Први шлески рат је рат између Аустрије и Пруске око контроле над Шлеском, део ширег Рата за аустријско наслеђе.

Позадина Пошто није имао мушког наследника, већ само две кћери, немачки цар Карло VI Хабсбуршки је 19. априла 1713. прогласио Прагматичну санкцију, којом је женама признато право наслеђивања круне у Хабзбуршкој монархији у случају недостатка мушких наследника. Сталежи аустријских земаља, Чешке, Моравске, италијански поседи и Низоземска (Белгија) прихватили су Прагматичну санкцију 1720, а Угарска 1723. године. Након што је добио пристанак својих поседа, Карло VI је затражио пристанак других европских владара. Први су Прагматичну санкцију прихватили изборни кнезови Саксоније и Баварске, а затим Шпанија (1725), Русија (1726), Пруска (1728), Енглеска (1731) и Француска (1735).

Упркос претходном прихватању Прагматичне санкције, после смрти цара Карла VI (20. октобра 1740), Пруска, Баварска, Саксонија и Шпанија поставиле су наследне захтеве на аустријске земље. Убрзо након што је хабсбуршку круну преузела Марија Терезија, пруски краљ Фридрих II Велики је од ње затражио да му преда Шлеску. Када је краљица то одбила, пруске снаге су у децембру 1740. Напале Аустрију и започеле Први шлески рат.

Ратне операције

Пруско освајање Шлезије Фридрих Велики је 17. децембра 1740. са корпусом од 27.000 војника упао у Шлезију. Аустрија је била изненађена пруским нападом: у Шлезији је имала свега око 7.000 војника, а њена стајаћа војска од 52 пешадијска пука и 40 коњичких пукова (108.000 војника) била је расута по читавој територији Хабзбуршке монархије. Током зиме 1740-1741. у Аустрији су предузете мере за прикупљање војске. У Чешкој и Моравској прикупљено је 25.000 војника и 16 топова, а из Војне крајине и Банске Хрватске сваке године рата обезбеђено је 14.000-18.000 војника.

У пролеће 1741. почела је аустријска противофанзива. Фелдмаршал Вилхелм Најперг са 9.000 пешака, 8.000 коњаника и 19 топова кренуо је из Моравске преко Нисе у Шлезију, али су му Пруси нанели пораз у бици код Молвица (1. априла 1741) и принудили га на повлачење до тврђаве Нисе у Горњој Шлезији. После те победе закључен је 15. јуна савез између Пруске и Француске, којем су приступиле Шпанија, Баварска, Саксонија, Напуљска краљевина, Фалачка, Келн и Шведска. На страни Аустрије биле су Велика Британија, Холандија, Хановер, Пијемонт и Русија (од 1747). Тако се рат за аустријско наслеђе проширио. мини|Европа 1740, пред почетак рата. Шлеска припада Хабзбуршкој монархији.

Интервенција Баварске и Француске Баварске трупе прешле су аустријску границу 12. септембра 1741. и продрле до Линца, где им се придружила француска војска под маршалом Ф. Бројијем. Ту је баварски кнез Карло Албрехт преузео команду над здруженом баварско-француском војском (18.500 људи). Напредујући преко Чешке, уз помоћ Саксонаца заузео је Горњу Аустрију, а 26. новембра 1741. и Праг, где се прогласио за чешког краља, а затим је 12. фебруара 1742. изабран за цара Светог римског царства под именом Карло VII. Новоформирана аустријска армија фелдмаршала Л. Кевенхилера (15.000 пешака и 6.000 коњаника) у фебруару 1542. потиснула је француски корпус Анри-Франсоа Сегира, продрла у Баварску и освојила Минхен, али се у септембру повукла у Чешку.

Пруска офанзива у Чешкој Крајем 1741. пруски фелдмаршал Курт Шверин продро је у Моравску и заузео Оломуц. Наредне, 1742. године Фридрих Велики кренуо је са око 28.000 људи према источној Чешкој: у боју код Хотусица (17. маја 1742) потукао је аустријску војску под командом Карла Лотариншког.

Последице мини|Европа 1748, након рата. Шлеска припада Пруској. Пруска победа код Хотусица убрзала је закључење Берлинског мира (28. јула 1742), којим је Пруска добила Доњу и већи део Горње Шлезије, као и грофовију Глац (Клоцко).

По склапању мира и повлачењу Саксоније из рата, аустријске трупе под командом тосканског војводе Франца I Штефана (око 35.000 људи) опколиле су француску армију у Прагу (око 24.000), за чију је деблокаду из Вестфалије дошла друга француска армија (40.000) појачана Баварцима (15.000), која је стигла до Хеба. Франц Штефан кренуо им је у сусрет преко Плзења и спојио се са армијом фелдмаршала Кевенхилера, због чега се француска помоћна војска повукла у јужну Баварску, а Французи опкољени у Прагу пробили су 6. децембра аустријску блокаду и одступили у Баварску. Тако су крајем 1742. Французи и Баварци избачени из Аустрије.

Види још Битка код Иштеда Други шлески рат

Референце

Литература

Категорија:Рат за аустријско наслеђе