Историја арапског алфабета показује да се редослед слова у алфабету (ар:أبْجَد, abjad) мењао откако је настао. Сматра се да је арапски алфабет настао из набатејске варијације арамејског алфабета, који је настао из феничанског алфабета, из којег су такође настали и хебрејски и грчки алфабет (а самим тим и ћирилични и латинични алфабети).
Порекло Арапски алфабет је настао или из набатејског, или (што је мање распрострањено мишљење) из сиријачког. Ова табела приказује промене кроз које се испољавају у облицима слова од првобитног арамејског ка набатејским и сиријачким облицима. Арапски је постављен у средину ради јаснијег уочавања разлика, а не ради успостављања редоследа развитка алфабета. Треба напоменути да арапско писмо приказано у табели датира из периода пост-класицизма и модерног арапског језика, те да није арапско писмо из 6. века које има другачији облик.
Датотека:Aram nabat arab syriac.png Напомена: први ред не представља арамејска слова, већ палео-хебрејски алфабет.
Дакле, чини се да набатејски алфабет постао арапски алфабет на следећи начин:
У 6. и 5. веку п. н. е, северна семитска племена су емигрирала и основала краљевство са центром у Петри, у Јордану. Сматра се да је овај народ највероватније говорио неким обликом арапског језика. Најстарији споменици писани набатејским алфабетом су на арамејском језику (који је у то време био језик комуникације и размене), и он је садржао неке одлике арапског језика: набатејци нису писали језиком који су тада говорили. Писали су писмом које је варијанта арамејског писма, које је наставило да се развија; поделило се у два облика: један је коришћен за натписе (познат као „монументални набатејски“) а други, више курзиван и писан на брзину, са спојеним словима за писање на папирусу. Овај курзивни облик је све више утицао на монументални, те је тако постепено настао арапски алфабет.
Преисламски арапски натписи мини|десно|250px|Петроглифи у Долини месеца (Јордан) Први текст написан арапским алфабетом датира из 512. године. То је тројезична посвета писана на грчком, сиријачком и арапском, и нађен је у Забаду у Сирији. Верзија арапског језика која се овде јавља обухвата само 22 слова (приказаних на табели горе), од којих се само 15 разликују од оних који се користе за обележавање 28 фонема.
Око 50.000 арапских натписа из преисламског периода је преживело до данас, а већина њих је написана на древним северноарапским језицима. Међутим, писани су алфабетима позајмљених из епиграфских северноарапских алфабета, као што су: Тамудско, лихјанско, тајманитско, думаитско и сафаитско писмо на северу. Хасаитско у источном делу Арабије. Хисмаитско у северним деловима централне Арабије.
Класични арапски језик и онај који му је претходио се јављају само у малом броју натписа, чак има и мање оних писаних арапским алфабетом. На пример: Предкласични арапски натписи из 1. века п. н. е. из античког града Карјат ал-Фав (ар:قَرْيَةُ الفَو, Qaryat Al-Faw), писани на епиграфским северноарапским алфабетима. Набатејски натписи на арамејском и арапском језику, писани на набатејским алфабетима. Преисламски арапски натписи на арапском алфабету се веома ретко јављају, постоји само 5 за које се зна засигурно. Они у већини случајева не користе тачке, што их често чини тешким за интерпретацију, с обзиром да многа слова имају сличан или исти облик у писању. На пример, писана су само цртежом (ар:رَسْمٌ, rasm). Ово су натписи на арапском алфабету, и натписи на набатејском алфабету који приказују почетак настанка облика који подсећају на арапски. НазивМестоДатумЈезикАлфабетТекст и белешкеКарјат ал-ФавВади ел-Давасир, Наџд 1. век пре нове ере10 редова на арапскомЕпиграфски северноарапски алфабетиПосвета на гробници и молитва предисламским паганским боговима „Лах“, „Кахил“ и „Атар“ да би заштитили гроб: "Игл, син Хафама је саградио гробницу за свог брата Рабибила, сина Хафама: за њега, његову жену и дете, као и за своју децу и децу своје деце, и за жене, слободне чланове народа Галван. И ставио ју је под заштиту (богова) Кахил, Лах и Атар ал-Шарик и од јаких и од слабих, и било кога ко би покушао да је прода или заложи, за сва времена, без икаквог одступања, док год небо ствара кишу и а земља травњаке." (Бистон)Еин АвдатНегев, ИзраелИзмеђу 88. и 150. године нове ере4 реда на арамејском, затим 2 на арапскомНабатејско са мало спојених словаМолитва захвалница богу Ободасу за спашавање нечијег живота: "Јер (Ободас, бог) чини без награде или услуге, и он, када је смрт по нас дошла, није нас дао, јер је рана (нашу) загнојила, није нам дао да скапамо." (Белами)
"فيفعﻞُﻻفِ ًداوﻻاثرافكاﻦ هُنايَبْ ِغنا الموﺖُﻻأبْ ُغاﻪ فكاﻦ هُنا أدادَ ُجرﺢٌﻻيرْ ِد"Ум ел-Џамал североисточно од Јорданаотприлике између краја 3. века и 5. векаАрамејско-набатејски, грчки, латинскиНабатејско, са пуно спајања словаОткривено је више од 50 делова: 1. „Забуд, син Масика“
2. „Ајну, ћерка Мухариба“
3. „Кавзин мир!“
(Саид и ал-Хадад)
"(Ово је гробница коју је „SHYMW“ ... саградио ... (2) ... [за P]N, његовог сина, уз (помоћ) бога њиховог оца ... (3) ... краља Рабела, краља Набатејаца ..." (Батс и Харди)
"Ово је задужбина Јулијаноса, којег је дуги сан покосио, за којег ју је његов отац Агатос саградио плачући на граници гробља заједнице људи Христа, да би бољи људи о љему увек могли слободно певати, јер је био вољени, верни [син?] Агатоса свештеника, и који је имао дванаест година. Године 239. [у ери провинције Арабије = 344. године нове ере]." (Тромбли)
У 5. веку изграђене су касарне. У њиховој североисточној кули, која је имала шест спратова, угравирана су имена арханђела — „Микаел, Уријел, Габријел и Рафаел“. (Мика Кеј)Ракуш (ово није назив места)Мадаин Салих у Саудијској Арабији267Мешавина арапског и арамејског, 1 вертикалан ред на тамудскомНабатејски са неким спајањем слова. Садржи дијакритичке тачке.Последњи натпис на набатејском језику. Епитаф једном Ракушу, и садржи клетву против оних који скрнаве гробове: "Ово је гроб „K b“. Бринуо је о својој мајци, Ракуш бинт ʿA. Умрла је у ал-Хиџру године 162. месеца тамуза. Нека Господар света баци клетву на икога ко оскрнави овај гроб и отвори га, осим његове деце! Нека [такође] прокле онога ко сахрани [некога у гробу] и [затим] уклони [га] из њега! Нека онај ко сахрани.... буде проклет!" (Хили и Смит)Намара100 километара североисточко од Дамаска328-329АрапскоНабатејско, више спојених слова него у претходним.Дугачак епитаф познатом арапском песнику и војсковођи Имру'ул-Кајсу, који описује његове војне подухвате: "Ово је загробни споменик Имру'ул Кајса, сина Амра, краља Арапа, и (?) његова титула је била господар Асада и Мадхија. Потчинио је Асаде и они су заједно савладани са својим краљевима, а онда је Мадхије натерао на бекство, гонио их је до капија Наџрана, града Шамара, а затим је покорио Мааде, а према великанима племена се понашао веома пријатно, те их је именовао поткраљевима, и постали су филарси Римљанима. И ни један краљ му по достигнућима није ни близу. Затим је умро 223. године, седног дана месеца каслула. Ох, благо онима који су му били пријатељи!" (Белами)Џабал (планина) Рам50 километара источно од Акабе, Јордан 3., или пре крај 4. века3 реда на арапском, 1 савијен ред на тамудскомАрапско. Садржи неке дијакритичке тачке.У храму Алат. Хвала или похвала једног енергичног човека који је остварио своју судбину: "Уздигао сам се и зарадио многе новце, које ни један човек није [икада] сакупио. Сакупио сам злато и сребро; то објављујем онима којима је свега оста и више воље немају." (Белами)СакакаСаудијска Арабијанепознат датумАрапскоАрапско, са неким набатејским елементима и дијакритичким тачкамаСадржи дијакритичке тачке које се повезују са арапским словима ب, ت, и ن [Т, Б и Н]. (Винет и Рид)СакакаСаудијска Арабија 3. или 4. векАрапскоАрапско"Хама, син Гарма" СакакаСаудијска Арабија 4. векАрапскоАрапско"„B-`-s-w“ син `Абд-Имру'-ал-Кајса, сина Малика"Ум ал-ЏималСевероисточно од Јордана 4. или 5. векАрапскоСлично арапском."Овај [натпис] су поставиле колеге ʿУлејха, сина ʿУбејде, секретара кохорта Августа Другог Филаделфијана; нека онај који га избрише полуди." (Белами)Забад, СиријаУ Сирији, јужно од Алепа512Арапски, грчки и сиријачкиАрапскиХришћанска посвета. Арапска изрека „Божија помоћ“ и 6 имена. „Бог“ је написан : "Уз Божију помоћ! Сергијус, син Амат Манафа, и Тоби, син Имру ул-Кајса, и Сергијус, син Са‘да, и Ситр, и Шуарих." (Рабин)Џабал (планина) УсајсСирија528АрапскоАрапскоЗабелешка о војној експедицији Ибрахима ибн Мугираха у име краља ал Харита, краља Гасанида, вазала Византијског царства: "Ово је Рукајм, син Мугајра Авсита. Краљ ал-Харит ме је послао ка 'Усајсу, за време његове војне службе 423. године [528. године нове ере]"ХаранЈужно од Дамаска568Арапски, грчкиАрапскиХришћанска посвета на мартириуму. Бележи да га је саградио Шарахил ибн Залим годину дана након рушења Хајбара: "[Ја] Шарахил, син Талима, саградио сам овај маритиум 463. године, годину дана након рушења Хајбара." Курзивно набатејско писмо је постало арапско писмо највероватније у периоду између времена настанка натписа у Намари и онога на планини Рам. Већина је писана на материјалима који нису били трајни, као што је папирус. С обзиром да је било курзивно, било је подложно променама. Епиграфске забелешке су веома ретке, са само пет аутентичних предисламских арапских натписа преживелих до сада, иако и неки други могу потицати из тог периода.
Набатејски алфабет је осмишљен тако да записује 22 фонеме, али, арапски језик има 28 фонема; стога, када је коришћен за писање арапског језика, 6 његових слова је морало да представља по две фонеме: d је представљало и ð, ħ је представљало и kh %, ṭ је представљало и ẓ, ayin је представљало и gh %, ṣ је представљало и ḍ,%, t је представљало и þ. : У случајевима обележеним знаком %, на избор је утицала етимологија, с обзиром да су веома честе семитске фонеме kh и gh постале хебрејске фонеме ħ и ayin.
Како је курзивно набатејско писмо прерасло у арапско писмо, постало је и веома повезано у писању. Нека слова су добила исти облик као нека друга слова, што је створило нове нејасноће, као што је приказано у следећој табели:S
Датотека:Arabe arch.png
Овде су арапска слова поређана традиционалним левантским редоследом, али су написани у својим садашњим облицима, ради лакшег разумевања. Слова чији се облик није мењао имају обојену позадину. Друга вредност слова која представља више од једне фонеме је написана после зареза. У овој табели, ğ се изговара као српско слово Џ (енглеско ј). У арапском језику, звук g је постао j у позном предисламском периоду, и изгледа да се та промена није десила у оним племенима која су се настанила у Египту.
Када се слово налазило на крају речи, често је на крају имало једну омчу, и као резултат тога, сада већина арапских слова има два или више облика. b и n и t су постала иста. y је постало исто као слова b и n и t, осим на крају речи. j и ħ су постала иста. z и r су постала иста. s и sh су постала иста.
Након свега овога, само 17 слова имају другачији одлик. Једно слово - облик је представљало 5 фонема (b t th n а поенкад и y), једно је представљало 3 фонеме (j ħ kh), и 5 је представљало по 2 фонеме.
Ране исламске промене Арапски алфабет је први пут потврђен у својем класичном облику у 7. веку. У 7. веку, вероватно у првим годинама ислама током записивања Курана, књижевници су схватили да је тумачење које је које слово од ових проблематичних која личе једна на друга било веома тежак и не увек могућ посао, те је било потребно решити тај проблем. Записи на набатејском и сиријачком алфабету суу неким случајевима имали тачке коришћене ради распознавања слова која су у писању постала идентична. У исто време, систем тачака је придодат арапском језику ради стварања довољног броја слова за 28 фонема класичног арапског језика. Некада су та нова слова у алфабету ређана након својих првобитних облика без тачака, а некада на крају.