Кијев () је главни и највећи град Украјине. Налази се на северу државе, на обали реке Дњепар. Смештен у северно-централном делу земље и простире се на обе стране реке Дњепар. Од 1. јануара 2022. године, његово становништво је било 2.952.301, што Кијев чини седмим најнасељенијим градом у Европи. Кијев је важан индустријски, научни, образовни и културни центар. Дом је многих високотехнолошких индустрија, високошколских установа и историјских знаменитости. Град има опсежан систем јавног превоза и инфраструктуре, укључујући и кијевски метро.
Сматра се да име града потиче од Кија, једног од његова четири легендарна оснивача. Током своје историје, Кијев, један од најстаријих градова у Источној Европи, прошао је кроз неколико фаза значаја и заборава. Град је вероватно постојао као трговачки центар већ у 5. веку. Као словенско насеље на великом трговачком путу између Скандинавије и Цариграда, Кијев је био притока Хазара, све док га нису освојили Варјази (Викинзи) средином 9. века. Под варјашком влашћу, град је постао престоница Кијевске Русије, прве источнословенске државе. Потпуно је био уништен током монголских инвазија 1240. године, након чега је изгубио већи део свог утицаја током векова који су уследили. Био је под литванијском, пољском и затим руском влашћу. Током шеснаестог века, град ће из пограничног тржишта израсти у важан центар православног учења, а касније и у центар индустрије, трговине и администрације до деветнаестог века.
Град је поново процветао током Индустријске револуције Руског царства крајем 19. века. Године 1918, када је Украјинска Народна Република прогласила независност од Руске Републике након Октобарске револуције, Кијев је постао главни град републике. Од краја украјинско-совјетског и пољско-совјетског рата 1921. године, Кијев је био део Украјинске ССР, чија је престоница постала 1934. године. Град је претрпео значајна разарања током Другог светског рата, али се брзо опоравио у послератним годинама, остајући трећи по величини град у Совјетском Савезу.
Након распада Совјетског Савеза и стицања независности Украјине 1991. године, Кијев је остао главни град Украјине и доживљавао је стални прилив етничких украјинских миграната из других региона земље. Током трансформације земље ка тржишној економији и изборној демократији, Кијев је наставио да буде највећи и најбогатији град у Украјини. Његова индустријска производња, зависна од наоружања, опала је након распада Совјетског Савеза, што је негативно утицало на науку и технологију, али су нови сектори економије, попут услуга и финансија, олакшали раст плата и инвестиција у Кијеву, као и обезбеђивали континуирано финансирање за развој становања и урбане инфраструктуре. Кијев се појавио као најпрозападнији регион Украјине; странке које се залажу за чвршћу интеграцију са Европском унијом доминирају током избора у Украјини.
Географија Географски, Кијев се налази на граници еколошке зоне Полеске шумске, дела европског подручја мешовитих шума и источноевропског шумско-степског биома. Међутим, јединствени пејзаж града разликује га од околног региона. Кијев је потпуно окружен Кијевском облашћу.
Првобитно на западној обали, данас се Кијев налази са обе стране Дњепра, који тече јужно кроз град према Црном мору. Старији и виши западни део града налази се на бројним шумовитим брдима (Кијевска брда), са јаругама и малим рекама. Географски рељеф Кијева допринео је његовим топонимима, као што су Подол („доњи“), Печерск („пећине“) и узвиз (стрма улица, „спуст“). Кијев је део веће Дњепарске висоравни која се граничи са западном обалом Дњепра у његовом средњем току, и која доприноси промени надморске висине града.
Северна периферија града граничи се са Полеском низијом. Кијев се проширио у Дњепарску низију на левој обали (на истоку) све до 20. века. Читав део Кијева на левој обали Дњепра се генерално назива Лева обала (Ливий берег). Значајна подручја левообалне долине Дњепра су вештачки нанесени песком и заштићени су бранама.
Унутар града, река Дњепар формира разгранати систем притока, острва и лука унутар градских граница. Град је близу ушћа реке Десне и Кијевског акумулационог језера на северу, и Канивског акумулационог језера на југу. И Дњепар и Десна су пловне код Кијева, иако су регулисане бродским бранама акумулационог језера и ограничене зимским смрзавањем.
Укупно, унутар граница Кијева постоји 448 отворених водених површина, које укључују сам Дњепар, његове акумулације и неколико малих река, десетине језера и вештачки створених баре. Оне заузимају 7949 хектара. Поред тога, град има 16 уређених плажа (укупно 140 хектара) и 35 рекреативних подручја поред воде (која покривају више од 1.000 хектара). Многа се користе за задовољство и рекреацију, иако нека од водених површина нису погодна за купање.
Према процени УН из 2011. године, није било ризика од природних катастрофа у Кијеву и његовом метрополитанском подручју.
Клима Кијев има топлу летњу влажну континенталну климу (Köppen Dfb).. Archived (PDF) from the original on 5 March 2012. Најтоплији месеци су јун, јул и август, са просечним температурама од 13,8 до 24,8 °C (56,8 до 76,6 °F). Најхладнији су децембар, јануар и фебруар, са просечним температурама од -4,6 до -1,1 °C (23,7 до 30,0 °F). Највиша икада забележена температура у граду била је 39,4 °C (102,9 °F) 30. јула 1936. године.
Најхладнија температура икада забележена у граду била је -32,9 °C (-27,2 °F) 11. јануара 1951. године. Снежни покривач обично се јавља од средине новембра до краја марта, са периодом без мраза који траје у просеку 180 дана, али у неким годинама прелази 200 дана.
Историја Први познати људи у региону Кијева живели су тамо у касном палеолиту (камено доба). Становништво око Кијева током бронзаног доба чинило је део такозване Трипиљске културе, о чему сведоче артефакти из те културе пронађени у том подручју. Током раног гвозденог доба, одређена племена су се населила око Кијева која су се бавила обрадом земље, пољопривредом и трговином са Скитима и древним државама северне обале Црног мора. Налази римског новца од 2. до 4. века указују на трговинске односе са источним провинцијама Римског царства.
Порекло мини|Легендарни Киј, Шчек, Хорив и Либида у Радзивилској хроници. Научници и даље расправљају о томе када је град основан: традиционални датум оснивања је 482. година нове ере, тако да је град прославио своју 1500. годишњицу 1982. године. Археолошки подаци указују на оснивање у шестом или седмом веку,, Encyclopædia Britannica. Retrieved 9 March 2020.Petro Tolochko, Glib Ivakin, Yaroslava Vermenych. . Encyclopedia of History of Ukraine. при чему неки истраживачи датирају оснивање чак у крај 9. века.Rabinovich GA From the history of urban settlements in the eastern Slavs. In the book.: History, culture, folklore and ethnography of the Slavic peoples. M. 1968. 134.
Постоји неколико легендарних прича о пореклу града. Једна говори о члановима словенског племена (источни Пољани), браћи Кију (најстаријем, по коме је град добио име), Шчеку, Хориву и њиховој сестри Либиди, који су основали град (Повест минулих лета). Друга легенда каже да је Свети Андреј прошао кроз ово подручје у 1. веку. Тамо где се сада налази град, подигао је крст, а касније је изграђена црква. Од средњег века, слика Светог Михаила представља град, као и војводство. мини|Мађари у Кијеву 830. године за време Руског каганата; слика Пала Вага (1853–1928). Мало је историјских доказа који се односе на период када је град основан. Раштркана словенска насеља постојала су у том подручју од 6. века, али није јасно да ли се неко од њих касније развило у град. На Птоломејевој мапи света назначено је неколико насеља дуж средњег тока Бористена, међу којима је и Азагаријум, за који неки историчари верују да је претходник Кијева.
Међутим, према Речнику античке географије Александра Макбина из 1773. године, то насеље одговара модерном граду Чернобиљу. Јужно од Азагариума налази се још једно насеље, Амадока, за које се верује да је престоница народа Амадоки који живи у подручју између мочвара Амадоке на западу и планина Амадока на истоку.
Још једно име за Кијев које се помиње у историји, чије порекло није потпуно јасно, јесте Самбат, које очигледно има везе са Хазарским царством. У Првој хроници се каже да су становници Кијева рекли Асколду: „Била су три брата Киј, Шчек и Хорив. Они су основали овај град и умрли, а сада ми остајемо и плаћамо порез њиховим рођацима Хазарима“. У делу „De Administrando Imperio“, Константин Порфирогенит помиње караван малих теретних бродова који се окупљао сваке године и пише: „Они силазе низ реку Дњепар и окупљају се на утврђеном месту Кијев (Кјоaва), које се такође назива Самбатас“.
Најмање три географа из 10. века који су говорили арапски и путовали тим подручјем помињу град Занбат као главни град Руса. Међу њима су Ибн Рустах, Абу Саид Гардези и аутор дела Худуд ал-Алам. Текстове тих аутора открио је руски оријенталиста Александар Тумански. Етимологију речи Самбат расправљали су многи историчари, укључујући Григорија Иљинског, Николаја Карамзина, Јана Потоцког, Николаја Ламбина, Јоакима Лелевела и Губрандура Вигфусона.
У Првобитној хроници се наводи да су у неком тренутку крајем 9. или почетком 10. века Асколд и Дир, који су можда били викиншког или варјашког порекла, владали у Кијеву. Убио их је Олег из Новгорода 882. године, али неки историчари, попут Омељана Прицака и Константина Цукермана, то оспоравају, тврдећи да је хазарска владавина трајала све до 920-их, остављајући историјске документе као што су Кијевско писмо и Шехтерово писмо.
Други историчари сугеришу да су мађарска племена владала градом између 840. и 878. године, пре него што су мигрирала са неким хазарским племенима у Карпатски басен. Прва хроника помиње Мађаре који су пролазили близу Кијева. Асколдов гроб је раније био познат као „Ухорске урочиште“ (мађарско место).
Према горе поменутим научницима, изградња Кијевске тврђаве завршена је 840. године под вођством Кеоа (Кевеа), Чака и Гереба, тројице браће, вероватно чланова племена Тарјан. Три имена се појављују у Кијевској хроници као Киј, Шчек и Хорив и можда нису словенског порекла, јер су се руски историчари увек мучили да објасне њихова значења и порекло. Према мађарском историчару Виктору Падањију, њихова имена су уметнута у Кијевску хронику у 12. веку, а идентификовани су као староруски митолошки хероји.dr. Viktor Padányi – Dentu-Magyaria , footnote 15
Кијевска Русија
мини|Крштење Кијевљана, слика Клавдија Лебедева. Град Кијев се налазио на трговачком путу између Варјага и Грка. Године 968, номадски Печенези су напали, а затим и опсели град. До 1000. године нове ере град је имао 45.000 становника.
У марту 1169. године, велики кнез Андреј Богољубски од Владимира-Суздаља опљачкао је Кијев, остављајући стари град и кнежевску дворану у рушевинама. Из Вишгорода је понео многа религиозна уметничка дела – укључујући икону Богородице Владимирске., (Cambridge University Press, 1996), 100. Године 1203, кнез Рјурик Ростиславич и његови савезници Кипчаци освојили су и спалили Кијев. Током 1230-их, град су неколико пута опседали и пустошили различити руски кнежеви. Град се није опоравио од ових напада када је 1240. године монголска инвазија на Рус, предвођена Бату-каном, завршила уништење Кијева.The Destruction of Kiev, University of Toronto Research Repository
Период Златне Орде Ови догађаји су имали дубок утицај на будућност града и на културу Кијевске Русије. Пре пљачке Богољубског, Кијев је имао репутацију једног од највећих градова на свету, са популацијом од око 35.000–40.000 становника „пре монголске инвазије“ (према Оресту Субтельном),. Of the approximately ninety large towns and cities [of Kievan Rus'], Kiev was by far the largest. Before the Mongol invasion, it had a population of approximately 35,000–40,000 (London was only to reach this size a century later). или 36.000–50.000 „крајем дванаестог века“ (према Џенет Л. Б. Мартин).