Љускавци (, [Фолидота]), панголини или љускави мравоједи, је ред плаценталних сисара унутар кладуса Pholidotamorpha. Овај ред сисара обухвата подред Eupholidota и несврстану изумрлу врсту Pholidota sp. (BC 16’08). Стручни назив за чланове овог реда сисара је фолидоти, али су такође знани и по неформалним називом (тј. надимком) „шишарке које ходају”. Љускавци су један од редова сисара са најмањим бројем живући представника. Једини живи представници овог реда сисара су врсте из породице Manidae.
Етимологија назива Ред: Поријекло назива од: Значење назива:Pholidotaстарогрчке ријечи фолидотос (), што значи прекривен љускамаљускавци
Назив панголин води поријекло од малајске ријечи пенггулинг (), што значи „онај који се склупчава”. Такође, овај назив води поријекло и од сличне малајске ријечи тенггилинг (), као и од индонежанске ријечи тренггилинг () и филипински ријечи балинтонг (), голинг () и танггилинг (), које имају исто значење.
Опис
Љускавци су сисари који по свом изгледу подсјећају на мравоједе. Ови сисари посједују кратке ноге са дугим и оштрим канџама, које користе при копању земље и разбијању мравињака и термитњака. Поједине врсте користе своје канџе и при пењању и кретању по дрвећу. Такође, љускавци посједују и дуги реп, којег неке врсте користе и као пети уд са којим се припомажу при пењању. Лобање код љускаваца су издужене са њушком цјевастог облика. Љускавци немају зубе у вилицама и имају дуги љепљиви језик.
Једна од главни особина које дефинишу представнике реда љускавци, а која притом није присутна код други сисара, су велике заштитне крљушти (љуске) од кератина које им прекривају њихову дебелу кожу.
Највећа знана врста унутар реда љускавци (која је икада живјела на свијету) је била дивовски азијски љускавац (), и била је дуга од 2,5 до 3 m. Највећа живућа врста љускаваца на свијету је џиновски љускавац (), која достиже дужину од 1,4 m.
Распрострањеност Данашњи живући представници љускаваца (породица Manidae) насељавају подручје Подсахарске Африке, јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине. У прошлости, овај ред сисара је био распрострањен и на подручју источне Азије, Сјеверне Америке,R. J. Emry Bulletin of the American Museum of Natural History сјеверне и јужне АфрикеDaniel Gebo, D. Tab Rasmussen (1985) и Европе.Von Wighart, Koenigswald (1969) "Die Maniden (Pholidota, Mamm.) des europäischen Tertiärs"Terhune, C. E., Curran, S., Croitor, R., Drăgușin, V., Gaudin, T., Petculescu, A., Werdelin, L. Quaternary International
Еволуција Према истраживањима љускавци, као ред сисара, воде поријекло од заједнички сјеверноамерички предака са изумрлим редом сисара Palaeanodonta, који су почетком палеоцена из Сјеверне Америке прешли на простор Европе, и одакле су се даље проширили на простор Азије, Африке и Сјеверне Америке.
Најранији досад знани представника овог реда сисара су врста Eomanis waldi, која је живјела у периоду средњег еоцена (између 47,8 и 46,3 милиона година) на подручју данашње Њемачке"" једна засад научно неименована врста, која је живјела у периоду средњег еоцена (између 47,8 и 46,3 милиона година) на подручју данашње Намибије.Martin Pickford, Brigitte Senut, Jorge Morales, Pierre Mein and Israel M. Sanchez (2008)
Понашање и екологија
Љускавци живе у шупљем дрвећу или јазбинама, у зависности од врсте. Они су углавном ноћне животиње, а њихова исхрана се састоји углавном од мрава и термита, које хватају својим дугим језицима. Обично живе појединачно, а састају се једино да се паре. Женке у леглу рађају од једног до три потомка који одрасту за око двије године.
Систематика
Историја класификације У почетку, љускавци су били уврштени унутар групе Edentata, и заједно са цјевозупкама уврштени унутар реда Nomarthra, као сродници реда Xenarthra. Према мишљењу Ернста Хекела из 1895. године, група Edentata води поријекло из групе примитивни копитара Condylarthra, а да данашње врсте љускаваца (тада груписане као род Manis) воде поријекло од хипотетског претка названог Archimanis. Међутим, каснија научна истраживања су оспорила статус групе Edentata као важећег кладуса сисара. Љускавци су касније као подред били уврштен унутар реда Cimolesta. Представници изумрлог реда Palaeanodonta су једно вријеме били уврштавани као подгрупа љускаваца.
Данашња генетским истраживањима су препознала љускавце као најближе живући сродници звијери и као засебан ред сисара унутар мирореда Ferae. Такође је утврђено да су најближи сродници љускаваца представници изумрлог реда Palaeanodonta, са којима чине кладус Pholidotamorpha.
Класификација Класификација реда Pholidota: Ранија класификација: Савремена класификација: Ред: Pholidota (љускавци) Породица: Manidae (љускавци) Породица: †Eomanidae Породица: †Patriomanidae Подред: †Palaeanodonta (праљускавци) Породица: †Epoicotheriidae Породица: †Metacheiromyidae Incertae sedis: Род: †Melaniella Род: †Tubulodon Подред: †Ernanodonta Породица: †Ernanodontidae Ред: Pholidota (љускавци) Подред: Eupholidota (прави љускавци) Натпородица: Manoidea (љускавци) Породица: Manidae (љускавци) Породица: †Patriomanidae Incertae sedis: Род: †Necromanis Натпородица: †Eomanoidea Породица: †Eomanidae Incertae sedis: †Pholidota sp. (BC 16’08) † - ознака за изумрли таксон
Филогенија Доље приказан кладограм представља филогенетске везе реда Pholidota.
Временска распрострањеност Унутар кладуса Pholidotamorpha
Унутар реда Pholidota
Види још Класификација сисара Pholidotamorpha
Референце
Литература
F. Ameghino W. K. Gregory O. Jaekel (1911) "Die Wirbeltiere. Eine Übersicht über die Fossilen und Lebenden Formen" ["The Vertebrates. An Overview of the Fossil and Living Forms"] viii-252
. Baltimore, Maryland, , 1: i–xlviii + 1–642 + xlix–lxiii and 2: i–xiii + 643–1629 pp. .
Mark S. Springer, Christopher A. Emerling, John Gatesy, Jason Randall, Matthew A. Collin, Nikolai Hecker, Michael Hiller, Frédéric Delsuc (2019) Odontogenic ameloblast-associated (ODAM) is inactivated in toothless/enamelless placental mammals and toothed whales BMC Evol Biol 19, 31