Полошки манастир је православни манастир из 14. века, задужбина српског средњовековног племића Ивана Драгушина и његове мајке, бугарске деспотице Марине Смилец. Oснован је у време српског краља Стефана Душана.
Манастир се налази у близини Кавадараца. Некадашњи његов положај је био изнад леве обале реке Црна, поред села Полошко, по коме манастир и носи име. Након стварања вештачког језера Тиквешко језеро (1964 - 1968), село више не постоји, а манастиру се може прићи само воденим путем.
Полошки манастир је подигнут у 14. веку. Подигао је пре 1340. године "обрат", рођак српског цара Душана - Иван Драгушин. Након смрти ктитор је ту у манастиру и сахрањен. У исто време када је грађен Полошки, настао је и Дреновски манастир, код села Дренова. Полошки манастир се налазио на једној лепој падини, окружен густим храстовим и тисовим шумама.
Цар Душан је доцније приликом освајачког похода на Цариград, ту логоровао на манастирским "лакама". Тада је дао да се манастир прошири и доделио му неколико добара са десне стране Црне Реке. На тим добрима су у време турске владавине, турски бегови изградили своје "летњиковце", од којих су се сачувале рушевине."Правда", Београд 29. јун 1932. године
Историја манастира се помиње двема повељама, првој објављеној 1340. године краља Стефана Душана (1331-1355), поводом његове одлуке да манастир са селима Полошко и Драгош дарује манастиру Хиландар на Светој Гори. Друга повеља из 1378. године, у којој браћа Дејановић - деспот Драгаш и Јован Дејановић дарују имовину и храм руском манастиру Пантелејмон на Светој Гори.
Главни и једини манастирски храм је посвећен Светом Ђорђу. Првобитна црква саграђена до 1340. године. Фрескописана је у периоду 1343-1345. године. Припрата је дозидана почетком 17. века. Фреске у припрати су рађене у периоду од 1608-1609. године. Као његови оснивачи помињу се игуман манастира, јеромонах Сава и монах Патроније.Ј. Николиќ Новаковиќ, За циклусот на свети Ѓорѓи и зографот од припратата на Полошкиот манастир, Културно Наследство 17-18 (1990-1991), скопје 1994, 84
Манастир је током свог постојања много пострадао, нарочито (али не искључиво) од Турака. Бугари су однели са собом (наводно у Софију) непроцењиву старину - дрвени таблу у дуборезу, на којој је уклесана историја манастира."Правда", Београд 1932. године
Године 1933. старешина манастира Полошког био је јеромонах Пантелејмон."Правда", Београд 1933. године
Референце
Референце
Категорија:Српски православни манастири у Северној Македонији Категорија:Манастири Македонске православне цркве Категорија:Стефан Урош IV Душан