Иван Степанович Мазепа (, ; — , 1639 – 2. октобар 1709) је био козачки атаман током 1687–1708. Титулом принца Светог римског царства одликован је 1707. године због својих напора за Свету лигу.. Nataliya Tsirka, Vienna. 2007 Историјски догађаји из Мазепиног живота инспирисали су многа књижевна, уметничка и музичка дела. Он је био познат као покровитељ уметности.
Мазепа је играо важну улогу у Полтавској бици (1709), где је након сазнања да цар Петар I намерава да га разреши дужности вршиоца дужности хетмана (војсковође) Запорошких козака (козачка држава) и да га замени Александром Меншиковим, дезертирао своју војску и стао на страну шведског краља Карла -{XII}-. Политичке последице и тумачење ове дезертерије резоновале су у националним историјама Русије и Украјине.
Руска православна црква положила је анатему на Мазепино име 1708. године. Антируски елементи у Украјини од 18. века надаље погрдно су се називали Мазепинци (Мазеписти).Compare: Отуђење Мазепе од украјинске историографије наставило се и током совјетског периода, али након 1991. године у независној Украјини покренуте су снажне иницијативе за рехабилитацију Мазепиног лика, иако је он и даље контроверзна личност.
Биографија Васпитан је на пољском двору. Од 1663. године је у служби украјинских атамана Петра Дорошенка и Ивана Самојловича. Украјински атаман постао је 1687. године. Две деценије веран Москви, гуши сељачке устанке против руске централне власти коју су помагали Пољаци и Татари, а учествује и у Азовским походима. Тиме је стекао посебну наклоност Петра Великог. Касније, тежећи да од Украјине створи независну земљу, балансира између Русије, Шведске и Пољске. У Северном рату се 1707. године повезао са Карлом XII истовремено остајући веран и Петру Великом. Следеће године је одлучио да пређе на страну Швеђана, али су га Руси предухитрили и уништили му упоришта. Међу сопственим трупама је проглашен издајником тако да је са свега 2000 људи прибегао Швеђанима. Учествовао је у бици код Полтаве након које је, заједно са Карлом, побегао у Турску где је и умро 2. септембра 1709. године.
Историјско наслеђе
Мазепину одлуку да напусти своју верност Руском царству руски цар је сматрао издајом и кршењем Перејаславског уговора. Међутим, други тврде да је царска Русија заправо прекршила споразум тако што није ни покушала да заштити козачку отаџбину током борби у иностранству, док су се украјински сељаци жалили на понашање локалних царских трупа. Многи козаци су погинули док су градили Санкт Петербург, а цар је планирао да распореди козачке трупе далеко од њихове домовине.
Слика срамног издајника се одржала кроз руску и совјетску историју. Руска православна црква га је анатемисала и изопштила из политичких разлога. До 1869. године, његово име је чак додато на списак издајника јавно проклињаних у руским црквама за време победа православља, заједно са Пугачовим, Разином и Лажним Дмитријем. Касније је позитивно мишљење о Мазепи било табу у Совјетском Савезу и сматрано као знак „украјинског буржоаског национализма”. Током година Перестројке, међутим, многа историјска дела су угледала светлост дана, која су на Мазепу гледали другачије. Након стицања независности Украјине 1991. године, Мазепа је проглашен националним херојем у украјинској званичној историографији и водећим медијима, пошто је био први хетман после Перејаславског споразума који је заузео став против цара, који није испоштовао уговор. Међутим, проруске фракције су оспориле овај став.Events by themes: The mass meeting as token of objecting against celebration in Ukraine of 370th anniversary from the day of birth of Ivan Mazepa, UNIAN-photo service (20 March 2009)Opponents to marking 370th birthday of Mazepa rally in Simferopol, Interfax-Ukraine (20 March 2009)Swedish king feted in Ukraine 300 years after landmark battle, The Local (26 June 2009) Русија је више пута осуђивала Украјину због одавања почасти лику Ивана Мазепе. Према истраживању Research & Branding Group из априла 2009. године, 30 одсто становништва Украјине види Мазепу као „човека који се борио за независност Украјине“, док га 28 процената види „као превратника који се придружио непријатељским редовима“.
Током догађаја у Мазепинцима поводом обележавања 370. рођендана (20. марта 2009) хетмана Мазепе, председник Виктор Јушченко је позвао да се мит о наводној Мазепиној издаји развеје. Према Јушченку, хетман је желео да створи независну Украјину, и архитектура је цветала у Украјини током година Мазепине владавине: „Украјина је оживљавала као земља европских културних традиција“. Yuschenko calls for myth of Hetman Mazepa's treason to be dispelled, Interfax-Ukraine (20 March 2009) Истог дана, око 100 људи одржало је протест у Симферопољу против обележавања 370. рођендана Мазепе. У мају 2009, Руско министарство спољних послова је у одговору на припреме Украјине за обележавање 300. годишњице битке код Полтаве и планове за подизање споменика Мазепи навело да су то покушаји „вештачке, натегнуте конфронтације са Русијом“.
У августу 2009. године, споменик хетману, рад вајара Ђенадија Јершова, // повідомл. за 22 August 2009 року на откривен је у парку Дајтајнес у Чернигову. Отварање је пропраћено сукобима полиције и противника Мазепе.
После истраживања његовог родослова 2009. године, украјински председник Виктор Јушченко није искључио да је његова породица повезана са породицом Мазепе.
У августу 2009. године, Јушченко је декретом одлучио да се настави обустављена изградња споменика Ивану Мазепи у Полтави., Press office of President Victor Yushchenko (25 August 2009) Споменик Мазепи је требало да буде подигнут на Славском тргу у Кијеву 2010. године да би се испунио указ Јушченка.Monument to Ivan Mazepa to be erected on Slava Square in Kyiv, Interfax-Ukraine (19 November 2009) У мају 2010. градски службеници Кијева изјавили су да је град спреман да постави споменик чим Влада Украјине финансира овај пројекат. Према њиховим речима, ситуација је била слична другим нереализованим споменицима попут „Споменика уједињења“ и споменика Филипу Орлику који су 2010. године, мада замишљени 2002. и 2003. године, још увек нису били изграђени., TSN.ua (11 May 2010) Градско веће Полтаве је 25. фебруара 2016. гласало за споменик. Председник Петро Порошенко је 6. маја 2016. открио споменик Мазепи у Полтави. In Poltava, unveiled a monument to Mazepa, Ukrayinska Pravda (7 May 2016)
Улица Ивана Мазепе у Кијеву, која пролази поред Печерске лавре, у јулу 2010. делимично је промењена у Лаврску улицу., Khreshchatyk (10 September 2010) Овај потез је наишао на протесте.
Референце
Литература
Војна енциклопедија, том 5 (352)
Спољашње везе
-{Mazepa at the Encyclopedia of Ukraine by Oleksander Ohloblyn}-
-{ (in Ukrainian)}- -{List of churches and monasteries in building of which invested Ivan Mazepa}-
-{Velychenko, S. . historians.in.ua. 5 July 2012.}-
ПретходникИван Самојлович 50px Козачки атаман1687–1709 50px НаследникИван Скоропадски (у атаману)Филип Орлик (у егзилу)
Категорија:Рођени 1639. Категорија:Умрли 1709. Категорија:Козаци Категорија:Личности Руско-турских ратова Категорија:Руско-турски рат (1686—1700) Категорија:Личности Великог северног рата