Сима Чемерикић (Призрен, 28. јануар 1906 — Ниш, 1973) био је српски сликар и директор школе за примењену уметност у Нишу, који ће бити упамћен као одличан ликовни педагог и најбољи нишки акварелиста. Разноврсно и богато стваралаштво Симе Чемерикића, стицајем необјашњивих околности, остало је ван домашаја шире и стручне јавности.Каменко М. Марковић, Неколико речи о једном заборављеном сликару, УДК. 75-05(497.1)

Живот и каријера Сима Чемерикић се родио 28. јануара 1906. године у Призрену. Крштено име било му је Симеон, али се у свим каснијим званичним документима наводи као Сима Чемерикић. И поред делимично сачуване породичне архиве, није могуће са прецизношћу утврдити све чињенице везане за његов живот и рад јер он о себи и свом школовању није много говорио. Школовање и ликовно усавршавање У родном граду 1923. године завршио је нижу гимназију, а потом се са породицом преселио у Скопље, према коме су се многе српске породице са Косова усмеравале. Државну уметничку школу у Београду, уписао је 1924. године. Као мотив да се млади Сима определи за Државну уметничку школу наводи се у литератури:

Током школовања за професоре Београдске Уметничка школе (основане 1919. године, и у успону),Станислав Живковић, Уметничка школа у Београду 1919-1939, Београд 1987, Сима Чемерикић је имао угледна имена попут Бета Вукановић (1875-1972), Љубомира Ивановић (1882-1946), Милан Миловановића (1876–1946), а краће време и Петра Добровића (1890–1942). Поред уметничке школе, уметничко образовање Сима је стицао и посетама изложбама које су се тих година приређивале у Београду.

Све наведено биће основа за касније стваралаштво Симе Чемерикића.

Након дипломирања 1929, на Уметничкој школи Сима Чемерикић је са групом школских другова краће време боравио је на усавршавању у Венецији, највероватније због тога што је посебно ценио италијанску уметност, и дивио се Тицијановом стваралаштву.Каменко М. Марковић, Мајстори акварела 2, “ Сито-принт плус”, Ниш . Сликарска и професионална каријера По повратку у Скопље започео је своју сликарску каријеру, и заједно са ликовним уметницима македонског ликовног простора, исписао странице македонске модерне уметности у првој половини 20. века. У историји југословенске ликовне уметности Сома је важио је за једног од пионира акварела у Македонији.

Скопски период Симе Чемерикића, осим педагошким радом, обележен је и излагачком активношћу на многим изложбама.Борис Петковски, Социјална уметност у Македонији 1930-1950, у: Југословенска уметност XX века, Музеј модерне уметности, Београд .

Од јануара 1931. године обављао је дужност наставника цртања у Великој медреси у Скопљу.Mustafa Memić, Velika Medresa i njeni učenici u revolucionarnom pokretu, Skoplje . У овој средини остао је до капитулације Југославије у Другом светском рату 1941. године.

Сима Чемерикић је у Македонији остао запамћен и као одличан ликовни педагог.Угљеша Раичевиќ, Здружението на југословенските ликовни уметници на Вардарската Бановина во Скопје, „Разгледи“ 8-9, Скопје .

Други део живота, од 1944, до смрти, 1973. Сима Чемерикић је провео у Великом Градишту где је половином маја месеца 1945. постављен за наставника у Државној реалној гимназији, а потом у Нишу, у коме је од августа 1945. до 1951. године радио као професор цртања у Првој мушкој гимназији. Потом јр од 1951. године предавао цртање, анатомију, декоративно писмо и орнаментику у Школи за примењену уметност „Ђорђе Крстић”. Да би у периоду од 1953. до 1959. године био директор Школе за примењену уметност „Ђорђе Крстић” у Нишу.

Умро је у Нишу 1973. године, где је и сахрањен.

Ликовно стваралаштво Сликарска заоставштина Симе Чемерикића садржи више стотина радова, у власништву сина, Зорана Чемерикића, као и родбине, пријатеља и неколико старих и угледних нишких породица. Десетак његових акварела поседује и Народни музеј у Нишу.

Сима Чемерикић остао је упамћен као одличан ликовни педагог и најбољи нишки акварелиста, јер нико као он није предано себе изражавао у акварелу као што је он то чинио. У његовој заоставштини постоји тек неколико слика рађених уљем или пастелом, које датирају с почетка његовог стваралаштва из периода пре Другог светског рата.

Прве скице и студије људског тела, рађене оловком, за време последњих дана Чемерикићевог школовања, иако по мало тврде, рађене су академски класично што говори о добро савладаном занату и сигурној руци уметника.

На самом крају студија, или непосредно иза тога, настала је једна серија Чемерикићевих актова, изведена нешто слободније. У њима су снажна и чврста тела, обликована уз измену светлих и тамних површина, које своје исходиште имају у конструктивистичком начину грађења форми'''. У овим радовима приметан је утицај Петра Добровића, пре свега у средствима којима су цртежи изведени, а којима је Сима добијао различите вредности за исте мотиве; тако да је акт у оловци - тушу оштрих бридова, док је онај у сангвини имао умекшане, али и даље скулпторске облике.

Сима Чемерикић, од самих почетака, ликовност својих идеја изражава у тада владајућој превази форме над бојом. На њима је он својом сигурном руком успевао да ухвати „магични тренутак” и да га искаже кроз тражену форму, перспективом и илузијом.

У раду Симе Чемерикићаније није било ни крупних скокова, ни великих падова, јер је кроз свет сликарства ишао истраженим путевима, лагано. Научено на Академији, чинило је основни супстрат његове уметности. На њега нису утицали правци у сликарству, а ако је понешто ново и усвојио, то је зато што му се то наметнуло само по себи, у једном тренутку, као једино могућ начин да се он ваљано изрази.Наташа Дрча, Сима Чемерикић, Народни музеј Ниш, Ниш 1997. (Каталог). Портретно стваралаштво Симе Чемерикића Чемерикић је за собом оставио двадесетак ванредних портрета насликаних акварелом и неколико насликаних пастелом и уљем.

Пејзажно стваралаштво Симе Чемерикића Чемерикић је српском сликарству 20. века дао и неколико прворазредних пејзажа, на којима преовладавају топли и лирски акценти.

Референце

Литература

Umetnost, Nova uprava saveza likovnih umetnika Jugoslavije, “Savez likovnih umetnika Jugoslavije”, Beograd (1950). стр. 79. Борис Петковски, Социјална уметност у Македонији 1930-1950, у: “Југословенска уметност XX века”, Музеј модерне уметности, Београд (1969). стр. 61—62. Каменко М. Марковић, Мајстори акварела 2,” Ситопринт плус”, Ниш (2010). стр. 25-39. Драган Симић, Мајстори акварела, “Народне новине”, Ниш 20. 7. 2010. Лела Марковић, Призренски поменик'', хрестоматија о познатим Призренцима, Призрен - Београд.

Категорија:Рођени 1906. Категорија:Умрли 1973. Категорија:Нишки сликари