мини|Каптел стуба у дворани Даријеве палате мини|Сумерска богиња земље и плодности на рељефу у Сузи мини|500п|Мапа Еламског царства

Суза () је персијски старовековни град из периода Елама, односно Ахеменидског царства и Партијског царства.Thomas A. Carlson et al., “Susa — ܫܘܫ ” in The Syriac Gazetteer last modified June 30, 2014, http://syriaca.org/place/415. Град је смештен на око 250 км источно од реке Тигрис, на југозападну Ирана. У Ахеменидско доба, град је био једна од резиденција Дарија I.

Локалитет се тренутно састоји од три археолошке хумке, које покривају површину од око једног квадратног километра. Модерни ирански град Шуш налази се на месту древнog Суза. Шуш је идентификован као Шушан, који се помиње у Књизи о Јестири и другим библијским књигама.

Историја

Суза је један од најстаријих познатих градова на Блиском истоку. Датира из 6000. п. н. е. када је овом месту постојала акропола. Најстарије урбане структуре у околини акрополе датирају из 4000. п. н. е., док рурални остаци потичу из 7000. п. н. е. Осликана керамика пронађена у околини града која сведочи о постојању цивилизације која датира из 5000. п. н. е. (Доба Урука). Прастари град налазио се у појасу између река Саура и Дез, и представљао је политички центар од велике важности.

Еламско доба

Развојем цивилизације у Еламу 4. миленијума п. н. е. град Суза постаје еламски главни град. О успону еламске цивилизације говори податак да су његови становници често успешно ратовали против сумерских и акадских градова на југу Месопотамије. Град се у то доба ширио према истоку, у подручје које се данас назива "краљевским градом". Претпоставља се како је у близини постојао и зигурат. На еламском језику, град се називао Сусан или Сусун.

Град Суза је једном пао пред освајањем акадског владара Саргона, док га је у 18. век п. н. е. покорио и вавилонски краљ Хамураби. У међувремену, еламски владари покорили су град Аншан па њихова титула често носи назив "Краљ Елама и Аншана" Један од најважнијих археолошких проналазака из тог времена је Хамурабијев законик.

Асирско доба

647. п. н. е. асирски краљ Асурбанипал водио је рат против Елама који је разорио град Сузу. Глинена плоча, коју је археолог Аустен Хенри Лаиард 1854. пронашао у асирском главном граду Ниниви, спомиње Асурбанипала као "осветника" који је разорио Сузу као одговор на вековно понижавање народа Месопотамије.

Ахеменидско доба

Током 6. век п. н. е. славни персијски владар Кир Велики из династије Ахеменида прикључује Сузу Персијском царству. У доба Кирове владавине Суза је имала подређен положај у односу на главни град Пасаргад, но његов син Камбиз II враћа главни град у Сузу.

Након тога Камбизов рођак Дарије I гради у Сузи једну од својих резиденцијалних палата. На северу палате налазила се велика дворана за пријем са 36 стубова и краљевским троном, док се на јужној страни налазила раскошна палата са три унутрашња врта, од којих је највећи служио за војску. На западној страни налазио се резервни улаз, а на источној Велика врата . Записи пронађени у Даријевој палати детаљно описују како је грађена. Палата у Сузи очито је била омиљена Даријева резиденција, будући да грчки историчар Херодот спомиње искључиво Сузу као главни град Персије, док не спомиње Пасаргад и Персепољ. Дарије је Сузу повезао Краљевским путем које је водила пуних 2700 км до Сард ау западној Малој Азији, због чега је Суза постала великим трговачким центром.

Детаљи раскоша града Сузе описани су у библијској причи о Естер, која је смештена управо у том граду у доба владавине персијског краља Ахасуера (највероватније Ксеркс I). Нажалост, велики пожар у Сузи у време краља Артаксеркса уништила је већину градских зграда из ранијих периода. Записи из доба владавине Артаксерксовог сина Дарија II описују реконструкцију града. Коначно, Артаксеркс II гради другу дворану за пријем (ападана) на другој страни реке.

Селеукидско доба

Након пада ахеменидског Персијског царства, Александар Македонски жени се у Сузи Статејром, ћерком последњег ахеменидског владара Дарија III После Александрове смрти, градом владају Селеукиди и Суза постаје делом новог Селеукидског царства, и од тада се назива Селеукија. У то доба подигнута је нова палата уз постојећу резиденцију Дарија II. Административни центар налазио се у јужном делу, где су пронађени бројни записи на грчком језику, те они из каснијег партског периода.

Партско доба

Век након што се Партијско царство одвојило од Селеукидског царства, Суза је постала једним од два главна града новог краљевства; други је био Ктесифон. Град је у то време био уточиштем многих избеглица који су бежали из западног дела краљевства пред ратовима против Римљана. Суза је током Партијског краљевства служила као летња престоница, док су у Ктесифону боравили углавном зими. У Сузи је кован и партски новац.

Сасанидско доба

Сасаниди су након покоравања Парта и стварања Сасанидског царства наставили традицију коришћења Сузе и Ктесифона као два главна града. Будући да су Римљани између 116. и 297. године чак пет пута опустошили град Ктесифон у време римско-персијских ратова, Суза је била на гласу као сигурнији град у који су се склањале бројне избеглице. У сасадниско доба, Суза је имала бројну хришћанску популацију. Персијски краљ Шапур I у близини Сузе дао је подићи академију Гундишапур која је била средиштем сасанидске науке, која се данас сматра најстаријим универзитетом на свету. Такође, подигао је брану на реци Карун због наводњавања околних подручја, што је оплеменило подручје око Сузе.

Средњи век

Током средњег века Суза је доживела два велика разарања од стране Арапа и Монгола, каква нису била забележена још од 647. п. н. е. Односно Асурбанипаловог пустошења у рату против Асирије. Исламски освајачи опустошили су град 638. године када су пронашли мумију сахрањена са печатом у облику човека који стоји између два лава. Иако је халиф Омар наредио уништење гробнице, локално становништво уверило га је како се ради о сахрањеном пророку пророку Данилу, након чега је гробница поштеђена. Од тада, Суза је постала верским одредиштем бројних Јевреја. Најгоре разарање Суза је доживела 1218. године када је буквално сравњена до темеља приликом монголских освајања, након чега је била потпуно напуштена наредних година.

Модерно доба

Антички град Сузу је 1850. први идентификовао британски археолог Виллиам Лофтус. У непосредној близини остатака Сузе налази се модерни град Шуш, који према попису из 2005. године има 64.960 становника. Данас је Суза значајно археолошко налазиште у Ирану, те туристичко и верско одредиште за шиитске муслимане и персијске Јевреје због наводне гробнице пророка Данила.

Референце

Литература

Clawson, H. Phelps,

. SORBONNE PUPS, Paris,

UNVALA, J. M., </ref> Woolley, C. Leonard, "The Painted Pottery of Susa", Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland, no. 1, pp. 35–50, 1928 Pierre Amiet, "Glyptique susienne des origines à l'époque des Perses achéménides: cachets, sceaux-cylindres et empreintes antiques découverts à Suse de 1913 à 1967", Mémoires de la Délégation archéologique en Iran, Paris 1972.

Elizabeth Carter, "Excavations in Ville-Royale-I at Susa: The third Millennium B.C.", Cahiers de la DAFI, vol. 11, pp. 11–139, 1980 Roman Ghirshman, "Cinq campagnes de fouilles a Suse (1946–1951)", In: Revue d'Assyriologie et d'archéologie Orientale 46, pp. 1–18, 1952 Ghirshman, Roman, and M. J. STEVE, "SUSE CAMPAGNE DE L’HIVER 1964-1965: Rapport Préliminaire", Arts Asiatiques, vol. 13, pp. 3–32, 1966 , Arts Asiatiques, vol. 15, pp. 3–27, 1967 Florence Malbran-Labat, "Les inscriptions royales de Suse: briques de l'époque paléo-élamite à l 'empire néo-élamite", Paris 1995. . Réunion des Musées Nationaux, Paris .

Jacques de Morgan, "Histoire et travaux de la Délégation en Perse du Ministère de l'instruction publique, 1897-1905", E. Leroux, 1905 Jacques de Morgan, G. Jéquier, G. Lampre, "Fouilles à Suse, 1897–1898 et 1898–1899", Paris 1900

Georges Le Rider, "Suse sous les Séleucides et les Parthes: les trouvailles monétaires et l'histoire de la ville", Mémoires de la Délégation Archéologique en Iran, Paris 1965. Vincent Scheil, "Inscriptions of Achéménides à Suse. Actes juridiques susiens", Mémoires de la Mission Archéologique de Perse, vol. 21–24, Paris 1929–1933. Agnes Spycket, "Les figurines de Suse", Paris 1992. , Mémoires de la Mission Archéologique de Perse vol. 46, Leiden 1971.

Спољашње везе

"Early Works on the Acropolis at Susa" Expedition Magazine 10.4 1968 Royal City of Susa: Ancient Near Eastern Treasures in the Louvre - Metropolitan Museum - 1992 Aerial views of Susa at the Oriental Institute Digital Images of Cuneiform Tablets from Susa – CDLI Hamid-Reza Hosseini, Shush at the foot of Louvre (Shush dar dāman-e Louvre), in Persian, Jadid Online, 10 March 2009. Archaeological findings may push back Susa’s history by millennia - Tehran Times - August 21, 2022

Категорија:Древни градови Категорија:Селеукидско краљевство Категорија:Ахеменидско краљевство Категорија:Сасанидско царство Категорија:Археолошка налазишта у Ирану