Псоријаза, ( од ) хронична је неизлечива, незаразна, мултифакторијална, инфламаторна болест које се карактерише хиперпролиферацијом кератиноцита у епидермису коже, и повећаним умножавањем епидермалних ћелија.. medicinenet.com Ову кожну болест карактерише појава специфичних мрља ружичасте боје, прекривених белим љускицама, примарно локализованих на трупу, лактовима, коленима и темену. Промене се могу јавити и у виду малих тачкица разасутих по кожи или у облику црвенила коже најчешће локализованог у пазушној јами, на женским полним органима, препонама, пенису, шакама, стопалима и ноктима. Болест се скоро подједнако јавља код особа оба пола у било ком узрасту, значајно чешће код млађих особа до 25. године живота.
Узрок настанка псоријазе није познат, мада постоје бројне претпоставке о етиолошким факторима њеног постанка и развоја, међу којима су најзначајнији: животна средина, генетски и имунолошки фактори.MedicineNet /iStock/ Fitzpatrick's Dermatology in General Medicine Klaus Wolff, Lowell A. Goldsmith, Stephen I. Katz, Barbara A Gilchrest, Amy S. Paller, David J. Leffell Seventh Edition Copyright 2008, 2005, 2001, 1997, 1993 by The McGraw-Hill Companies. All Rights reserved. Pg 169.
Од псоријазе на глобалном нивоу пати 2—3% популације. или 1% свих болесника са кожним болестима. Код око 30% болесника са псоријазом могу се јавити и запаљењске промене на ноктима и зглобовима, и то прво на дисталним зглобовима прстију а потом и на лакатном и коленом зглобу, са тешким артритичним и дегенеративним променама и луксацијом (ишчашењем) зглоба, па се овај облик псоријазе сврстава и у реуматичне болести.
Према клиничкој слици, или изгледу кожних мрља, разликује се већи број облика псоријазе, међу којима доминирају: тачкасти облик псоријазе (), облик величине нокта () облик величине плака (), велики облик псоријазе у виду географске карте (), прстенасти облик псоријазе (), чије се прстенасте формације међусобно спајају и стварају феномен брисања и формирања лучних сегмената сличних вијугама мозга (). У току јаче ексудације коже могу настати и слојевито грађене красте попут острига ().
Епидемиологија Морбидитет/морталитет На глобалном нивоу, учесталост псоријазе је око 2-3% и различито варира од земље до земље. Према подацима Националног института за здравље (НИХ), САД, око 2,2% американаца болује од псоријазе. Студија спроведена међу 26.000 јужноамеричких Индијанцима није открила ниједан случај псоријазе, док је студија спроведена на Фарским острвима, утврдила учесталост псоријазе од 2,8%. На морбидитет псоријазе значајно утичу климатски услови живота и генетско наслеђа становништва.
Животна доб Псоријаза може почети у било ком узрасту. Око 10-15% нових случајева годишње јавља се код деце млађе од 10 година. Просечна старост болесника на почетку болести је 28 година. Пол Иако се псоријаза подједнако јавља код жена и мушкараца, задња истраживања показују да она нешто више преовладава међу женама него међу мушкарцима.
Расне разлике На расне разлике псоријазе указују спроведена истраживања у тропским пределима и међу тамнопутим особа. Преваленца псоријазе код хиспано американаца је 1,3% у поређењу са 2,5% код особа беле расе.
Етиопатогенеза И поред вишегодишњих истраживања специфични узрок псоријазе у целости није познат. Претпоставља се да болест највероватније настаје узајамним дејством наследних (генетских) фактора и различитих фактора средине, којима је окружен болесник у току живота.
На основу старости болесника постоје два облика вулгарне псоријазе: Тип 1 Наследни облик псоријазе, која почиње у млађој животној доби (пре 40. године старости). Овај тип болести је дуготрајнији и тежи него тип 2.Тип 2 Стечени (ненаследни) облик псоријазе, који се јавља спорадично у каснијој животној доби (након 40. године старости).
Наследни (генетски) фактори Генетска истраживања код болесника са псоријазом, утврдила су да су генетски локуси највероватније одговорни за настанак псоријазе. Наслеђивање псоријазе је полигенско, јер настаје комбинованим дејством више гена смештених на различитим хромозомима. Међу њима, кључну улогу имају гени смештени на краћем краку 6. хромозома чија основна улога је регулација имуног одговора. Имунолошки фактори и ћелије које учествују у имунолошком одговору (као што су Т-лимфоцити) покретачи су запаљењског процеса у псоријази, јер својом активношћу стимулишу кератиноците, ћелије површинског слоја коже, да се и 4-6 пута убрзаније деле и расту у односу на здраву кожу.
Истраживањима је такође утврђено да је ризик за појаву псоријазе много већи у породицама са преваленцом од 14% код особа које имају родитеље брата или сестру са псоријазом, у односу на преваленцу од 3% код особа са негативном породичном анамнезом. У случају да оба родитеља болују, ризик да дете оболи од псоријазе се процењује на око 50%. У 48% деце са дијагнозом псоријазе утврђена је позитивна породична анамнеза за псоријазу.
Генетичари сврставају псоријазу у групу генетски „комплексних” болести, међу које се убрајају болести као што су шећерна болест тип два или реуматоидни артритис. До сада је утврђено 9 различитих локуса под називом PSORS 1-9 који су повезани са настанком псоријазе. Први откривени локус, тзв. PSORS 1, на хромозому 6p21.3 једини је локус који је истраживањима идентификован у бројним генетским студијама у породицама са псоријазом. Рани почетак псоријазе повезан је с присуством HLA-Cw6 алела.
Неки генски локуси повезани са настанком псоријазе, исти су као и они код болесника са Кроновом болешћу, или улцерозним колитисом.Li Y. Begovich AB. Unraveling the genetics of complex diseases: Susceptibility genes for rheumatoid arthritis and psoriasis. Semin Immunol, (Epub ahead of print) 2009. Неке аутоимуне болести чешће се јављају код пацијената са псоријазом, укључујући и кожне болести као што је витилиго. У одраслих пацијената описана је чешћа појавност аутоимуног тироидитиса нарочито у оних с псоријазним артритисом, али ова повезаност за сада није откривена код деце.
Спољашњи и унутрашњи фактори И поред тога што је генетска подлога у настанку псоријазе несумњива, и бројни други фактори имају значајну улогу у испољавању и егзацербацијама болести. Код генетски подложних особа, за појаву псоријазе потребни су и различити спољни фактори (траума, бактеријске и вирусне инфекције) или унутрашњи (стрес, трудноћа, ендокрини или метаболички поремећаји) који покрећу први наступ болести или свако следеће погоршање. Код деце су као бројни окидачи болести препознати: инфекције, траума, лекови, стрес…
Траума (повреда) Појава псоријатичних лезија на местима повређене коже назива се изоморфни одговор или феноменом. Било који облик трауме укључујући хемијско оштећење или хируршки захват, опекотине, може довести до егзацербације псоријазе. Инфекција У 21,3% болесника инфекције горњих дисајних путева је најчешћи узрок почетка и егзацербација псоријазе у деце, са утврђеним позитивним културама β-хемолитичког стрептокока групе А. У око 66% деце с капљичном псоријазом дијагностиком је откривено присуство пиогених стрептокока као окидача појаве кожних лезија. Сматра се да се ради о специфичном одговору пријемчивог домаћина због унакрсне реактивности кератиноцита са стрептококним антигенима.
Код деце осим фарингитиса узрокованог стрептококом као окидачки механизам идентификована је инфекција перианалне регије узрокован овом бактеријом. Инфекције са вирусом хумане имунодефицијенције могу индуковати или довести до егзацербације псоријазе, иако не постоји статистички значајна разлика у преваленцији псоријазе између ХИВ-позитивних и ХИВ-негативних особа.Skerlev M. Psorijaza i HIV infekcija/AIDS. U: Lipozenčić J, Pašić A, ur. Suvremene spoznaje o psorijazi. Zagreb. . Осим поменутих и друге инфекције као што су стафилококус ауреус и ХПВ могу се повезати са настанком псоријазе. Психичи стрес Психички стрес врло често претходи првом наступу псоријазе, и у 30-40% болесника може да узрокује погоршање клиничког тока болести. Климатски фактори Сунчева светлост побољшава клиничку слику псоријазе код већине пацијената. Тако лети код већине болесника долази до повлачења псоријатичних промена на кожи. Остало Поједине навике попут пушења, алкохола, неправилне исхране такође погоршавају ток псоријазе.
Патохистологија Подврсте псоријазе Подврста Опис промена и прогнозаСликаКапљичаста псоријаза Нагла појава вишеструких плакова пречника 0,5-1,5 см, обично на трупу Јавља се код деце и младих одраслих особа након стрептококног фарингитиса Прогноза, добра након уклањања етиолошких фактора и санације инфекције220px|безоквира|центар Еритродермијска псоријаза Почиње постепеном или наглом појавом дифузног еритема, најчешће код оболелих од псоријазе са плаковима (мада се може манифестовати као примарна промена) Карактерише се типичним псоријатичним плаковима који су мање упадљиви или их нема. Најчешће је последица неконтролисане примене кортикостероида локално или системски или фототерапије Прогноза, добра након уклањања етиолошких фактора. Генерализована пустулозна псоријаза Почиње изненадним настанком широко распрострањеног еритема и стерилних пустула Прогноза је лоша (смртоносна) код нелечених болесника због развоја инсуфицијенције срца.220px|безоквира|центар Пустулозна псоријаза дланова и стопала Карактерише се поступни настанком дубоких пустула на длановима и табанима. Напади могу бити болни и онемогућавајући. Овај облик псоријазе може бити без типичних псоријатичних промена Прогноза, неизвесна због повременог избијање и повлачење промена на кожи.220px|безоквира|центар Обрнута псоријаза Ово је облик псоријазе карактерише се инфламаторним променама локализованим у препонском, седалном, пазушном делу, те иза набора ушних шкољки, гланса необрезаног пениса. У централним деловима или на ивици захваћених подручја могу се развити рагаде или фисуре Прогноза, неизвесна због честог избијања и повлачења промена.220px|безоквира|центар Псоријаза ноктију Промене код овог облика су примарно присутне на ноктима у облику; браздање, удубљивање и пуцање, промена боје (у форми масне мрље) и/или задебљања нокатне плоче, са одвајањем нокта (онихолиза) или без њега. Може да личе на гљивичну инфекцију нокта. Погађа 30-50% болесника са другим облицима псоријазе Прогноза, неизвесна због често неадекватног одговара на лечењебезоквира|центар|150 Халопејев акродерматитис Пустулозна псоријаза ограничена на дисталне крајеве прстију на рукама и ногама, понекад само на једном од њих Након повлачења примарних промена исте замењују љуске и крусте Прогноза, неизвесна због понављајућег избијање и повлачење промена на кожи.220px|безоквира|центарПсоријазни артритис Клиничка слика псоријазног артритис испољава се најчешће после дужег трајања псоријазе. У 75% случајева кожне промене претходе артритису. У 10-15% случајева присутна је истовремена појава кожних и зглобних промена. У 10-15% случајева артритис је прва клиничка манифестација болести, претходи појави псоријазе или остаје као једина њена карактеристика. Прогноза: се не може тачно предвидети и обично се смењују ремисије и егзацербације. Акутан почетак болести са артритисом већег броја зглобова и позитивним неспецифичним факторима запаљења, указује на тежи облик болести, предсказује прогресивни ток и захвата агресиван начин терапије.220px|безоквира|центар
Клиничка слика Најизраженији знаци и симптоми псоријазе су: Погоршање дуготрајне еритематозна перутаве промене на кожи Нагли почетак са појавом по кожи бројних малих подручја са знацима црвенила и перутања Скорашња стрептококна инфекција грла, вирусне инфекције, имунизација, употреба антималаричних лекова, или траума, које су претходиле променама на кожи. Бол (најчешће код еритродермног облика псоријазе и у неким случајевима повреде плака или у зглобовима код болесника погођеног псоријатичним артритисом). Свраб (посебно укод еруптивне, и гутативне псоријазе). Болесних је афебрилан (осим код пустулозне или еритродермне псоријазе, у којој пацијент може имати високу температуру). Дисрофичне промене ноктију