Инфекција мокраћних путева (ИМП) је једна од најучесталијих инфективних болести, првенствено изазвана бактеријама, која погађа део или целокупни систем мокраћних путева (МП). О њеној учесталости најбоље говори податак да се само у Америци због ИМП лекару јави 7 милиона људи годишње, од тога 2 милиона због инфекције мокраћне бешике. Најчешћи узрочници ИМП су цревне бактерије; међу којима доминира Ешерихија коли, као узрочник и до 90% некомпликованих ИМП.
ИМП могу бити притајене (асимптоматска бактериурија) или се појавити у виду симптома ограничених на доњи део мокраћних путева (најчешће у пределу мокраћне бешике) или као озбиљно обољење са повишеном температуром и болом у слабинском пределу када се претпоставља, али не увек и докаже, акутна инфекција бубрега (акутни пијелонефритис). Ретко се ИМП јавља и као локална септичка реакција или као смртоносни септички шок, због ендотоксемије, које готово увек прате поремећаји у имунском систему или хроничне болести(имуносупресија, шећерна болест...)..
После пијелонефритиса (запаљења бубрежног паренхима), који може бити проузрокован бактериемијом (инфекцијом која се преноси крвљу), са других локација у телу, обично следи даље ширење инфекције мокраћом и на доње мокраћне путеве. Хроничне инфекције мокраћних путева микроорганизмима (Протеус или Псеудомонас), које поседују уреазу (ензим који разлаже уреју), могу да погодују стварању камена у мокраћним путевима (калкулуса), као што су струвит (магнезијум-амонијум фосфат) или карбонат-апатита. Инфекције мокраћних путева након уролошких интервенција или операција, а посебно дуготрајно лечење антибиотицима, такође ствара услове за формирање тзв инфекцијских калкулуса у мокраћним путевима.
Инфекције мокраћних путева чешће се јављају код жена него код мушкараца, при чему половина жена има инфекцију бар једном у животу, са честим рецидивима (понављањем). Код жена, инфекције мокраћних путева су најчешћи облик бактеријске инфекције, са инциденцом од 10% годишње. Већ учесталост ИМП код жена највероватније је узрокована специфичном анатомском грађом женских мокраћних путева, сексуалним односом наследним факторима и старошћу.. Акутне некомпликоване инфекције мокраћних путева углавном се јављају код жена старијих од 18 година са нормалним мокраћним системом и нормалном функцијом бубрега, а ретко код мушкараца млађих од 50 година.
Међутим и микроорганизми попут бактерија, вируси или гљивице могу бити узрочници ИМП. Дијагноза код веома младих жена се може установити само на основу симптома. Код оних са нејасним симптомима, дијагноза може бити тешка јер бактерије могу бити присутне и без знакова инфекције. У компликованим случајевима или када је терапија неуспешна од посебног значаја у дијагностици и лечењу може бити од користи уринокултура. Ако се лекови примењују уз познавање резистенције локалних сојева нпр Ешерихије коли успешност лечења је велика а трошкови лечења мањи.. Код оних са честим инфекцијама, примена ниских доза антибиотика се може узети као превентивна мера.
У некомпликованим случајевима, ИМП се лако могу лечити краћом терапијом антибиотицима према уринокултури и биограму, мада све већа резистентност бактерија на многе антибиотике (као што је то нпр инфекција МРСОМ) значајно отежава лечење ове болести. У компликованијим случајевима, неопходна је дужа терапија или интравенска примена антибиотика..
Историјат Инфекције мокраћних путева описивана је још од древних времена. Први писани документ са описом ИМП срећемо у Еберовом папирусу који потиче приближно из 1550. п. н. е. Египћани су ИМП описивали као „слање ватре из бешике“.
До ефикасног лечења ИМП дошло се тек са развојем и широком применом сулфонамида и антибиотика 1930-их, а до тада се у лечењу користило лековито биље, пуштање крви и хигијенско дијететски начин живота.
Епидемиологија Само у Сједињеним Америчким Државама, због ИМП обави се; седам милиона посета лекару, милион посета одељењима хитне помоћи, и сто хиљада болничких лечења сваке године. Трошкови ове инфекције су значајни како у погледу изгубљеног времена на раду тако и због трошкова медицинске неге. Тако се у Сједињеним Државама директни трошкови лечења ИМП процењују на 1,6 милијарди долара годишње.
ИМП су најчешћи узрок болничких инфекција што објашњава просек од 40%.
Полне разлика
Инфекције мокраћних путева су најчешће бактеријске инфекције код жена. Наајчешће су код жена старости од 16 до 35 година, при чему 10% жена добија инфекцију годишње а 60% имају бар једном инфекцију некада у животу. Инфекција се често враћа, при чему готово половина људи има другу инфекцију у току године. ИМП се јављају четири пута чешће код жена него код мушкараца.
Старост
Стопа асимптоматских бактерија у урину се повећава са узрастом, од два до седам процената код жена у репродуктивном периоду до чак 50% код старијих жена у старачким домовима. Стопа асимптоматских бактерија у урину је међу мушкарцима старијим од 75 година 7-10%. ИМП се могу јавити код 10% деце у раном детињству. Међу децом ИМП су најчешће код необрезаних дечака млађих од три месеца, за којима следе девојчице млађе од годину дана. Међутим, процена учесталости код деце умногоме варира. У групи деце са грозницом, у распону од рођења до две године, 2% до 20% деце је са дијагнозом ИМП.
Етиологија Етиолошки гледано, цревни микроорганизми најчешће изазивају ИМП. Међу њима најбројније су бактерије из групе грам негативних бактерија у које спада и E. коли која је најзначајнија са 80–85% случајева инфекција мокраћних путева. Други, по учесталости је патоген који се може јавити у мокраћним путевима код младих жена је сапрофитни стафилокок (јавља се у 5–10% случајева). Инфекција овим узрочником доминантно настаје у летњим месецима и готово искључиво је повезан са сексуалним активностима..
У друге бактеријске узрочнике ИМП спадају:Клебсијела, Протеус, Псеудомонас, и Ентеробактер. Оне нису честе и обично се доводе у везу са абнормалностима мокраћних путева или применом мокраћних катетера. Инфекције мокраћних путева проузроковане Стафилококус ауреусом обично се јављају као секундарна инфекција код крвно преносивих болести.
Не мање значајна група изазивача ИМП су фестидиозни микроорганизми, чија се колонизација МП карактерише постојањем симптома са стерилном стандардним уринокултурама, што је и даље питање многих контроверзи. Међу овим микроорганизмима најзначајнији су лактобацилус, коринебактеријум, гарданела, хламидија и уреаплазма.
ИМП ретко могу проузроковати вируси или инфекције гљивицама.
Истраживања показују да, постоји разлика између патогена који инфицирају претходно здраву особу у односу на оне са предиспонирајућим стањима (старије особе, особе са супресијом имунског система), као и особе заражене ширим спектром микроорганизама, укључујући ту и болничке инфекције.
Изазивачи ИМТ: учесталост јављања без предиспозиције и са предиспозицијом <center> {| class="wikitable" |- ! Изазивачи ИМП!! Без предиспозиције !! Са предиспозицијом |- | Ешерихија коли ||<center> 75% ||<center> 55% |- | Протеус мирабилис ||<center> 10% ||<center> 13,5% |- | Клебсијела ||<center> 4% ||<center> 17% |- | Ентерокок ||<center> 6% ||<center> 4% |- | Сапрофитни стафилокок ||<center> 5% ||<center> 3% |- | Псеудомонас аеругиноза ||<center> 4% || 5%
Фактори ризика Бактеријска вируленција Само неки сојеви Ешерихије коли су вирулентни за мокраћне путева. У основи инфекције лежи процес адхезије (лепљења) бактерија на ћелије, јер ови сојеви микроорганизама поседују читаву серију специфичних фимбри, које се класификују у зависности од уротелијалног ћелијског рецептора. По структури то су гликосфинголипиди.
Специфични адхезини или протеини врха фимбрије (тип протеин) одређују јачину и место инвазије. Тако напр. од три класе Г-типа протеина, класа 3 је карактеристична за појаву циститиса пре него пијелонефритиса.
Болесници подложни развоју ИМП имају повећано присуство П фимдиабетесбријалне Ешерихије у дебелом цреву, перинеуму или препуцијуму. Адхезија ових бактерија, праћена пролиферацијом, инвазијом и иницијацијом запаљенском реакцијом, започиње продукцијом цитокина, што има за последицу нарушавање протективног слоја гликопротеина, који препокрива уроепител, и доводи до колонизације микроорганизама.
Компликована ИМП, са више сојева микроорганизама, је тежа за лечење и обично захтева агресивнију процену, честу промену терапије и дуготрајно праћење.Infectious Disease, Chapter Seven, Urinary Tract Infections from Infectious Disease Section of Microbiology and Immunology On-line. By Charles Bryan MD. University of South Carolina. This page last changed on Wednesday, April 27, 2011
Полне и сексуалне разлике Жене су подложније ИМП од мушкараца зато што је, код жена, уретра много краћа и ближа чмару. Будући да се ниво естрогена код жене смањује у менопаузом, учесталост инфекције мокраћних путeва у позном животном добу повећава се због губитка заштитне функције вагиналне флоре, смањења продукције мукуса, атрофије епитела и фиброзе. Уједно, смањује се и присуство протективних сапрофита (лактобацила) што потпомажући колонизацију патогена.
Код младих сексуално активних жена, ИМП повезана је са учесталошћу сексуалних односа. Сексуална активност је узрок 75 до 90% инфекција мокраћне бешике, при чему је ризик већи уколико су сексуални односи чешћи. ИМП код младих жена најчешћа је у летњим месецима, изазвана је сапрофитним стафилококом и готово искључиво је повезана са сексуалним активностима. Термин „циститис меденог месеца“ се примењује за појаву честих ИМП почетком брака. У постменопаузи жене, сексуална активност не утиче значајно на ризик за појаву ИМП. Употреба спермицида, независно од учесталости сексуалних односа, повећава ризик од ИМП.
Код необрезаних млађих мушкараца, ИМП може настати због накупљања патогена у препуцијалној врећи, превасходно протеуса, као могућег извора асцендентне инфекције.
Болничке инфекције 350п|мини|У болничким инфекцијама мокраћни путеви су најчешће инфицирани ешерихијом (коли и фекалис) и протеусом Инфекција мокраћних путева сматраће се болничком, ако је настала у болници и постала евидентна 48 часова (типичан инкубациони период за већину бактеријских болничких инфекција) после пријема болесника у болницу, или касније, или је повезана са хируршком интервенцијом на мокраћним путевима, а испољи се у току 30 дана после хируршке интервенције. Предиспонирајући фактори за појаву болничких инфекција су: пласирање мокраћног катетера, увођење уролошких инструмената у мокраћне путеве (у циљу дијагностике или интервенције), хируршке интервенције, злоупотреба антибиотика, хроничне бубрежне болести, трансплантација бубрега.
Код око 20% болнички лечених пацијената бива пласиран мокраћни катетер. При томе ће само код 30% пласираних катетера на свом месту остати мање од 24 сата. У осталим случајевима катетери остају и по више дана, и развијају у 3-10% случајева по болесничком дану инфекцију мокраћних путева, која је универзална након 30 дана. За разлику групе болесника са пласираним катетером, свега 1% пацијената којима није пласиран катетер стиче бактериурију у току болничког лечења. Најзначајни фактор у развоју ове инфекције је појава биофилма на површини катетера који поспешује инфекцију, антибиотску резистенцију и инкрустацију. Ризик од болничких инфекција се може умањити применом катетеризације само када је то неопходно, коришћењем асептичке технике за постављање катетера, и одржавање несметане затворене дренаже катетера.
Камен у мокраћним путевима Камење (калкулуси) у мокраћним путевима понашају се као и сва друга страна тела, која предиспонирају развој инфекције опструкцијом и стазом (застојем) у протоку мокраће. Такође, мокраћни камен је и идеална средина за колонизацију и развој бактерија (фокус реинфекције).