највећи водопади се зову Сан Мартин, Адам и Ева, Пенони и Бергано.

Када је видела Игвасу, прва дама Сједињених Држава Еленор Рузвелт је наводно узвикнула: "Јадна Нијагара!" (водопади који су са 50 m или 165 стопа, краћи за трећину). Игвасу се често пореди са Викторијиним водопадима у јужној Африци, који раздвајају Замбију и Зимбабве. Игвасу водопади су шири, али си подељени на отприлике 275 различитих водопада и великих острва, док Викторија има највећу водену завесу на свету, широку више од и са преко у висину (у ниском току, Викторијини водопади су подељени на пет острва, али при великом протоку могу бити непрекидни). Једини шири водопади су изузетно велики брзи водопади, као што је водопад Бојома (Стенли водопад).

Са поплавом водопада Гвајра 1982. године, Игвасу тренутно има шести највећи просечни годишњи проток од било ког водопада на свету, после Нијагаре број пет, са просечном брзином од . Његов максимални забележени проток био је 9. јуна 2014. године. Поређења ради, просечан проток Нијагариних водопада је , са максималним забележеним протоком од . Просечан проток на Викторијиним водопадима је , са максималним забележеним протоком од .

Поређење величине и протока Викторијиних водопада са Нијагаром и Игвазом за поређење ПараметриВикторијини водопадиНијагарини водопадиИгвасу водопадиВисина у метрима и стопама:108 m360 ft51 m167 ft64–82 m210–269 ftШирина у метрима и стопама: 1.708 m 5.604 ft1.203 m3.947 ft2.700 m8.858 ftЈединице протока (зап/s): m3/s cu ft/s m3/s cu ft/s m3/s cu ft/sСредњи годишњи проток: 1.088 38.4302.40785.0001.74661.600Највећи забележени проток: 12.800 452.0006.800 240.000 45.700 1.614.000Напомене: Погледајте референце за објашњење мерења.За воду, кубни метри у секунди = тоне у секунди.Половина воде која се приближава Нијагари преусмерава се на хидроелектрану.Игвасу има два пада; висина је дата за највећи пад и укупну висину.10 водопада има већи или једнак проток, али нису тако високи као водопади Игвасу и Викторија.World Commission on Dams website: "Case Study – Kariba Dam-Zambezi River Basin" Annex 13 & 14 Victoria Falls Mean Monthly Flows. Website accessed 1 March 2007. This website gives mean monthly flow rates in cubic metres per second (i.e, the total volume of water passing in each calendar month divided by the number of seconds in the month), the standard measure used in hydrology to indicate seasonal variation in flow.

Клима

Водопади Игвасу доживљавају влажну суптропску климу (Cfa, према Кепеновој класификацији климе) са обилним падавинама и високим температурама током целе године. Током лета 2006. године, јака суша је довела до смањења реке Игвасу, смањујући количину воде која тече преко водопада на до почетка децембра. Ово је било необично, пошто сушни периоди обично трају само неколико недеља. Период са највећом количином воде која тече преко водопада обично је од децембра до фебруара, што се поклапа са једним од периода највеће количине падавина.

Види још Списак водопада Викторијини водопади Нијагарини водопади

Референце

Спољашње везе Foz do Iguaçu; Brazilian government site (archived; in Portuguese) Copel Monitoramento Hydrológico (Iguazu River flow rate measurements; leftmost green dot gives flow rate at Hotel Cataratas) Iguazu Falls at UNESCO World Heritage Centre Iguazu Falls facts at BeautifulWorld.com Aerial video at vimeo.com

Категорија:Водопади у Бразилу Категорија:Водопади у Аргентини Категорија:Седам светских чуда

Водопади Игвасу

Źródło i licencja