Душан С. Исаковић (Ниш, 20. децембар 1887 — Београд, 19. фебруар 1950) био је дивизијски генерал Југословенске војске. Учесник је балканских ратова и Првог светског рата. Живот и дело Душан С Исаковић, рођен је 20. децембара 1887. године у Нишу. Душан С Исаковић је млађи брат генарала Југословенске војске Ђорђа С. Исаковића (1885—1931) Војне школе завршио је као питомац 36. класе Ниже и 22. Више школе Војне академије. Био је на служби у војничкој телеграфији (1912), а потом водник у Коњичкој подофицирској школи (1913).
У ратовима које је Краљевина Србија водила од 1912 до 1913. био је на дужности командир митраљеског одељења Шумадијског дивизиона II позива.
У Великом рату који је Краљевина Србија водила од 1914. до 1918. био је командир митраљеског одељења.
После Великог рата, од 1918. обављао је дужност шефа Војног одсека Државних железница у Суботици; потом 1924. шефа државних железница у Београду и наставника на Нижој школи Војне академије из предмета „Историја ратова“ и „Коњичка егзерцирска правила“.
Унапређен је у чин бригадног генерала 1935, а потом дивизијског генерал 1940. године.
Носилац је многих признања међу којима и Карађоређеве звезда са мачевима IV реда.
Преминуо је у Београду 19. фебруара 1950. године.
Референце Миле Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије, Институт за новију историју, Београд, 2004, 174, 175, 216, 225, 242, 252, 258, 301, 141, 149, 162, 169, 152, 276. Велики рат Србије, књ. 29, 543, 544. П. Опачић, Србија и Солунски фронт, Београд 1984
Категорија:Рођени 1887. Категорија:Умрли 1950. Категорија:Нишлије Категорија:Генерали Југословенске војске