200px|мини|десно|Гроб у Алеји заслужних грађана у Београду Пуниша Перовић (Шобаићи, код Даниловграда, 5. мај 1911 — Београд, 27. март 1985) био је црногорски и југословенски правник, књижевник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе и народни херој Југославије.

Биографија Рођен је 5. маја 1911. године у Шобаићима, код Даниловграда. Гимназију је завршио у Никшићу. Апсолвирао је на Правном факултету у Београду. Одмах после уписа на Правни факултет, укључио се у студентски покрет. Године 1933. постао је члан КП Југославије. Као истакнути партијски радник, био је биран за члана Универзитетског комитета КПЈ, као и за председника студената-комуниста у Радном одбору Уједињене студентске омладине.

У студентским демонстрацијама, фебруара 1935, против оснивања концентрационог логора у Вишеграду, био је ухапшен и затворен у Главњачу. Тамо је био подвргнут полицијској тортури, а затим пребачен у затвор на Ади Циганлији. Због недостатка доказа, био је ослобођен. После изласка из затвора, наставио је рад у револуционарном покрету, ангажујући се у штрајку студената Београдског универзитета 1936. године, као и у демонстрацијама 14. децембра 1939, на улицама Београда под паролом „За мир, хлеб и слободу“, и тада је поново ухапшен и изведен пред Суд за заштиту државе, али, због недостатка доказа, и овог пута је био ослобођен.

Још као средњошколац у никшићкој гимназији, учествовао је у раду литерарне дружине. Његови радови објављивани су у ђачким и омладинским листовима. На Универзитету био је један од уредника омладинског часописа „Млада култура“. Његови текстови штампани су и у листовима „Народни студент“ и „Младост“.

Народноослободилачка борба

После окупације Краљевине Југославије, Пуниша Перовић, организациони секретар Месног комитета КПЈ за Даниловград, радио је на организовању устанка. И као политички руководилац и као борац истакао се у Тринаестојулском устанку 1941. године. Радио је на реорганизовању партизанских јединица, развијању политичког рада у народу и разбијању утицаја петоколонаша. У јесен 1941. године, по одлуци Покрајинског комитета КПЈ, упућен је у Херцеговину. До јануара 1942. радио је као члан Окружног комитета КПЈ за Источну Херцеговину. То је време напора КПЈ да устанак у овој области добије масовни карактер, време стварања партизанских батаљона и њихових бројних акција и борби. Отуда је, јануара 1942, именован за секретара Окружног комитета КПЈ за Фочу. Готово пет месеци радио је на стварању и учвршћивању партијских организација, на обнављању и развијању устанка, на стварању партизанских и добровољачких јединица. Када је, јуна 1942. године, формирана Пета пролетерска црногорска бригада, одлуком ЦК КПЈ био је именован за руководиоца Политодела ове јединице. Радио је на учвршћивању партијске и скојевске организације, на учвршћивању бригаде као колектива и њеном политичком и војном ангажовању. У том периоду бригада је имала веома значајне подухвате, међу којима и марш—пробој од Зеленгоре и Дрине до Прозора.

Од јесени 1942. до маја 1943. године био је, прво, руководилац Политодела Четврте пролетерске, а затим Друге пролетерске бригаде. Као истакнути партијски радник, као руководилац који је веома успешно обављао њему поверене функције, 1943. године упућен је на дужност у Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку. На тој дужности остао је до ослобођења земље. Био је руководилац Агитпропа Покрајинског комитета КПЈ. Као истакнут друштвено-политички радник, био је изабран за посланика Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења, а касније за министра просвете у влади Црне Горе.

Послератна каријера

После одласка из Црне Горе, обављао је истакнуте функције у на савезном нивоу. До 1948. године био је представник ЦК КПЈ код ЦК СКП(б) у Москви.

После повратка у Београд, био је директор Више партијске школе „Ђуро Ђаковић”, помоћник министра просвете Савезне владе и председник Комитета за високо школство. Био је директор и главни уредник листа „Борба“, први главни уредник листа „Побједа“, а затим директор Института за међународни раднички покрет. Више пута биран је за народног посланика Савезне скупштине СФРЈ. За члана ЦК СКЈ биран је на Шестом и Седмом конгресу Савеза комуниста Југославије. Више година налазио се на дужности потпредседника Савезне конференције ССРН Југославије (до 1969).

Био је члан Савета федерације и пуковник ЈНА у резерви. Добитник је награде АВНОЈ-а.

Преминуо је 27. марта 1985. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана, на Новом гробљу.

Матица црногорска – огранак Даниловград одржала је 6. маја 2011. године вече посвећено Пуниши Перовићу поводом 100. годишњице рођења.http://maticacrnogorska.me/files/Punisa%20Perovic.pdf

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена народног ослобођења и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Библиографија Четничка издања у свјетлости докумената, Никшић, 1944. Сава Ковачевић Мизара – народни херој, коаутор, Цетиње, 1946. Статии на клеветничките обвиненија против КПЈ, са Влајком Беговићем, Скопје, 1948. Са српским пролетерима, Београд, 1953. На теме дана, Београд, 1957. Савремени међународни раднички покрет, Београд, 1959. Јулске ватре, Београд, 1961. Ратни мотиви – чланци и записи, Цетиње, 1962. Проблеми сарадње у међународном радничком покрету, Загреб, 1964. Преглед историје међународног радничког покрета – стољеће борбе за социјализам, том 1-2, Београд, 1978. Црвено сјеме, песме, Титоград, 1979. Разговори о књижевности – чланци и есеји, Цетиње, 1984.

Пуниша Перовић аутор је текста песме „Што то хучи Сутјеска“, у којој је опевана херојска погибија Саве Ковачевића током пробоја на Сутјесци 1943. године.

Референце

Литература

Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година. Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.

Категорија:Рођени 1911. Категорија:Умрли 1985. Категорија:Даниловграђани Категорија:Црногорски правници Категорија:Црногорски књижевници Категорија:Комунисти Црне Горе Категорија:Југословенски партизани Категорија:Борци Пете пролетерске бригаде Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде Категорија:Борци Четврте пролетерске бригаде Категорија:Чланови Централног комитета СКЈ Категорија:Посланици Народне скупштине ФНРЈ (први сазив) Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ Категорија:Друштвено-политички радници СР Црне Горе Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Носиоци Ордена народног ослобођења Категорија:Добитници Награде АВНОЈ-а Категорија:Народни хероји - П Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду