Покрајина Хрватска и Славонија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења крајем 1918. године до почетка 1925. године. Укидање покрајинских управа и увођење области као административних подручја било је предвиђено Видовданским уставом из 1921. године, али та административна реформа је спровођена постепено, тако да је на просторима Хрватске и Славоније уведена у живот тек током наредних година.
Историја мини|десно|265п|Покрајине Краљевине СХС, након утврђивања спољних граница 1920. године
Покрајина је образована након стварања Краљевине СХС (1918), а обухватала је подручје дотадашње Краљевине Хрватске и Славоније, са придодатим Међимурјем, острвом Крком и општином Кастав. Привремено уређење на подручју Хрватске и Славоније трајало је у раздобљу од децембра 1918. до јануара 1925. године. Управа је у прво време имала облик Земаљске владе (1918-1921), а потом је преименована у Покрајинску управу Хрватске и Славоније (1921-1925).ARHINET: Pokrajinska uprava za Hrvatsku i Slavoniju (stvaratelj)ARHINET: Pokrajinska uprava za Hrvatsku i Slavoniju (fond)
Процес њеног укидања инициран је 13. новембра 1924. године, а коначна одлука о престанку рада Покрајинске управе донета је 22. јануара 1925. године.
Поглавари Покрајински поглавари Хрватске и Славоније су као старешине Земаљске владе (1918-1921) носили традиционалну титулу бана, а потом су као старешине Покрајинске управе (1921-1925) носили титулу краљевских намесника.
Банови Хрватске и Славоније (1918—1921) 50п Антун Михаловић (1. децембар 1918. - 20. јануар 1919.) 50п Иван Палечек (20. јануар 1919. – 24. новембар 1919.) 50п Томислав Томљеновић (25. новембар 1919. – 19. фебруар 1920.) и (28. фебруар 1921. – 28. јун 1921.) 50п Матко Лагиња (20. фебруар 1920. – 28. новембар 1920.) 50п Теодор Бошњак (28. новембар 1920. – 28. фебруар 1921. )
Краљевски намесници Хрватске и Славоније (1921—1925) 50п Јурај Деметровић (1921-1923) Ернест Чимић (1923-1924)
Жупаније Жупаније Хрватске и Славоније биле су: Бјеловарско-крижевачка Вараждинска (са Међимурјем) Вировитичка Загребачка Личко-крбавска Модрушко-ријечка (са острвом Крк и општином Кастав) Пожешка Сремска
Жупаније су постојале као административне јединице све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када су ушле у састав новоустановљених области.
Демографија Највећи део становника покрајине чинили су Хрвати и Срби. Према пописним подацима из 1921. године, становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе: римокатолици (1.992.519), православни (658.769), евангелисти (47.990), израелићани (20.562), гркокатолици (16.226), муслимани (2.537), други (1.096), без конфесије и непознато (189).
Види још
Историја Хрватске Историја Славоније Историја Срема Попис становништва 1921. у Краљевини СХС Срби у Хрватској Срби у Славонији
Референце
Литература
Спољашње везе Резултати Пописа становништва Краљевине СХС 1921
Категорија:Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Категорија:Стварање Краљевине СХС Категорија:Историја Хрватске Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Војводине у савременом добу Категорија:Историја Срема Категорија:Историја Славоније Категорија:Настанци 1918.